NEGRO

20.

Još jedna nedelja otkako sam zatvorena u sobi je istekla. Ostalo je još dve do kraja, ali sve više sam sigurna da neću izdržati. Da sam sama sa Oliverom verovatno bih mogla, ali kako je i Negro tu jednostavno ne mogu.

Od onog dana distancirao se načisto od mene. Ispunio je svoje obećanje da mi se više neće obraćati i to me toliko boli. Gledam ga svakog dana i sve mi je lepši i privlačniji. Dok on mene ne gleda nikako. Sve vreme je na telefonu, čita knjigu ili radi vežbe.

Čak sam pokušala i da mu skrenem pažnju nekim izazovnim spavaćicama, ali ništa. Baš ništa.
Verovatno bi najbolje bilo da mu kažem istinu i izvinim mu se zbog svog lošeg ponašanja, ali...

Ponos mi to ne da...

Lakše mi je da progovorim sa ocem i zamolim ga da mi skrati kaznu zbog dobrog vladanja.
Da, to ću uraditi. Štaviše, odmah ću ga pozvati da dođe kod mene!

Uzimam telefon, okrećem broj i čekam da se javi.

- Eni? - obrati mi se hladnim, zbunjenim tonom.

- Oče! Hvala ti što si se odmah javio. Nedostajao mi je tvoj glas... - krenem da se umiljkujem.

- Ne odugovlači Eni. Reci odmah šta ti treba? - zvuči kao da moje čari više ne pale kod njega.

- Možeš li doći u moju sobu? Želela bih nešto da te pitam, ali ne mogu preko telefona.

- Hm, mogu. Ali ne odmah sada. Svratiću kasnije kada završim sa obavezama.

- U redu, hvala ti. Vidimo se! - nastavim slatkim tonom, ali on je već spustio slušalicu.

Zaista više nije ono što je nekad bio... Ili je samo otkrio svoje pravo lice, a ja sam se probudila iz zablude u kojoj sam dugo bila.

Kako god, naš odnos nikada više neće biti isti. Osećam to.

I plašim se...

...

Kako oca dugo nije bilo, a već je pao mrak, rešila sam da se okupam i legnem na spavanje. Pa kad dođe došao je. Svakako mi je kupanje omiljena radnja dok Negro trenira, kao što to upravo sada radi.

Ne mogu biti ravnodušna kada izvodi sve te poteze uz dahtanje i otežano disanje. O vizuelnom prikazu da i ne govorim. Ponekad mislim da mi sve to namerno radi.

Ali znam da sam zaslužila, pa zbog toga ćutim i sklanjam se...

Završavam sa ispiranjem kupke i izlazim iz kade obmotavajući peškir prego grudi.
Zanesena u svoje misli, pevušim neku tihu melodiju i mackam se kremama. Kada u jednom trenu začujem glasno muško jaukanje iz sobe i trgnem se.

- Šta to bi?! - zastanem sa mazanjem i oslušnem malo bolje.

- Auuh! U pičku materinu!

Ha? Je li to Negro? Psuje i stenje? Ma izlazim odmah da vidim u čemu je stvar.

Čim sam otvorila vrata od kupatila jaukanje se opet začulo i ugledala sam Negra na podu.

- Negro! Šta ti je pobogu? Jesi li dobro? - pritrčim do njega, spuštajući ruku na njegova gola leđa.

- Grč u zadnjoj loži. - prostenje kroz zube, držeći se za mišić ispod zadnjice. - Pokušao sam da se opustim kako bi prošao, ali samo sam još više pogoršao stvari i sada ne mogu da ustanem. - šeta pogled levo desno od nervoze.

- Uhvati se za mene. Pomoći ću ti da legneš u krevet nekako. - kažem mu sa najiskrenijom namerom da mu pomognem.

- Za tebe? - zbuni se. - Ovaj mislim za Vas?

- Negro molim te, ne tupi ga, nego se hvataj ako ne želiš celu noć provesti na podu. - ljutnem se.

- U redu. Hvala ti... - ipak odluči da mi ne persira i to mi malčice zagreje srce.

- Idemo.... - kažem a on me obgrli i krenemo polako da ustajemo sa poda.

- Tako je. Hop, opa! - nasmejem se kada uspešno izvedemo ustajanje.

- Auuh... - namršti se dok se lagano krećemo ka njegovom krevetu. - Nisam ti težak?

- Nisi, ne brini. - osmehnem se. - Još samo malo i tu smo. - hrabrim ga.

Ne lezi vraže, kada smo bili samo na korak do kreveta, noga mi se spotakla o nešto na podu i posrnuli smo.
Ja u trenutku vrisnem, a on ispusti krik od bola i nađemo se oboje na njegovom krevetu. On je pao na leđa, a ja preko njega. Scena kao iz filma.

A onda...

Do mozga mi tek tada dopire činjenica da je on go do pojasa. Da ja na sebi imam samo peškir i da mi je telo mazno od kreme. U oblaku smo njegovog mirisa pomešanog sa mirisom moje kupke. I dok su nam lica na milimetar razdaljine osećam da se vatra skuplja u mojim preponama.

Toliko ga želim Bože...
Nestvaran je. Tako lep, tako zgodan i zanosan. Tako nag ispod mene...
Njegove usne me tako mame... Njegove oči su pune nekog primamljivog sjaja...
A njegove ruke trenutno su na dnu mojih leđa, na granici sa zadnjicom.

I tako malo mu fali da ih baš na nju spusti, a meni tako malo fali da mu se predam ovog trena...

Ne progovaram ni ja, a ni on. Samo se tako čežnjivo posmatramo, u strahu da će ikakav naredni potez raspršiti ovaj mehur strasti među nama.

Tako te silno želim, ali kako da ti kažem?

- N n Negro... - osmelim se, te prošapućem njegovo ime.

- Molim? - odgovori mi dubokim glasom, gledajući mi u usne.

- Ja...

Bože ovo neće ići! Preteško je...

- Znam da me želiš. Princezo. - šapne.

- Šta? - zbuni me njegov pristup i to što me opet naziva princezom.

- Znam da me želiš Ana Marija. Vidim ti to u očima. - kaže šapatom i sasvim nežno spusti svoje ruke sa dna mojih leđa na moju zadnjicu.

- Ahh... - pobegne mi uzdah sa usana. - Da... I šta s tim? Ti svakako ne želiš mene. - izazovem ga.

Na to me iznenadi i preokrene nas tako da je sada on preko mene, a peškir samo što mi ne spadne sa tela.

- Misliš? - upita me, ne odvajajući pogled od mojih usana, dok je rukom lagano krenuo do ruba peškira koji mi jedva pokriva intimnu zonu.

- Hhh... - sklopljenih očiju zadrhtim od njegovog dodira. - Razuveri me. - otvorim oči i zagledam se duboko u njegove.

Sledeće sekunde spojio nam je usne u vatreni poljubac, dok je rukama šarao po celom mom telu. Ni moje nisu ostale nepomične. Šetala sam ih od njegove kose, pa preko tih snažnih ramena, a onda skroz do dna njegovih leđa, okrznuvši mu savršenu zadnjicu.

Uzmi me Negro... Uzmi me ovog časa. Ja sam ionako još od početka tvoja...
Samo tvoja.

---