Ko se krije iza maske poslovnog, porodičnog čoveka?
Ko se krije iza maske hladnokrvnog, mračnog tipa?
A ko je u svemu tome nedužan i pojma nema šta se dešava van ''zlatnog kaveza'' u kome živi?
Da li je istina da su veze nastale u napetoj situaciji...
Ima dosta toga što se može videti u Istanbulu, ali već je veče pa se taj spisak znatno skratio. Nisam puno razmišljala pre nego što sam odlučila da želim ići u ''Galata'' kulu. Radno vreme je do 20:30, a trenutno je 19:20, tako da ću stići.
Za sutra sam već isplanirala posetu crkvi svete mudrosti ''Aja Sofija'', a potom i obilazak ''Kapali čaršije''. Uveče bih volela da posetim neki klub, pošto mi kod kuće otac skoro nikada ne dozvoljava tako nešto.
Mlada sam, a društveni život mi je nula. Hvala ti na tome oče.
...
Kada smo se konačno popeli u kulu shvatila sam da su priče o prelepom pogledu odozgo istinite.
Magično je...
Besomučno slikam telefonom sve što stignem, dok moj verni pratilac samo ide za mnom u tišini. Kada malo bolje razmislim, mi zapravo uopšte nismo ni progovorili otkako smo napustili hotel.
O čemu li razmišlja sada dok tako dugo i mudro ćuti?
Zastanem na tren sa fotkanjem i okrenem se ka njemu.
- Prelepo je ovde, zar ne? - upitam ga iz najboljih namera.
- Nisam ljubitelj turskih gradova. - odgovori mi hladno kako samo on to ume, ne udostojivši me čak ni jednog pogleda.
- Oh... Oprostite Vaše visočanstvo. - podrugnem se i okrenem mu leđa.
A onda ipak shvatim kako mi je ovo putovanje mnogo zanimljivije kada se prepucavam sa njim, te odlučim da mu ne priuštim to zadovoljstvo večeri provedene u miru i tišini.
- Ali na tvoju žalost ja jesam. - okrenem se natrag ka njemu i uvalim mu svoj telefon u ruke. - Slikaj me ovde. - naslonim se leđima na zid kule i blago savijem jednu nogu u kolenu, oslonivši stopalo na zid takođe.
Najpre je podigao obrve u čudu kada sam mu dala telefon, zatim me je na sekund odmerio kada sam zauzela pozu i na kraju me napokon fotografisao.
Izraz lica nije mu se mnogo menjao do kraja večeri iako sam se svojski trudila da ga što više isprovociram. Kada smo napustili kulu zahtevala sam da me slika bukvalno na svakom ćošku. Koračali smo kroz grad, nazad ka hotelu, a ja sam na svaka tri minuta bila u fazonu ''slikaj me ovde''.
Pućila sam se, zabacivala kosu, vrckala guzom, smejala se što iskreno, što veštački. Pravila razne grimase i zauzimala razne šašave poze, sve u cilju da njega iznerviram. Ali osim ponekog dizanja obrve i povremenog odmeravanja nikakvu drugu reakciju nisam dobila.
Lik je pravi smor.
Naposletku stižemo u hotel i do naših soba.
Da li da mu poželim laku noć? Hmm... Ipak ne. I to bi mu bilo previše od mene.
Taman sam stavila ruku na bravu da otključam vrata, kada me u trenu prepadne njegova ruka preko moje.
Šta to radi?!
Momentalno se okrećem ka njemu, samo da bih shvatila da mi je suviše blizu. Toliko da ponovo osećam njegov dah. Toplota njegove kože spajala sa mojom tamo gde nam se ruke dodiruju, a njegov specifični parfem me je opijao do besvesti.
Huh, kao da je odjednom postalo strašno vruće...
Uspem nekako da skupim hrabrost i pogledam ga u oči.
O moj Bože... To mi nije trebalo...
Iza gustih trepavica skrivao se plavi odsjaj okeana. Međutim, ovoga puta nije samo hladno mirovao, kao inače. Ovoga puta treperio je i neumorno šetao od mojih očiju do usana i natrag. To mi je dalo podstrek da se usudim i ja njega pogledati u usne.
O ne... To mi tek nije trebalo.
Gledajući njegove usne, nesvesno sam oblizala svoje. Svakakve slike mi se smenjuju pred očima, iako se nikada do sada ni sa kim nisam poljubila. Srce mi se uznemirilo toliko da mislim da će svakog časa probiti grudni koš. Dlanovi mi se znoje, a posebno onaj preko koga se nalazi njegova šaka.
Šta mu sve ovo znači? Zašto to radi?
- Khm, telefon Vam je ostao kod mene. - progovori napokon, nekim promuklim tonom u glasu i podigne moj telefon kako bih ga videla.
- Aam... To? Da... Izvini, zaboravila sam. - gutam knedle između reči i vrpoljim se u mestu, jer mi je i dalje jako blizu.
Još nekoliko sekundi smo se nastavili gledati, a onda sam uzela svoj telefon i otvorila vrata sobe kada je sklonio svoju šaku sa moje.
- Laku noć gospođice Ana Marija. - kaže kada sam već zakoračila unutra, pokušavajući da što pre pobegnem od njega.
- Laku noć Negro. - odgovorim nespretno i zatvorim vrata.
O Bože o Bože o Bože! Šta je ovo bilo?!
Okej, znam. U pitanju je samo moja mašta koja previše divlja jer nikada do sada nisam imala dečka. Niti bilo kakvog mladića u svojoj blizini. Tako je. To je odgovor na sva moja pitanja. Nikada se nisam poljubila, zagrlila, mazila, a kamoli nešto više. I zbog toga me sada hormoni urnišu i režiraju neke besmislene filmove u mojoj glavi.
- Tačno tako. Inače mi nikada pažnju ne bi privukao neko poput tog mračnjaka. Lik čak ne zna ni da se nasmeje pobogu! - bacim ruke uvis, pričajući sa svojim odrazom u ogledalu.
Ne zna da se nasmeje? Hmm... Pa bar ga ja nisam videla da to radi. Ali zašto? Zašto se ne smeje?
Protresem glavom u nadi da ću tako brže raščistiti misli od silnih pitanja na koja nemam odgovore.
- Bolje bi ti bilo da vučeš tu zgodnu zadnjicu pod tuš gospođice. - kažem sama sebi i pođem u kupatilo.
U svim filmovima koje sam gledala i knjigama koje sam pročitala hladan tuš je bio glavno pomagalo pri oslobađanju od grešnih misli.
Mislim da je došlo krajnje vreme da i ja isprobam taj metod.
---
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
