NEGRO

3.

Stigli smo u hotel, ne progovorivši ni jednu jedinu reč u toku vožnje. Radnik hotela se odmah ponudio da mi odnese kofere do sobe, ali ga je ovaj odbio uz objašnjenje da će mi ih on odneti. Na to sam samo prevrnula očima i krenula ka liftu.

- Hvala ti za dostavu prtljaga. - kažem kada stignemo u moju sobu. - Iako nisam sigurna da li ti je to ''u opisu posla''. - iskreveljim se imitirajući njega.

- Nije, ali nema na čemu. - odgovori mi hladno.

Kao da ume drugačije.

Toliko me je iznervirao da sam rešila u lice da mu kažem za otkaz koji mu se sprema kada pozovem oca.
Taman kada je pošao da izađe iz moje i ode u svoju sobu, zaustavila sam ga.

- Znaš... - doviknem i on u trenu zastane. - Reći ću ocu za tvoje nedolično ponašanje od malopre. A za takav nedostatak poštovanja dobija se otkaz. Ne znam da li si upućen u to? - sipam otrov poput zmije otrovnice.

Sa svakom mojom narednom izgovorenom rečju sve više se okretao ka meni, dok me na kraju nije prostrelio tim ledeno plavim očima.

- Otkaz? Zbog čega tačno? - priđe mi za par koraka od čega ustuknem.

- Zbog toga što si komentarisao moju zadnjicu. - prekrstim ruke na grudima da bih lakše zauzela odbrambeni stav.

- Ako se dobro sećam to je bio Vaš predlog. - priđe mi još bliže.

Uhh, taj njegov prokleti parfem...

- Moj predlog je bio da me odmeriš kako bismo bili kvit, a ne da me komentarišeš. - nekako uspem da mu se suprotstavim.

- Tačno. U pravu ste. Moja greška. Samo me zanima da li bi mi sledio otkaz čak i da sam rekao svoje iskreno mišljenje o Vašoj... Khm, pozadini.

- Ne razumem? Zar nisi bio iskren? - zbunim se.

- Nisam znao da li smem biti. - odgovori mi za nijansu toplije nego inače.

Wow ovo nisam očekivala od njega.

- Khm, pa reci sada. Svoje... Iskreno... Mišljenje... - gutam knedle između svake reči jer me nekako čudno posmatra.

Odjednom mi je vruće i imam osećaj da me njegov pogled prži. Posebno kada ga zadrži duže na mojim usnama.

Zašto me gledaš u usne, Negro?

- Iskreno, moje mišljenje je da je Vaša zadnjica jedna od najlepših koje sam ikada u životu video. I to preko pantalona. Šta je ispod ne smem ni da zamislim. - prikuje svoj pogled za moj i odjednom osetim slabost u kolenima.

O Bože, da li je moguće da ovo čujem od osobe koja je do pre par dana bila samo stranac za mene? I dalje je stranac!

Ali zašto mi tako prokleto imponuje to što je rekao? Zašto uopšte marim za njegovo mišljenje kada odlično znam da imam super pozadinu?

- Khm... - konačno se opasuljim da mu nešto odgovorim. - Da. Čak i tada bi ti sledio otkaz. - kažem istinu.

- U redu. Hvala Vam onda što ste me obavestili o tome pre nego što sam se raspakovao. Sada barem neću morati to da radim. Očekivaću poziv od Vašeg oca, a Vama želim prijatan ostatak večeri. - blago klimne glavom i još jednom me prodorno pogleda pre nego što napusti moju sobu.

Čim je izašao sručila sam se na mekani krevet i duboko zamislila...

Šta ja ovo radim? Zar dečko tek tako da dobije otkaz zbog običnog hira jedne tatine princeze?
Mislim da ipak nije to zaslužio.

- Ma! Neću ništa govoriti ocu. - uzdahnem naglas, a potom se bacim u ležeći položaj.

Pored toga što misli da imam lepu zadnjicu, on je ujedno i jedina osoba sa kojom sam u poslednje vreme razgovarala. Osim oca, Morisa i posluge, u mom životu ne postoji ama baš nijedan drugi sagovornik. A sve ovo sa Negrom mi je, moram priznati, pravo osveženje.
Pa makar to bilo i samo suvoparno prepucavanje.

Uostalom, čitava njegova pojava za mene predstavlja pravu enigmu. Toliko silno želim da saznam sve o njemu, počevši od imena.

I saznaću na kraju, ne zvala se ja Ana Marija Despotović.

Sada ću malo da odmorim dušu i telo, pa ću kasnije otići do njega da mu saopštim da nema nikakvog otkaza.

...

Istuširala sam se i malo doterala pre nego što krenem kod njega. Samo ne znam zbog čega mi toliko vremena treba da odlučim koju ću haljinu obući? Zadovoljna sam kako mi stoje sve moje haljine.

Ipak, najviše se premišljam oko boje.

Koju li boju on voli? Pff crnu, to je prosto. Ali koju voli da vidi na devojci?

- O Bože! Zašto me je uopšte briga za to?! Idem u ovoj crvenoj, jer je ja lično obožavam i to je to! - besno zabacim kosu nazad, bacivši poslednji pogled ka ogledalu i napustim sobu.

Kucnem tri puta na njegova vrata koja su odmah do mojih i sačekam da mi otvori. Nakon par trenutaka začujem otključavanje i sekundu kasnije ugledam njega iza otvorenih vrata.

Gledam i ne verujem!

Z z zašto je nag? Samo u donjem delu trenerke? I da li je to znoj na njegovom čelu i svud po tom izvajanom torzou?
Hhh... Tetovaže... Tako puno ih ima. Posvuda...

Ako sam u kojem trenu i pomislila da ovaj prizor ostavlja bez daha, to je zbog toga što još uvek nisam došla do njegovih očiju. Ali kada su nam se pogledi konačno sreli umalo nisam tresnula dupetom o pod.

Bože... Nemoguće je ne primetiti specifičnost njegovog plavetnila... Toliko je prožimajuće i do kostiju hipnotiše svakog ko se u njega zagleda.

A onda sam se trgnula iz transa i spazila da ni on nije ravnodušan na prizor pred sobom. Stiskao je vilicu i izoštravao vid, uporno pokušavajući da zadrži svoj pogled na mojim očima. Ipak, svako malo taj pogled bežao mu je ka rubu moje haljine koja je dosezala do polovine mojih butina.

To mi je jedna od kraćih, ali volim je zbog boje i materijala koji je raj za kožu.

- Khm, izvini ako te ometam, ali imam nešto važno da ti kažem. Mogu li da uđem? - presečem neprijatnu tišinu i međusobno piljenje.

- Naravno. Izvolite. - skloni se u stranu i pusti me unutra.

E a sada kada smo sami iza zatvorenih vrata biće mi potrebna pomoć svih svetaca da se okanem grešnih misli, koje ovaj momak budi u meni.

Majko Božija, anđeli s neba, pomagajte!

---