NEGRO

34.

Još jedna runda pravog vatrometa među nama bila je neminovna, pa sada ležimo goli, zadihani i zagrljeni u mom krevetu. U trenu se setim da se sada zapravo sve odvija onako kako sam pre dolaska ovamo zamišljala.

Bio je moj prvi poljubac. A potom i moje prvo seksualno iskustvo. I evo nas sada zaljubljeni i zagrljeni uživamo u zajedničkom vremenu.
Milina...

- Princezo... - obrati mi se ozbiljnim tonom što me natera da se malo podignem i pogledam ga.

- Reci mrgude moj?

- Mrgud? - nasmeje se.

- Oprosti, tako sam te još ranije u svojim mislima nazivala. - ugrizem se za usnu.

- Ma je li? Opasnice jedna mala. - stisne me jače uz sebe, te mi grudi padnu na njegove, a lice mi dođe na milimetar od njegovog.

- Ako ti smeta neću te tako zvati... - šapućem dok se žestoko borim sa porivom da ga poljubim.

- Ne smeta mi. Dokle god sam TVOJ neka sam i mrgud. Nebitno je. - osmehne se.

- Dobro onda. Mrgude moj, najlepši na svetu. - smejem se i ja. - Šta si to hteo da mi kažeš maločas?

- Khm, a da. - pomeri me malo od sebe i uspravi se. - Zamolio bih te još jednu stvar.

- Reci?

- Da ovo naše čuvamo u tajnosti. Samo dok ne uhapsimo tog prestupnika. Jer znaš, do sada sam bio sam. Čak i da su me razotkrili ne bi imali čime da me ucenjuju. A sada... Sada imam tebe, i nikako ne želim da iko od tih ljudi to sazna. Biću im laka meta ako budu saznali da imam slabu tačku. Razumeš?

- Hmm... - uzdahnem nezadovoljno. - Razumem to, ali ne razumem zašto si dozvolio sebi da se toliko upleteš u opasne i mutne radnje.

- Moji roditelji su u pitanju.

- Znam... Ali opet. Plašim se Anđelo. Plašim se da će ti se nešto loše desiti.

- Za to postoje jako male šanse. Naša organizacija perfektno funkcioniše, tako da je malo verovatno da će išta poći po zlu.

- Ali ipak je verovatno. To me plaši. - snuždim se.

- Ne brini se princezo moja. Neće ništa biti tvom mrgudu. - povuče me u zagrljaj i poljubi u slepoočnicu.

- Lakše mi je bilo kada sam mislila da si samo običan kreten, nego sada kada znam da si životno ugrožen. Da li ste makar otkrili nešto bitno? Da li će se sve uskoro završiti?

- Jesmo. Imamo dosta dokaza protiv njega. Ostao je još samo jedan i nakon toga je gotovo. Nakon toga ćemo moći slobodno da uživamo u našoj sreći.

- O Bože... Pitala bih te kako je ime tom čoveku, ali uzalud. Ja ne poznajem nijednog očevog saradnika. Uvek me je vešto skrivao od svog poslovnog sveta. Ili je njega skrivao od mene, ne znam više ni sama...

- Opet kažem, ne brini. Ne opterećuj svoju pametnu glavu tim stvarima. Vrlo brzo će se sve razrešiti i živećemo lepo i bezbrižno. Obećavam ti.

- Hoćemo li tada i mom ocu reći za nas?

Na to moje pitanje duboko se zagledao u moje oči i na kraju samo zaškrgutao zubima.

- Da. I njemu ćemo reći. Nego, hajde da sada ostavimo te teme po strani i da uživamo. Može? - ustane sa kreveta, navlačivši bokserice.

- Mm može. - složim se i dalje ne skidajući pokisao izraz lica.

- Hajde razvedri se, na Havajima smo zaboga! Hoćeš da odemo na krstarenje privatnom jahtom danas? Hm? - pita me sa iskrom u očima.

- Nisam ni sumnjala da odlično znaš šta sve moj otac poseduje. - nasmejem se napokon i ustanem sa čaršafom obmotanim oko svog tela.

- Ne odugovlači sa pričom gospođice, već vuci to zgodno, prezgodno dupe pod tuš, pa da idemo! - povuče me za ruku do sebe i zgrabi za zadnjicu.

- Ah! Anđelo! - poskočim u mestu od tog njegovog poteza.

- Ne izazivaj me sada takvim izgovaranjem mog imena. - zareži mi u vrat i krene da ostavlja vlažne poljupce po njemu.

- Ah... Mmm.. A.. A.. Anđeloo... - prodahćem u zanosu. - Nemoj sada. Ostavi nešto za otvoreno more.

To ga je u trenu zaustavilo i odvojio se od mene da me pogleda.

- Ne planiraš valjda na jahti... - gleda me sa podignutom obrvom u neverici.

- Ne znam ja, ti mi reci. Da li bi voleo? - šapnem mu na uvo i gricnem ga za resicu.

- Hhh... Ana Marijaaa... - cedi kroz zube, zatvorenih očiju. - Ako ti ova moja reakcija ne govori dovoljno da li bih voleo, onda ne znam šta govori. - prostreli me pogledom i spusti moju ruku na svoj uzdignuti ponos.

- Dobro! Dobro! - poskočim od njega kao poparena. - Evo idem odmah da se okupam i sredim i možemo da krenemo! - brbljam dok odlazim do kupatila hodajući unazad.

- E, tako te volim. - namigne mi uz smešak i izađe.

ŠTA? ŠTA? ŠTA? Je l' on to rekao ''volim''? Nee, ma nije tako mislio...
Sigurno mu se omaklo.
Da, sigurno je to...

...

Ostatak tog dana, kao i našeg boravka tamo protekao je božanstveno. Osećala sam se kao da sam u raju. Danima smo stalno zaljubljeni šetali po plaži. Večeri smo provodili u otvorenom baru gde sam ponekad ja pevala, a ponekad bismo samo uz muziku uživali u vremenu koje nam je dato.

A noći? Noći su bile nešto stvarno posebno. Osećanja pomešana sa strašću pisala su istoriju između zidova mog apartmana. Budni smo sanjali, jer smo retko kad spavali. Prosto se nismo mogli zasititi jedno drugog, ni u seksualnom ni u emotivnom smislu.

Najlepši period u mom životu do sada...

Jedino što mi je kvarilo celokupan utisak o sreći jesu povremene misli o tom Anđelovom tajnom zadatku. Biću potpuno i beskrajno srećna tek kada se sve to privede kraju. Tek ću tada disati punim plućima i uživati u svojoj vezi sa njim.

...

Otac se javio juče i rekao da se konačno, nakon mesec dana na Havajima možemo vratiti kući, tako da nas evo sada u avionu. Anđelo spava, a ja ga pomno posmatram i molim se Bogu da sve bude kako treba.

Samo mi njega čuvaj Bože, pa makar i nas dvoje ne bili zajedno. Samo da mi on bude dobro i da mu se ništa loše ne desi.
To je jedino što te u ovom trenu molim.
Samo to...

---