NEGRO

16.

- Dobro, shvatam da si ljut, ali dozvoli da ti barem objasnim svoje ponašanje. - kažem Negru kada uđemo u moju sobu i on zaključa vrata za nama.

- Nema potrebe, zaista. - odgovori mi hladno i skrsti ruke na grudima, naslonivši leđa o zid.

- Kako to misliš? Ali ja želim da ti objasnim... - priđem mu.

- Opet kažem nema potrebe. Zašto biste se Vi meni objašnjavali? Ja sam ''samo običan sluga'', sećate se?

- Hah! - frknem u neverici. - Stvarno ćemo se sad na to vraćati Negro? Čak i nakon onog poljupca? Čak i nakon svega što smo jedno drugom priznali?

- A šta smo to priznali? - namršti se.

- Kako šta? Ja tebi da već dugo žudim za tvojim usnama, a ti meni da ti se sviđam.

- Ne sećam se da sam išta takvo izgovorio.

- Rekao si ''ne sviđaju mi se plavuše, samo jedna''. - mašem rukama dok ponavljam njegove reči.

- Da, pa? - gleda me sa podignutom obrvom.

- Paaa nakon toga si me poljubio. Mislila sam da sam ja ta ''samo jedna'' plavuša... Mislila sam... - zastanem kad shvatim da me samo isprazno gleda kao da sam neka čudakinja.

- Ma zaboravi! Vidim da si se vratio svojim igricama. Samo glupo je, znaš? Sramota u tvojim godinama. - glas mi puca od nemoći i razočaranja.

- Nisam se vratio nikakvim igricama! - vikne i povuče me za podlakticu tik to sebe.

- Kako onda nazivaš ovo tvoje ponašanje?! - unesem mu se u lice, zaboravljajući koliko mi njegova blizina otežava disanje.

- Nikako. Poljubac je bio greška. Nastavljamo sa poslovnim odnosom. Vi ste gazdarica, ja sam sluga i to je to. - odgovori mi smireno, skrenuvši pogled sa mojih očiju.

- Šta? Zvučiš kao moj otac...

Tada mi sine.

- Čekaj malo. Da ti nije on nečim zapretio? Da li te je napao što sam se iskrala iz sobe?

- Nebitno. Samo zaboravite taj poljubac, pa da krenemo dalje. - i dalje me ne gleda u oči.

Tako znači? Dobro. Zaboraviću, ali ti mene obećavam ti da nećeš. Obećavam.

- U redu. Zaboravićemo na sve! Tadaaa! Puf! Gotovo. Kao rukom odneseno. - pucnem mu prstima pred očima i odmarširam u kupatilo.

Zašto si tako odlučio Negro? Zašto? A taman sam se ponadala da će biti nečega među nama...

Hhh, pusto žensko. Pusta maštanja i pusti snovi.

...

Dugo sam se zadržala u kupatilu, jer sam se nadala da će topla voda nekim čudom sprati svu ovu napetost koju trenutno osećam. Ali slabo mi je to urodilo plodom. Nakon izlaska iz kade navukla sam na sebe pamučnu spavaćicu i zagledala se u svoj odraz u ogledalu.

- Nažalost Eni, ne preostaje ti ništa drugo osim da odslužiš kaznu do kraja. - obratim se sama sebi sa dubokim uzdahom.

Utom začujem neko mumlanje u sobi i priđem bliže do vrata.

- U redu je Morise. Hvala ti na svemu. - Negrov glas je ponovo bio srdačan i mio.

Bože, kakav dvolični kreten!

- Taman posla mali. Tu sam šta god da ti zatreba.

Mali? Zašto mu se Moris obraća kao da ga poznaje čitavog života?