Ko se krije iza maske poslovnog, porodičnog čoveka?
Ko se krije iza maske hladnokrvnog, mračnog tipa?
A ko je u svemu tome nedužan i pojma nema šta se dešava van ''zlatnog kaveza'' u kome živi?
Da li je istina da su veze nastale u napetoj situaciji...
U kolima mi je već bilo znatno toplije, ali nisam želela da vratim sako Negru. Sa zadovoljstvom sam se gubila u mirisu njegovog parfema, dok sam ga krišom posmatrala. On je samo nemo gledao kroz prozor i nijednom mi se nije obratio.
A ja sam baš zbog toga osetila potrebu da se njemu obratim. Želim da priča sa mnom... Želim da me gleda... Želim...
Ma hajde Eni! Samo gukni nešto! Možeš ti to.
- Khm. - nakašljem se najpre. - Hvala ti za ono u klubu. - progovorim tiho.
- Za šta tačno? - upita me, okrenuvši se lagano ka meni.
- Za to što si me spasio od onog dečka. Primetio si da mi nije prijatno sa njim i odmah si prišao. Hvala ti na tome. - pogledam ga pokajnički jer je bio u pravu da svakakvih tipova ima tamo.
- Nema na čemu. Samo sam radio svoj posao. - odgovori mi hladno i na tren baci pogled ka mojim golim butinama, te ga brzo vrati kroz prozor.
- Nisu takva mesta za mene. Niti za moje lepe haljine. - uzdahnem u nadi da će me ponovo pogledati.
- Znam da je otrcano, ali moram to reći : "Rekao sam Vam". - okrene se opet ka meni i primetim sitno zadovoljstvo na njegovom licu.
Ha, tako želiš da se igramo? Je li gospodine nadmeni? E pokazaću ja tebi šta je ''sitno zadovoljstvo''.
- Možda bi najbolje bilo... - promrdam ramenima kako bi njegov sako nežno skliznuo sa njih i priđem mu bliže. - ...da ovakve haljine nosim samo kada znam da ću biti nasamo sa tobom. - izgovorim skoro šapatom u blizini njegovog uha.
Inače nisam osoba koja voli ovakve igrice, ali u ovom trenu neki đavo je ušao u mene i tako silno želim da ga ''napalim, pa ispalim''.
Ništa mi ne odgovara, ali primećujem da se ukočio u mestu i da jedva zadržava svoje oči na mojima.
- Hm, šta ti misliš o tome? Negro... - namerno spustim pogled na njegove usne i polako prevalim njegovo ime preko svojih usana.
Odjednom se uspravi u svom sedištu, na šta se trgnem. Zatim priđe on do mog uveta i šapne mi...
- Da se ja pitam, najradije bih da uopšte ne nosite odeću na sebi kada ste nasamo sa mnom. Ali... Ne želim da opet prelazim granice pristojnosti. - odalji se od mene, pa mi namigne i vrati se svom zurenju kroz prozor.
Molim?! Da ne nosim odeću... Ma šta?! Ma je li on to meni namignuo? I kakav je ovo teskobni osećaj u mojim preponama trenutno?
Ah! Shvatam! Pa on je zamenio uloge! Umesto da ja napalim njega, on je napalio mene! Uh!!! Prokleti manijak!
Shvativši to, žestoko sam se naljutila i sklonila najdalje od njega, gledajući kroz svoj prozor.
On će meni... Jaoj, ma zapamtićeš me ti... Ti... Ti pokvareni perverznjaku!
...
Čim smo stigli u hotel pohitala sam u svoju sobu bez da sačekam dotičnog. A on se nije trudio da me u tome spreči. Odlično. Zatvaram vrata za sobom i odmah odem do ogledala.
O Bože! Znala sam da sam crvena kao bulka u licu! I to sve zbog tog mračnog stranca perverznjaka!
- Uh! Idemo opet taktika ''hladan tuš''. Prošli put je upalilo. Nadam se da će i sada.
Nakon tuširanja spremila sam se za spavanje i tek po izlasku iz kupatila shvatila da se napolje razduvao neki gadan vetar.
Hmm... Ne volim kada je nevreme. Ne zbog toga što se plašim grmljavine ili slično, već zbog toga što me odmah seti na mamu. Kao mala se jesam plašila i grmljavine i jakog vetra i svega što uz to ide. Mama bi me tada sakrila u svom krevetu, čvrsto zagrlila i...
Pevala.
Imala je tako divan, anđeoski glas.
- Previše mi fališ, jedina. - tužno uzdahnem i pokrijem se ćebetom preko glave, u nadi da ću tako što manje čuti snažno fijukanje vetra.
...
- O Božeee! Neee! - viknem, budeći se iz strašnog sna.
Gledam levo desno oko sebe dok shvatim gde sam. A onda baš kada sam dolazila sebi nešto je puklo tako glasno poput pištolja i vrisnula sam iz sve snage.
- Gospođice Ana Marija!
Pola minuta nakon mog vriska začujem kucanje na vratima i Negrov glas. Sanjiva ustajem i odlazim da mu otvorim.
- Da li ste dobro? Čuo sam neko vikanje iz Vaše sobe. - pita me vidno zabrinut dok ja ne uspevam odvojiti oči od njegovog tela.
Znam da sam ga već videla bez gornjeg dela odeće, ali čini mi se da je u ovom izdanju još više seksi nego kada je nag.
Ili sam ja samo previše zagorela?
Kako god, bela atlet majica i sivi donji deo pidžame bili su mi užasno seksi u ovom trenu na njemu. Uz sve to kosa mu je bila razbarušena, a glas dublji nego inače, od spavanja.
Čist greh majko mila!
Gledam ga svog tako grešnog i pogrešnog na svojim vratima, u gluvo doba noći i ne shvatam da mu još uvek ništa nisam odgovorila.
- Gospođice? - upita me namršteno i mahne mi rukom ispred nosa.
- Da li Vas je nešto uplašilo pa ste vikali ili? - gleda me i dalje krajnje ozbiljan, a ja ne mogu odvojiti svoje oči od njegovih usana.
- Mmm da. - pođem ka njemu. - Mislim da sam prvo ružno sanjala, a onda je nešto puklo, ne znam šta...
Baš u tom trenu zvuk pucanja se začuo ponovo i ponovo sam vrisnula, skočivši u Negrov zagrljaj.
Ups.
- U redu je, ne bojte se. To je samo vetar. Od njegove siline grane drveta udaraju u Vaš prozor. - prosvetli me Negro i tada shvatim koliko glupo delujem sada.
Bravo Eni. Prava si tatina princeza. Bravo!
- Khm. - odvojim se od njega. - Izvini. Hah, samo vetar. Tako je. - kiselo se osmehnem jer bih sada najradije propala u zemlju.
- Želite li da ostanem sa Vama do jutra?
- M m molim? Da ostaneš sa mnom?
- Pa, nevreme ne deluje kao da će uskoro proći. A moj posao je da Vas štitim, od svega i svakoga. Sećate se? - gleda me sa podignutom obrvom.
- A to? - uzdahnem. - Da, da, naravno. Možeš spavati u fotelji... - slegnem ramenima.
- U redu. - klimne glavom i odmah se smesti, dok ja nakon par trenutaka dođem sebi i legnem natrag u krevet.
Previše se ti zanosiš grešnice. Što pre shvatiš da ON samo izvršava naređenja tvog oca, to će bolje biti po tebe. Pa ti sad vidi.
---
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
