NEGRO

30.

Ljubio me je i dodirivao sve gladnije i gladnije. A ja? Ja sam sve vreme bila ubeđena da smo u nekom paralelnom univerzumu. U mojoj glavi, grudima i stomaku sve je tutnjalo. I nekako sam osetila da će se sada desiti ono za čime već dugo žudim.

Konačno će me učiniti svojom...

A onda me je kao grom pogodilo to da mi zapravo nismo ništa od malopre razrešili. To što mi je rekao svoje ime ne znači ništa. I dalje ne znam zašto se stalno igra toplo-hladnog sa mnom.

- Khm... Negro. Stani. - odvojim se nekako od njega dok pokušavam da dođem do daha.

- ''Negro''? Zar si toliko silno želela da znaš moje ime da bi me sada zvala po nadimku? - podigne jednu obrvu.

- Ne, jaa... Izvini, previše sam zbunjena trenutno. Nisi mi čak ni objasnio šta je to toliko komplikovano u vezi sa tobom. - šetam pogled po njemu nervozno.

- Objasniću ti. Kasnije. Sada samo želim da te ljubim. Pitala si me šta želim od života i evo sada ti odgovaram : tebe. - ponovo krene da me poljubi, ali se izmaknem.

- Negro, to nije dovoljno da bih ti se prepustila.

- Nije? A bilo je dovoljno u onih par navrata u tvojoj sobi?

- Paa, tada nisam bila zaljubljena u tebe i pokretala me je samo seksualna želja. A sada...

- Razumem. Želiš više... - pomeri se za korak od mene.

- Negro... - krenem za njim.

- Ana Marija zaboga! Ne zovem se Negro! - prostreli me pogledom.

- Dobro! U redu je. Ne moraš vikati na mene.

- Ti si do maločas na mene urlala.

- Ja imam opravdani razlog. Ti baš i nemaš.

- Okej. Idem onda sada. Nismo mi sposobni bilo kakav normalan razgovor da vodimo, a kamoli da nešto razrešimo. Laku noć, lepo spavaj. - krene ka vratima.

- Ma da, naravno! Uvek i od svega bežiš! Vrlo mudar potez! - vičem za njim. - Kukavice. - dodam tiše.

- Kako si me nazvala?! - odjednom zastaje i okreće se naglo ka meni.

- Pa zar nisi kukavica? Reci iskreno bar jednom šta osećaš!

- Hoćeš da znaš šta osećam? Je l' to hoćeš da znaš?! - priđe mi skroz do lica i sevne tim plavetnilom u očima na mene.

- Hoću! - ne dozvolim da me zastraši.

Ne ovog puta.

- Osećam milion stvari kada sam u tvojoj blizini! Toplinu, nežnost, sreću, strast, ljubomoru, brigu, strah!

- Strah? Od čega? - zbunim se načisto.

- Od toga da te ne povredim. - spusti ton i pogled.

- Ali zašto?

- Ne znam. Sve imam osećaj da si ti neka skupocena porcelanska vaza, a da sam ja samo neki tamo obični grubijan koji bi te svakog časa mogao rasuti u komade.

- Ha! To je nešto najsmešnije što sam ikada čula Anđelo. - nasmejem se dok mi njegovo ime sasvim slučajno sklizne sa usana.

Njegov pogled u tom trenu bio je rečima neopisiv.

Da li je moguće da će njegovo ime sa mojih usana njemu zvučati podjednako posebno kao meni moje ime sa njegovih?

- Khm, možeš li molim te ponoviti to još jednom?

- Šta?

- Moje ime. - sada me već totalno providno gleda u usne.

- Anđelo... - izgovorim tiho.

Na to je sklopio oči i stegao vilicu, dok sasvim jasno vidim da guta knedle jednu za drugom.

- Ja stvarno ne mogu da izdržim više Ana Marija. Izludela si me načisto... - šapuće, okrznuvši svojim usnama moje. - Tako te silno želim... - stegne me rukama oko struka i prijatna jeza preleti mojim telom.

I ja tebe tako silno želim mrgude moj, ali nisam sigurna da bi bilo najpametnije sada da ti se dam...

A onda je dodao još par reči i rastopila sam se.

- Za sve. - otvori oči i zagleda se u moje.

- Hm? Ne razumem? - pitam drhtavim glasom.

- Želim te za sve. Ne samo za noć. Budi moja princeza... - pomazi mi obraz dlanom.

I to je bilo to. Tada sam shvatila da i on gaji osećanja prema meni. I odmah sam znala da će ovo biti ''ta noć''.

Naša prva noć...

Neznatno klimnem glavom i obujmim mu obraze dlanovima, zatim ovog puta poljubim ja njega.
Vatromet nezamislivih razmera je tada buktao u nama. Ljubili smo se požudno i rukama istraživali telo jedno drugom. Kada mi je šakama jako stisnuo guzu, ugrizla sam ga za donju usnu na šta je zarežao, a onda me pripio svom snagom uz sebe i osetila sam njegovo uzbuđenje preko pantalona.

Brzinom metka je svlačio stvari sa sebe, ne prekidajući naš vatreni poljubac. A kada je ostao samo u boksericama razdvojili smo se i krenuo je da šeta pogled od mojih stopala, pa sve nagore do mojih očiju.

Nisam znala kako ovo ide pa sam krenula i ja na brzinu da svučem haljinu. Ali me je zaustavio i ponovo me poljubio.

- Polako princezo. Ima vremena kada ćemo ići brzo. Sada želim natenane da uživam u božanstvenom prizoru koji mi tvoja pojava pruža. - govori tiho i polako od čega sam se cela naježila.

Opet sam bez reči samo klimnula glavom i prepustila mu se.
Najpre je krenuo da spušta poljupce sa mojih usana na moj vrat. Zatim mi je lagano pomerio bretelice i one su samo skliznule nadole.

- Mirišeš izvanredno... - šapuće dok mi naizmenično ljubi ramena.

Uhh ti mi pričaj o mirisu... Ja sam na tvoj navučena još od prvog trena.

Napokon ja cela haljina pala sa mog tela na pod i ostajem samo u vešu.

- Savršena si princezo moja... - izgovara tiho dok mi spoljnom stranom šake miluje stomak.

Oči mu sve više i više svetlucaju, a meni se disanje sve više i više ubrzava. U jednom trenu me privlači natrag do sebe i zadrhtim kada nam se tela dodirnu na svim mestima gde je gola koža. Opet nam spaja usne, dok jednom rukom spretno otkopčava moj grudnjak.

To je to. Prvi put će me neko videti skroz obnaženu. Prvi put... Toliko toga će se ove noći desiti prvi put...

---