Ko se krije iza maske poslovnog, porodičnog čoveka?
Ko se krije iza maske hladnokrvnog, mračnog tipa?
A ko je u svemu tome nedužan i pojma nema šta se dešava van ''zlatnog kaveza'' u kome živi?
Da li je istina da su veze nastale u napetoj situaciji...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Žurili smo ka odredištu u jednom od očevih džipova što smo brže mogli. Ali naravno da neka nevidljiva sila mora da umeša svoje prste baš kad ne treba. Gužva u gradu je nepodnošljiva, a plus na sve to tu su i svi ti silni semafori.
- Zar ne postoji neka prečica do tamo? Neki zaobilazni put? - cvilim Morisu sa suvozačkog mesta, dok me strah za Anđelov život ni na sekund ne napušta.
- Ne znam, nisam nikada išao tako. Uvek je bilo kroz grad. - uzdiše nezadovoljno i stiska volan toliko da me čudi kako ga do sada već nije iščupao iz ležišta.
Naša žurba kroz gust saobraćaj se nastavlja kada u jednom trenu Moris dobija poziv i pušta razgovor na spikerfon.
- Morise... Po...ban si nam. - začujem grub glas koji se zbog lošeg kvaliteta veze prekida.
- Već sam na putu tamo!
- Otkud.. Ti... Ad..sa?
- Ništa me ne pitaj, stižem! - viče Moris i prekida poziv.
- Nećeš se izvući Vasilije. Nećeš tako mi Boga. - zareži kroz zube i naglo ubrza.
Utom mu stiže poruka sa adresom i uverimo se da smo na pravom putu. Bar neka dobra vest ove noći. Sledećeg trenutka već proklinjem sudbinu, jer nas pretiču kola hitne pomoći i ubrzo shvatimo da se desio neki udes na putu ispred nas.
- Ovo je nemoguće Morise! Molim te kaži mi da sanjam! - nervozno sklanjam kosu sa lica mokrog od suza i vrpoljim se u sedištu.
- Nažalost na javi smo. I ti i ja. - reče Moris u neverici i lupi rukom u sirenu kao i većina ljudi koji trube jer ne mogu zaobići udes.
- Ne ne ne! Nije moguće da smo toliki baksuzi i da se sudbina baš sada urotila protiv nas!
- Zovem načelnika da vidim šta se dešava. - obavesti me Moris i okrene broj.
Nestrpljivo gledam čas u njega, čas u saobraćaj koji brzinom puža zaobilazi udes.
- Ne javlja se. To ne sluti na dobro.
- Kako to misliš? - zgranem se dok mi srce opasno preti da će izleteti iz grudi.
- Sigurno ne ide sve po planu čim se načelnik ne javlja.
- Požuri onda! Zaobiđi ove puževe preko trotoara i palimo! Nismo za džabe uzeli džip!
- Ana Marija...
- Gas Morise! Anđelo je u pitanju! - histerišem na sav glas, od čega Morisu pukne film i krene da zaobilazi vozila.
Tek tada su svi još više počeli da trube, ali nije nas bilo briga. Mi imamo važnija posla. Jedan mladi život visi o koncu i ne smemo dozvoliti da se tek tako ugasi.
...
Nakon najdužih 40 minuta u mom životu napokon se približavamo vikendici. Još iz daljine se vide rotaciona svetla policijskih i vozila hitne pomoći. Ne sačekam da se Moris propisno parkira, već otvorim vrata čim je usporio i iskočim iz auta.
