NEGRO

32.

Čim je napravio kupku došao je po mene i odneo me u kupatilo u svom naručju. Nosio me je toliko pažljivo kao da sam zaista porcelanska vaza, a ja sam zaronila licem u njegove grudi upijajući taj zanosan miris šafrana.

Spustio me lagano u toplu penu, a potom i sam ušao u đakuzi i smestio se iza mene.

- E tako. Sada mogu konačno da te tretiram onako kako smatram da zaslužuješ. - kaže mirnim tonom i krene da mi gladi ramena, nanoseći kupku na mene.

- Ja ti moram iskreno reći da mi sve ovo deluje kao san. - uzdahnem. - A najgore od svega je što se plašim šta će biti kada se probudim. - izjavim snuždeno.

- Ne brini se toliko princezo. - poljubi me u rame. - Opusti se i uživaj. Ja ću se pobrinuti da shvatiš kako je sve istina. A ne samo neki tamo san. - osmehne se.

- Hmm, volela bih. Tako bih volela da se mogu opustiti, ali ne mogu. Toliko je pitanja na koja nemam odgovore. Toliko toga želim da znam o tebi...

- Hajde onda ovako. Opusti se samo sada, dok smo u ovom đakuziju. Dopusti mi da te mazim i razmazim. A kada izađemo iz kupatila reći ću ti sve što te zanima. Je l' može tako?

Ta ideja mi se na prvu dopadne, pa se okrenem ka njemu u poluprofilu kako bih mogla da ga poljubim.

- Može. - nasmešim se i spojim nam usne.

Ali gospodinu takav poljubac izgleda nije bio dovoljan, te me je zaokrenuo skroz prema sebi i privukao tako da mi noge budu oko njegovog struka.

- Voa! Neko nam je ostao željan. - bocnem ga.

- I željan i žedan. - nasmeje se onako šmekerski kako samo on ume i ja sam već gotova.

Sve mu dajem...

Kristalno jasno mi je bilo kuda će nas ovaj poljubac odvesti, ali nisam marila. I ja sam željna njega još uvek. Samo... Nešto smo zaboravili i tek sada mi to pada na pamet.

- Khm... Anđelo... - odvojim se od njega sva zadihana.

- Jao kako izgovaraš moje ime... Nisi svesna šta mi time radiš... - procedi napaljeno kroz zube, ne otvarajući oči.

- Hm, mislim da sam ipak malo svesna ako je sudeći po tvom koplju koje veoma čvrsto stoji u ovom trenu. - kažem zadovoljno, misleći na njegov ponos.

- Pa jeste, stoji. Stoji i čeka da vidi kakvo ćeš mi pitanje sada postaviti iako smo se dogovorili da se time pozabavimo kasnije. - pogleda me sumnjičavo.

- Hahaha ne brini, nije pitanje tog tipa.

- Nego?

- Zanima me da li je greška što nismo koristili kondom? Neću ostati trudna to mi je jasno, ali šta je sa polno prenosivim bolestima?

- Ni o tome ne moraš brinuti. Ti si bila nevina, a ja sam čist. Testirao sam se pre nekih šest meseci kada sam imao poslednji odnos.

- Šest meseci?! - zgranem se. - Kako si izdržao toliko?

- Hah... Imao sam neke važnije stvari na pameti, ali i o tome ćemo kasnije.

- Ne znači li to da sam te ja onda mnogo izazivala? - ugrizem se za donju usnu.

- Ni ne slutiš koliko. Jedva sam se kontrolisao u tvojoj blizini. Jedva.

- Hoo jadničak. Dođi sada da ti nadoknadim za sve muke koje sam ti svesno i nesvesno zadavala. - pogledam ga sažaljivo i privučem do sebe.

- Samo da znaš... Ima tu baš dosta da se nadoknadi. - uozbilji se i opet osetim njegov ponos kako raste između mojih butina.

- Šta čekaš onda? - upitam ga zavodljivo okrznuvši mu usne svojima.

- Čekam da prestaneš sa pričom. - zareži i zgrabi mi usnama usne, a rukama struk, te me podigne i nasadi pravo na svoje koplje.

- Aah! Ti si lud! - dahćem dok osećam kako lako prodire u mene.

- Sad ću ti pokazati koliko sam lud.

Te reči bile su poslednje koje mi je uputio pre nego što je krenuo intenzivno da me ispunjava.

Seks u vodi? Nikada mi nije padao na pamet, ali moram priznati da je to jedna vraški dobra stvar. Osećaj je neopisiv...

...

Dobrih dva sata kupatilom su odzvanjali naši uzdasi, povici i talasanje vode. Anđelo se očigledno nije šalio kada je rekao da je bio bez seksa pola godine. Nezasito me je uzimao iznova i iznova. A ja sam se svakog narednog puta samo još više divila njegovom poznavanju ženskog tela i baratanju istim.

Napokon izlazimo iz kupatila, umotani u peškire, mirišljavi i čisti. I Anđelo me ponovo nosi u svom naručju, dok ga ja grlim oko vrata i ljubim iza uveta.

- Op, šta je ovo? Namešten krevet? - zbunim se kada ugledam čistu posteljinu.

- Ja sam pozvao sobaricu da ga sredi dok se mi brčkamo u đakuziju. - kaže mi s osmehom od milion dolara.

- Ma na sve si mislio. S tobom nema šale! - smejem se.

- Naravno. - odgovori mi šatro ozbiljno, ali oči mu se smeju.

Prelep je Bože... Toliko očito je srećan i ne mogu da verujem da sam ja razlog te sreće. Razlog zbog koga se ponovo smeje...

Izvadim iz ormara prvu spavaćicu koju dohvatim i navučem je na sebe, a on obuče natrag svoje bokserice.

- Hajde sedi. - pokaže mi rukom ka krevetu. - Da vidimo kakva to sve pitanja muče moju princezu.

Potom sednemo zajedno i naslonimo se na uzglavlje kreveta. Privuče me u svoj zagrljaj tako da mi glava počiva na njegovom ramenu, ruka na njegovim grudima, a noga preko njegove noge.

Slagala bih kada bih rekla da mi se ne spava i da nisam umorna. Ovo gubljenje nevinosti me je poprilično iscrpelo. Ali opet tvrdoglavo pokušavam da ostanem budna i da izmolim makar jedan odgovor na svoje pitanje.

- Kako ti je prezime?

- Prezime? Hah, to je pitanje koje te muči? - nasmeje se.

- Ne, ali kada ti već znam ime, bilo bi lepo da znam i prezime. - odgovaram mu usporeno jer su mi oči već na pola koplja.

- Maksimović.

- Anđelo Maksimović? - mumlam maltene šapatom. - Baš lepo zvuči.

Zvuči kao ime i prezime mog budućeg muža.

Nasmejem se sa sobom u mislima i više ne budem sposobna da ga čujem šta mi govori. Utonula sam u san... Najslađi san ikada u mom životu.

Anđelo Maksimović. Moj dobri anđeo napokon ima puno ime i prezime.
I napokon je moj...

---