NEGRO

13.

Besna zbog svega što se upravo desilo, naglim pokretima obrišem suze i pođem u kupatilo.

- Gospođice Ana Marija... - Negro zausti da mi kaže nešto, ali ga u startu presečem.

- Šta ti zaboga još uvek tražiš ovde?! Izlazi već jednom!

- Khm. Oprostite. Odmah ću se povući. - ogovori mi kratko i iznenađeno, rekla bih.

Krenuo je ka vratima, a ja sam se iste sekunde ugrizla za otrovni jezik.

Pa nije ti on ništa kriv budalo! Smesta mu se izvini!

- Negro! - dozovem ga baš kada se uhvatio za bravu.

- Izvolite gospođice. - okrene se i uputi mi neki čudan pogled.

Ne znam da li me osećaj vara, ali čini mi se da ga je ponašanje mog oca prilično uznemirilo.

- Izvini. Ti ni za šta nisi kriv da bih ja istrisala svoje frustracije na tebi. Izvini. - sasvim spontano mu priđem par koraka.

- U redu je. Nisam Vam uzeo za zlo. - nastavi da me gleda i dalje onako čudno.

- Ja čak ni ne znam kako je ''gospodin'' Vasilije zamislio to da mi danonoćno dežuraš pred vratima. Kada ćeš jesti? Kada ćeš spavati? Ponaša se kao da si robot! - frkćem iz očaja, a onda on meni priđe za korak.

- Zaista? TO Vas brine nakon svega što Vam je otac rekao? Kada ću JA jesti i spavati? - sada mu je pogled iz čudnog prešao u zapanjen.

- Naravno da me to brine Negro. Zar misliš da sam poput svog oca?

- Mmm... Ne znam. - zbuni se.

Hladnokrvni mračnjak mrgud ostao je zbunjen pred jednom običnom devojkom? Pa ovaj dan se mora zabeležiti u kalendaru crvenim slovom!

- Siguran si da ne znaš? - osmelim se i priđem mu licem tik do nosa.

Momentalno je stegao vilicu i prošetao pogledom od mojih očiju do usana. Htela sam mu dokazati kako se neću prva povući u ovome, pa sam i ja njega pogledala u usne.

Deluju tako sočno... Tako silno želim da mi baš one podare prvi poljubac.

Nakrivio je blago glavu i baš kada sam pomislila da je to to, da će mi se želja ispuniti, da će me napokon poljubiti, on je samo tiho prošaputao...

- Naravno da ne mislim da ste poput svog oca. On mi nikada nije prišao ovoliko blizu.

Od njegovog toplog daha na mojim usnama mogla sam se istopiti u tom trenu. Ali onda mi je doprlo do mozga da me je zapravo opet nasamario. Opet je dozvolio da budemo previše blizu, a potom tropnuo neku nebulozu koja me je iznervirala.

- Stvarno si kreten Negro! Moraš pod hitno prestati sa tim svojim igricama ili ću zaista tražiti ocu da te otpusti! Koliko ti je godina? 12?! - planem poput šumskog požara i udarim ga pesnicama u grudi, sklanjajući se potom od njega.

- Kakvim igricama? - ide za mnom.

- Tim... Tvojim! - krenem da mašem rukama ispred nosa poput pantomimičara.

Na to se sitno osmehnuo i odmahnuo glavom.

- I dalje ne znam na šta mislite. - slegne ramenima.

- Ma nemoj, ne znaš, jadan. Znaš ti sve odlično! Još od putovanja u Istanbul si počeo sa izazivanjem. I uvek mi se nekako približiš toliko da sve mislim kako ćeš me poljubiti. Ali neee, ti se tada skloniš i uputiš mi neku opasku sa kojom me ostaviš samu. Pa se ja posle cele noći mislim šta si hteo reći i da li si me stvarno hteo poljubiti ili sam to sve samo umislila! - izdeklamujem mu u jednom dahu, na šta je samo podigao obrvu i ponovo stisnuo tu prokleto savršenu vilicu.

- Da sam želeo da Vas poljubim davno bih to učinio. - odgovori mi nadmeno.

- Molim?! - frknem od besa. - Znači ipak priznaješ da se od samog početka igraš sa mnom? Napališ pa ispališ m? Ja stvarno ne znam kako da protumačim to tvoje ponašanje. Možda ti se ne sviđaju plavuše, možda voliš starije, možda... - sve više i više ludim.

- Gospođice Ana Marija! - prekine me u brbljanju i uhvati me za ramena kako bih se smirila.

Istog trena sam ućutala i pogledala ga u plave oči koje su me paralisale.

O Bože moj... Šta sam ja sve njemu upravo ispričala? Ispalo je kao da umirem za njegovim poljupcem.

A to i nije daleko od istine...

- U pravu ste. - kaže mi tiho, sklonivši ruke sa mene i priđe mi još bliže nego maločas, ako je to ikako moguće.

Uhh, opet se gubim u njegovom opojnom mirisu. Opet osećam žmarce duž celog tela... Opet mi usne vape za njegovim...

- Ne sviđaju mi se plavuše. - kaže još tiše i nakrivi glavu tako da opet naivno pomislim da će me poljubiti.

- Samo jedna. - izgovori dubokim tonom okrznuvši mi donju usnu.

Pa ja ću načisto poludeti od njega! Zašto mi ovo radi?!

Čekaj čekaj... Je l' on to rekao da mu se SVIĐA samo jedna plavuša?

Dalje više nisam mogla da razmišljam ni o čemu, jer je Negro jednu svoju ruku spustio na moj struk, a drugu na moj potiljak, prelazivši nežno palcem preko moje vilične kosti.

U sledećem trenu izgubila sam dodir sa realnošću, jer je napokon to uradio.

Napokon me je poljubio.

Usne su mu tako vrele i meke... Tako me nežno dodiruje njima. U svom bunilu uspela sam nekako da se setim svega što sam čitala o ljubljenju, te sam blago otvorila usta i dozvolila mu da produbi poljubac.

Nauči me svemu Negro... Nauči me...

Spontano sam svila ruke oko njegovog vrata i dirala mu kosu, dok je on pojačao stisak oko mog struka i još više me pripio uz sebe.
Sve mi je delovalo kao san. Ma čak ni u snu nisam zamišljala da je ovako dobar osećaj. Disanje nam je postajalo sve više otežano i nisam mogla da se ne zapitam...

Da li ćemo odmah sada preći i na one stvari? Nije da bih se žalila, ja ga ionako već odavno želim. Ali ne znam šta on misli o tome?

Možda ne voli neiskusne?

Na svoja pitanja nisam dobila odgovore, jer nisam stigla ni da mu ih postavim. Naš predivni prvi poljubac, prekinulo je kucanje na vratima.

- Eni! Doveo sam ti Olivera. Otvori molim te. - začuo se Morisov glas sa druge strane.

Čuvši to, Negro se momentalno sklonio od mene i bez reči posmatrao kako se budim iz transa u kojem me je bacio. Instinktivno sam prislonila ruku na brideće usne i sitno se osmehnula. Učinilo mi se da je i njemu pobegao smešak sa ugla usana, ali ne bih mogla sa sigurnošću da tvrdim.

- Uđi slobodno Morise. Otvoreno je. - kažem s osmehom i dalje ne odvajajući pogled od Negra.

On mi na to samo klimne glavom i pođe ka vratima da bi izašao kad Moris uđe.

Bože, ne znam šta će od svega ovoga biti na kraju, ali trenutno samo želim da uživam u ogromnoj sreći koju osećam.

---