NEGRO

12.

Privodimo večeru kraju i mislim da je bespotrebno reći da nakon onoga reč nisam progovorila sa Negrom.

A radoznala sam do zlaboga i nisam prestala da vrtim njegove reči u svojoj glavi. Iznova i iznova.

- Khm khm khm. - nakašljem se nakon poslednjeg zalogaja s namerom da privučem njegovu pažnju.

I uspela sam. Podigao je pogled sa tanjira i prostrelio me hladnoćom koju poseduje. Toliko je misteriozan i pun zagonetki da me prečesto baca u razmišljanje.

- Hoću li ikada saznati tvoje pravo ime? - upitam ono što me zapravo najviše interesuje.

Nije da nisam kopala po očevim dokumentima u nadi da ću tamo naći odgovor na to pitanje. Ali naletela sam samo na ćorsokak. Svuda mu je zaveden kao ''Negro''.

Baš me čudi da je otac zaposlio nekoga kome ne zna puno ime i prezime.

- Čemu to? - odgovori mi kratko, pitanjem.

- Pa eto. Zanima me. Glup mi je ovaj tvoj nadimak, a još gluplji razlog zbog kojeg ga nosiš. - kažem iskreno.

- Onda pretpostavljam da nikada nećete saznati moje ime. Razlog zbog koga Vas ta informacija zanima mi je, kako da kažem, prilično... A da : glup. - vrati mi istom merom uz neki bezobrazni polusmešak.

- Koliko zlobe izbija iz tebe ja ne mogu da verujem. I u redu, ne moraš mi nikada reći svoje ime. Ja sam samo htela... - zastanem na tren i ugrizem se za jezik da ne bih dovršila rečenicu. - Nebitno. - odmahnem glavom i ustanem da izađem iz restorana pošto je račun maločas plaćen.

Čujem da je odmah krenuo za mnom, ali ne hajem. Nisam dužna da ga čekam. Zastanem ispred vrata da sečekam naše vozilo i duboko udahnem svež vazduh.

- Šta ste to samo hteli? - upita me, prilazeći mi s leđa.

- Rekla sam da je nebitno. - odbrusim mu.

- Možda meni neće biti nebitno. - prikuje taj ledeni pogled za moje oči i opet osetim onu slabost u kolenima.

Proklet bio! Kako ti to uvek uspeva?

- Khm. - uspravim se i uzvratim mu prostrelni pogled. - Htela sam samo da čujem kako tvoje ime zvuči sa mojih usana. Jer moje sa tvojih zvuči tako... - zastanem da progutam knedlu.

O Bože, opet se gubim u njegovom parfemu... Poludeću...

- Tako? - hrabri me da dovršim misao.

- Ne znam... - upetljam se. - Zvuči nekako... Drugačije. Čitavog života me niko tako nije zvao. Osim majke. Ali njen ton je bio pun topline i ljubavi. Volela sam da me oslovljava punim imenom. To mi je prijalo. A tvoj ton je... Ne znam. Drugačiji...

Gde smem da mu kažem da mi celim telom prostruji neka pozitivna energija kada me oslovi po imenu.
Neka seksualna energija?
Ne znam ni sama! Šta ja uopšte znam o seksu zaboga?!

- Stiglo nam je vozilo gospođice. Ana Marija. - kaže mi smireno, stavljajući akcenat na moje ime, od čega zatreperim sva. Od glave do pete.

Ne uspem da ga sada pogledam u oči, već samo nespretno klimnem glavom i uđem u auto.

Proklet bio dan kada si ušao u moj život Negro! Ma prokleto neka je sve, ako ništa ne uspem da napravim s tobom. Jer da te zaboravim, napokon shvatam, sigurno neću uspeti.

...

Čim smo stigli kući pojurila sam ka svojoj sobi, ni ne razmišljajući da ću možda sresti oca. Samo sam htela što pre da se sklonim od Negra.
Ali pratio me je u stopu, skroz do moje sobe, gde sam uletela poput furije i zalupila mu vrata pred nosem.

Uh, dobro je. Umakla sam mu.
Ali zašto me je pratio? Nije valjda...

- Kakvi te to đavoli gone kad upadaš u sobu poput uragana? - iz misli me prene očev oštar glas.

Šta? Otkud on ovde u ovo doba?

- Khm. Nikakvi me đavoli ne gone, samo... - pokušam da mu odgovorim hladnokrvno.

- Samo? - ustane sa fotelje iz ugla sobe i krene ka meni poput predatora.

Bože, nikada mi nije delovao tako jezivo kao sada. Šta ga je to spopalo?

- Samo... Samo mi se piški. Mnogo. Dosta. Jako. Moram odmah u toalet. - smislim laž na brzinu i krenem ga zaobilaziti kako bih pobegla u kupatilo.

- U tu, upravo izmišljenu laž, ni sama ne veruješ. - zaustavi me u hodu, hvatajući me za nadlakticu.

- N n nije laž... - zamuckujem od straha koji mi trenutno uliva.

- I zašto si čoveku zalupila vrata pred nosem? - ne popušta stisak na mojoj ruci.

- M m molim? Otkud ti... Kako znaš?

- Pozvao sam ga da dođe sa tobom ovde. Imam nešto važno da saopštim oboma. Negro! Uđi!

Odmah po njegovoj naredbi, Negro je otvorio vrata i ušao u moju sobu. Očekivala sam da ću kao i uvek zateći ledeni izraz na njegovom licu, ali kada je spustio pogled na očevu ruku koja silovito steže moju, oči su mu potamnele. Sve je trajalo par sekundi, ali videla sam kako je stegao vilicu na taj prizor i dodatno nabrao već skupljene obrve.

- Izvolite gospodine Despotoviću. - obratio se mom ocu dubokim glasom, a ovaj me je tek tada pustio.

Odmah sam krenula da trljam bolno mesto šakom druge ruke i besno prostrelila oca pogledom.

- S obzirom da se neko usudio da prekrši moja naređenja i da se tek tako ogluši o njih, doneo sam novu odluku. - pogleda me otac preko ramena, zatim vrati pogled negde ispred sebe.

- Kazna po kojoj nećeš nedelju dana izaći iz ove sobe, produžava se na dve nedelje. Uz to, Negro će danonoćno dežurati pred tvojim vratima. Pa baš da vidimo da li ćeš i onda biti u mogućnosti da izigravaš buntovnicu dok ja samo mislim na tvoje dobro. - izdeklamuje svoj monolog nekim zlobnim tonom, ni ne pogledavši me u oči.

Zatim krene da izađe iz sobe, usput se obrativši Negru.

- Je l' to jasno mladiću?

- Kao dan. - odgovara mu Negro, pognute glave.

- E pa meni nije jasno! Znam da me ne možeš protiv moje volje držati zaključanu! Punoletna sam! Postoji zakon! - krenem na oca besna kao ris.

- Hahahaha! - zacereka se glasno. - Ah, preslatka si Eni dušo, ali... JA sam zakon. - dodirne mi prstom nos i namigne.

- Ne! Odbijam da poverujem u to! - nastavljam po svome.

- Kako god želiš. A da. Još nešto. Pseto ćeš uzeti silom ili će ga moji dobermani ''uzeti'' milom.

- Molim?! Kada si postao takav oče?! Više te ne prepoznajem... - ton u glasu mi polako puca, a suze se nakupljaju u mojim očima.

Ništa mi na to nije odgovorio, već se samo zlobno nasmešio i napustio moju sobu. Iz hodnika sam začula kako naređuje Morisu da mi dostavi štene.

Gospode... Šta se ovo upravo desilo? Nikada u životu ne bih pomislila da moj otac, moj mili tata može biti ovako okrutan...

Zašto je odjednom postao zao?

---