¤Suicide¤
"Ideš Sara?"Neymarov nestrpljiv glas me prenuo iz razmišljanja.
"Evo me."ugasila sam mobitel i spremila ga u džep. Uzela sam novčanik i pošla za Neymarom.
Što ako je ovo sve samo zezancija? Možda me netko samo želi uplašiti. Kao na primjer... gospodin Jezivi? A opet... možda je ovo stvarno Mario... možda me stvarno želi oteti.
Protresla sam glavom i očistila se od tih misli. Ne smijem dozvoliti da Neymar sazna za ovo. Ne želim da nastrada.
*Za to vrijeme*
Vanessa's p.o.v
Sa Christianom i Mikeom sam u kafiću preko puta nekog dućana. Od kad Mario prijeti postali su dosadni sa tom zaštitom. Ne smijem više nikuda izaći, ili Christian ili Mike moraju ići. Tajni agenti... CIA i FBI... stvarno ne znam koliko ću još moći čuvati tu tajnu.
I da, ne vjerujem da tako sporo pijuckaju kavu! Već smo ovdje dva sata i piju jedno te istu kavu...
"Ajmo! Moramo ići kući dečki!"viknula sam na njih. Nisu htjeli. Naravno... zašto bi mene netko slušao. Duboko sam uzdahnula i stavila mobitel na stol. Okrenula sam glavu i pogledala što dečki rade. Zezaju se. Pijuckaju tu kavu i ne obraćaju pažnju na mene. Tipično za njih. Htjela sam uzeti mobitel, ali ga nije bilo! Molim?! Koji....? Gdje mi je mobitel?! Nervozno sam pogledala prema prolaznicima. Sve je bilo normalno. Nitko nije bio mrk niti nervozan. Normalno su prolazili pored nas. Što.. kako nisam vidjela da mi netko uzima mobitel?!
"Dečki..."ne doživljavaju me."DEČKI!"zaderala sam se. Napokon su se trgnuli.
"Što je bilo Vanessa?"upitao je Mike.
"Netko mi je ukrao mobitel!"
Sara's p.o.v
-u dućanu -
Osjetila sam kako mi je mobitel zavibrirao u džepu. Izvadila sam ga i otvorila poruku. Od Vanesse je.
Vanessa♥:
Vidimo se danas u 18:00h u onoj uličici kod glavnog trga. Obavezno dođi. Pusaa :*
Što je tako hitno? Pogledala sam na sat. Tek je 10:00h ujutro. Pogledala sam u Neymara. Zar nema on trening?
"Ney, kad ti je trening?"upitala sam ga.
"U 10:00. Zašto?"
"Mislim da kasniš."nasmiješeno sam rekla a on me uplašeno pogledao.
"Jebote, Enrique će me ubiti! Vidimo se princessa."poljubio me. Pa otišao. Bio je to brzinski poljubac. Slegnula sam ramenima i nastavila kupovati. Kupila sam mlijeka, jogurta, salame, sira, nekakvih žitarica i naravno, voće i povrće. Kada sam napokon završila otišla sam na blagajnu to platiti pa pravac kući.
(...)
Čekam taxi već neko vrijeme. Niti jedan neće stati. Naizad stao je neki auto. Ne smiješ ulaziti nepoznatima u auto. Sjetila sam se riječi... ne znam točno čijih, ali znam da mi je netko rekao. Prozori su se spustili a ja sam vidjela.... Shakiru. Shakira se zaustavila? Možda se izgubila. Ma ne, ovo je Barcelona. A Shak živi ovdje.
"Trebaš prijevoz?"nasmijano me upitala. Kimnula sam glavom i sjela u auto. Krenula je, no morala je stati na semaforu jer se upalilo crveno.
"Ti si Sara?"
"Da, jesam."
"Vidi se da Neymar ima razloga za sreću onda."nasmiješeno je rekla."Iako ju ne zaslužuje."tiho je dodala. Mislila je da neću čuti ali jesam, čula sam.
"Zašto ju ne zaslužuje?"izletilo mi je iz usta. Šokirano me pogledala. Otvorila je usta da će nešto izustiti, pa ih je zatvorila. Tišina je zavladala autom. A ta tišina je trajala nekoliko minuta.
"Jedna cura, dobra osoba. Meni jako draga se ubila zbog njega."sada sam ja bila ta koja je šokirana. Zinula sam od čuđenja. Htjela sam svašta reći, no nisam mogla. glas nije htio van.
"Žao mi je ako sam te šokirala ... nisam htjela."ispričala se.
"M-ma ne, ne. U redu je... sve je u redu."lažno sam se nasmješila. Ostatak vožnje je vladala tišina. Samo su se povremeno čuli duboki uzdasi. Ta osoba, koja se ubila zbog Neymara... sigurno je bila jako glupa. Mislim, u redu je ako ga voliš... ali da se ideš ubiti zbog njega? Haha, dobra joj fora. Možda je mislila da će ju tada Neymar zavoljeti. No prevarila se, a ja mislim da je stvarno glupa. Bila. Jer, nitko nije vrijedan naših vlasitih života. Ja se nikada ne bi mogla povrijediti. Pomirila bih se sa sudbinom i nastavila dalje. Sa ili bez njega.
Ostavila me u dvorištu. Mahnula sam joj, kao i ona meni. Ušla sam u kuću te otišla u kuhinju.
Filipa's p.o.v
Promatram Rosmari kako nervozno hoda gore dolje po sobi. Može li se ikako smiriti? Ovo me jako nervira. Dođe mi da si počupam kosu.
"U redu... i što da mi sada radimo?! Sara je u Barceloni, tko zna gdje. Zapravo, tko zna da li je živa, a ako i je više neće biti... ne možemo ju kontaktirati jer je promijenila broj... što sada,ha? Kako ćemo ju upozoriti na Maria i njegove namjere?!"uspaničeno je pričala.
"Koliko imaš novaca?"pitala sam ju.
"Ti to mene zaje----"-"Pitala sam te koliko imaš para?"prekinula sam ju.
"500€. Što će ti novci?"
"Letimo u Barcelonu."
Sara's p.o.v
Otuširala sam se i obukla za večerašnji sastanak sa Vanessom. Nikako mi nije jasno zašto baš u toj uličici? Čula sam vikanje koje je dolazilo iz dnevnog boravka. To su samo Neymar i Messi. Igraju FIFU. Tipični muškarci...
"Idem ja."doviknula sam.
"U redu."doviknuli su natrag. Naravno, nije ih briga za mene. Izašla sam van i krenula prema glavnom trgu.
(...)
Ušla sam u tu malu, tamnu uličicu. Strah me. Jezivo je. Počela sam se lagano tresti.
"Znao sam da ćeš doći."čula sam muški duboki glas iza sebe. Osjetila sam jak udarac u glavu. Zar ponovno?! Oni stvarno vole mene udarati u glavu...
_________
Hej. Evo nastavak. Zamalo ga niste dobili jer imam migrenu ali uvijek kada imam migrene, tada imam više inspiracije haha.
Hvala što ste čitali♥♥♥♡♡
