Ko se krije iza maske poslovnog, porodičnog čoveka?
Ko se krije iza maske hladnokrvnog, mračnog tipa?
A ko je u svemu tome nedužan i pojma nema šta se dešava van ''zlatnog kaveza'' u kome živi?
Da li je istina da su veze nastale u napetoj situaciji...
Svašta sam u životu za svoje dvadeset i četiri godine preživeo.
Smrt mojih roditelja i to na onakav način, napravila je od mene hodajuću santu leda. Od tada mi je samo osveta bila u glavi. Danima i noćima sam zamišljao trenutak kada će mi njihov ubica pasti šaka.
A onda se na tom mom putu, u ponoru tame, pojavila ONA. Sasvim slučajno se tu našla i svakim minutom provedenim kraj mene sve više topila led oko mog srca. Zbog nje sam se ponovo počeo smejati i crne misli su polako bledele iz mog uma. Zbog nje sam ponovo počeo mariti za tuđa osećanja, ne primetivši da su se i moja rodila iz pepela.
Sve zbog nje...
Otkako sam nju upoznao i zavoleo više mi najbolnija stvar na svetu nije bila smrt roditelja. Već to što sam se godinu dana morao skrivati od nje, kao i od celog sveta, sve dok nisu uhapšeni svi oni kojima sam bio na crnoj listi.
Danas je napokon došao dan kada mogu bez straha za goli život stati pred nju. I učinio sam to. Našao sam je na svom lažnom grobu kako plače za mnom i moli me za oproštaj.
Toliko me je jako steglo u grudima kada sam je takvu slomljenu ugledao.
Znao sam da će kriviti sebe za te grube reči koje mi je uputila. Ali sam tako silno želeo da i ona zna kako me to nije povredilo, kako joj nisam uzeo za zlo. Povređivalo me je jedino to što sam se morao tako dugo skrivati od nje... Ali neki drugi ljudi smatrali su da je tako najbolje za sve.
A ona... Moja princeza... Toliko je pogubljena i rastrzana da je mislila kako joj se samo priviđam. Ugledavši me na grobu kako stojim naspram nje samo je izgubila svest i pala mi na grudi. Odmah sam je odvezao kući i nestrpljivo čekao da se probudi.
I čim se to desilo Moris me je obavestio, tako da me evo sada, na vratima njene sobe.
- Samo se, molim te, nemoj ponovo onesvestiti. Sve ću ti objasniti princezo moja. Za početak znaj da sam ovo stvarno ja. Nisu me uspeli ubiti. Živ sam. Tvoj mrgud je živ. - pogledam je krupnim očima i napravim korak prema njoj.
- N n nemoguće... - zamuckuje sirota i odmahuje glavom. - Videla sam tvoje beživotno telo. - kreće da roni suze iz tih prelepih očiju.
- Bio sam u komi prvih mesec dana... Ali i o tome ćemo kasnije. Mogu li te sada zagrliti i poljubiti? Tako prokleto si mi falila... - kažem promuklim glasom dok mi topla tečnost polako muti vid.
- O moj Bože Anđelo! To si zaista ti?! - cikne u neverici, pokrivši usta rukama kako ne bi zajecala na sav glas.
- Ja sam ljubavi. Ja sam. Tvoj mrgud. - raširim ruke pozivajući je u svoj zagrljaj, dok se suze kotrljaju kako niz njene tako i niz moje obraze.
- ANĐELO!!! - vikne i zaleti se u moje naručje.
Taj zagrljaj ću pamtiti dok sam živ. Stegla me je najjače što ume, dok sam ja ipak morao malo obuzdati svoj stisak kako je ne bih povredio. Ta količina ljubavi, topline i nedostajanja ostaće mi zauvek urezana u pamćenju.
- Bože, ti si! Živ si jedini moj! - plače kao kiša na mojim grudima. - Ali... Kako? Zašto si to krio od mene? - odavaja se malo i gleda me u oči, mazeći mi obraze tim nežnim rukama.
- Sve ću ti ispričati ljubavi. Sve, ali kasnije. Jednom si u moju tamu unela svoju svetlost, pa te sada molim da mi isto tako u dušu udahneš život. Baš onako kako samo ti to znaš. - obujmim joj lice rukama i spoznam onaj magični sjaj u njenim očima.
Isti onaj u koji sam se zaljubio. Koji me je povukao sa ivice ponora i vratio u život. Sledećeg trena moja princeza mi ispunjava želju i spaja svoje medne usne sa mojima. Grlim je snažno oko struka, dok ona obavija ruke oko mog vrata i mrsi ih u moju kosu.
I konačno. Osetio sam se živim. Konačno ćemo moći da budemo srećni i uživamo u našoj ljubavi.
---
NEKOLIKO MESECI KASNIJE
- Da li Vi, Anđelo Maksimoviću, pristajete da stupite u brak sa ovde prisutnom Ana Marijom Despotović?
- Da!
- Da li Vi, Ana Marija Despotović, pristajete da stupite u brak sa ovde prisutnim Anđelom Maksimovićem?
- Da! Pristajem!
- Možete da poljubite mladu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
---
Ana Marija i Anđelo Maksimović postali su bogatiji za dva člana porodice pet godina nakon venčanja. Žive na moru, u skromnoj kući sa ogromnim dvorištem i psom Oliverom. Vlasnici su najpopularnijeg tropskog bara ''ANĐELO'' u kome Ana Marija često i sama zapeva. A njihov venčani kum, Moris, ostao je da živi u vili sa čitavom poslugom i sa radošću ih uvek dočeka kada ga posete za vreme godišnjeg odmora...
---
Šta je na kraju srede? Četvrtak. A šta na kraju četvrtka? Petak. NA KRAJU SVIH KRAJEVA UVEK JE JEDAN NOVI POČETAK. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju!
