NEGRO

21.

Nisam imala blage veze koliko ovo naše strastveno ljubljenje traje. Bila sam svesna jedino svoje ogromne želje za njim. A onda je naše isprepletane uzdahe i užarene dodire u deliću sekunde prekinulo kucanje na vratima.

- Eni, otac te očekuje u svojoj radnoj sobi za deset minuta. - Moris se oglasio.

Negro se kao poparen sklonio sa mene i vidno smirivao ubrzano disanje. A ja sam odmah posle njega ustala sa kreveta i popravljajući pogužvan peškir oko svog tela odgovorila Morisu.

- U redu! Biću tamo! - doviknem dok se i sama jedva borim za dah.

Kako odgovora nije bilo, pretpostavila sam da je Moris već otišao, te sam svoju pažnju opet usmerila ka Negru.
Pridržavam ćošak peškira koji je preklopljen preko mojih grudi i sa razbuktalim požarom u obrazima polako podižem svoj pogled ka njemu.

Stoji nasred sobe, sa rukama na kukovima i erekcijom veoma jasno vidljivom ispod tih sivih trenerki. Grudi mu se još uvek dižu i spuštaju usplahireno. Vilicu ne prestaje da stiska i škrguće zubima. A pogled...

Pogled mu je bio nešto sasvim novo za mene...

Nikada do sada nisam u nečijim očima spazila toliko vatre. Toliko strasti, želje, požude... Zenice su mu bile skroz proširene i teško mu je bilo da zaustavi oči na mojima. Brzopleto ih je šetao od mog tela do mog lica i sve tako u krug, dok napokon nisam odlučila da prekinem neprijatnu tišinu.

- Khm. Vidim da više nemaš problema sa grčem. Drago mi je da sam bila od pomoći. Idem sada da se obučem, pa na razgovor kod oca. - kažem isprekidano, zureći bez prestanka u njegove oči.

Po prvi put sam toliko želela da se ogledam u njima...

A i bilo mi je beskrajno simpatično što se baš ovog puta on ne usuđuje u iste da me pogleda, već samo klima glavom. A malo se i zarumeneo u licu. Nisam izdržala, te mi je sitan osmeh pobegao sa usana zbog utiska koji sam na njega ostavila.

Nije ovo ništa mrgude moj. Ja možda jesam nevina, ali to ne znači da ne umem pokazati želju za tobom. Ovo je u stvari samo početak. Tek ćeš ti videti šta sve ''princeza'' ume.

Završila sam oblačenje u kupatilu, pokupila poluvlažnu kosu šnalom i krenula kod oca. Čim sam izašla pogled mi je pao na Negra. Navukao je crnu majicu na sebe i sedeo na ivici kreveta sa rukama oslonjenim na kolenima. Kako je čuo vrata tako je podigao glavu i pogledi su nam se sreli. Zatim je ustao i zauzeo neki kameni stav.

Opet vraća masku mračnjaka ili šta?

- Khm, Ana Marija. Želeo sam samo da ti se izvinim za ono maločas. Prešao sam sve moguće granice i jako mi je žao zbog toga. Neće se više ponoviti. - uz pročišćavanje grla i produbljivanje glasa složio mi je svoje slatko malo izvinjenje.

Svašta. Kao da je meni to njegovo ponašanje zasmetalo. Štaviše, drago mi je što mi je pokazao da i on želi mene.

Ipak, nabrzaka donosim odluku da igram njegovu igru.

- Ma, sve je okej. - nasmešim mu se slatko, zatim prođem pored njega namignuvši mu i izađem iz sobe.

Imala sam žestoki osećaj da takvim pristupom samo želi da me udalji od sebe, kada već nije sposoban da sam od mene pobegne. Zbog toga sam tako i odreagovala.

Neće se više ponoviti kaže? Ha, nije ni svestan koliko se hoće ponoviti. I ovo, a i više od ovoga.

Sa zadovoljnim smeškom na licu, krećem se ka očevoj radnoj sobi i tek onda se zapitam.

Zašto nije on došao, nego poziva mene?

- Kuc kuc. - kažem i otvorim vrata, ne čekajući oca da se oglasi.

- Eni, stigla si. - pogleda me sa podignutom obrvom. - Izvoli sedi. - glas mu je hladan i dalek.

- Pa morala sam ja, kada već ti nisi došao kod mene. - osmehnem se veštački.

- Imao sam previše obaveza. A tvoji hirovi i dečije bubice nikako mi nisu iznad toga. Izvoli. Šta si to htela da me pitaš? - obraća mi se kao da sam mu najgori neprijatelj, a ne ćerka jedinica koju je do skoro držao kao malo vode na dlanu.

- Da, obaveze. U vezi sa poslom, pretpostavljam? - nastavljam sa svojim lažnim osmehom.

- Naravno da su u vezi sa poslom. Posao je moj život. Ali daj da ne dužimo ovo, nego reci već jednom šta ti treba?

Da, posao je tvoj život...

Moju povređenost shvatanjem da mu je posao oduvek bio prioritet u životu, a ne ja, prekida prisećanje zbog čega sam prvenstveno i htela da pričam sa njim.

Želela sam da mi skrati kaznu kako više ne bih morala da gledam Negra po ceo dan.

Ali...

Sada više nisam sigurna da je to ono što stvarno želim.

- Eni? Poslednji put te pitam : šta si to toliko važno htela da me pitaš, kada zaboga nije moglo preko telefona? - preokrene očima.

Kakav gad.

- Htela sam da te pitam da mi skratiš kaznu zbog dobrog vladanja. Ali nakon ovog našeg razgovora stičem utisak da te nimalo nije briga za mene. Tebi zapravo odgovara da budem pod ključem 24/7 kako te ne bih ometala u tvom dragocenom poslu. Je li tako? - ustajem sa stolice, oslanjajući se pesnicama o radni sto.

- Šta?! - zagrmi, ustajući odmah za mnom. - Ponovo podižeš ton na mene i ponovo mi ideš na živce! Razmaženo derište! - urla kao malouman.

Okej, sada ga se već malo plašim.

- Ovo ti nazivaš dobrim vladanjem?! Ovo?! Pa ne da ti neću skratiti kaznu, nego ću ti je još i produžiti! Samo li nastaviš ovako da mi se obraćaš!

- U redu. Oprosti oče. Neće se ponoviti. - odgovorim znatno tiše i spustim pogled.

Koliko god mi sada ne smeta da boravim sa Negrom u zaključanoj sobi, šetnja po gradu i sloboda kretanja mi ipak zvuče primamljivije. Ugušiću se u ona četiri zida. Stoga spuštam gard pred ocem i gazim preko svog dostojanstva.

A ukaže li mi se ubuduće neka prilika za beg iz ovog zlatnog kaveza, prigrabiću je kao žedna zemlja kišu i boriću se svim silama da nikada više ne padnem u kandže ovog čoveka.

- Naravno da se neće i ne sme ponoviti. Gubi se sada natrag u sobu i odbrojavaj sitno dane koji su ti ostali do kraja kazne. Ni dan manje, ni dan više od toga nećeš dobiti. Laku noć. - odbrusi mi hladno i vrati se u svoju stolicu, usmeravajući pogled u laptop ispred sebe.

- Laku noć. - izgovorim skoro šapatom i napustim radnu sobu.

Kako si se uopšte do sada nazivao mojim ocem? I kako sam ja mogla biti toliko slepa kod očiju? Kako sam mogla živeti u zabludi da sam ti sve na svetu?

Ne znam, ali jedno znam. Od ovoga trena ti, Vasilije Despotoviću, više nisi moj otac.

---