Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

#8

Zatvorila sam vrata i naslonila se na njih.

"Preplašio si me", rekla sam. Osmehnuo se.

"Izvini. Navikao sam da te zatičem ovde. Gde si bila?"

"Sa Inom. Ina je moja drugarica", dodala sam kad sam se setila da on nema pojma o kojoj Ini govorim. A možda i zna.

Čučnula sam da bih pogledala ispod kreveta. Tražila sam slušalice, ali njih nije bilo nigde.

"Šta radiš to?", pitao je Majls. Ove večeri je bio baš tih.

"Tražim slušalice", rekla sam i uspravila se, još uvek sexeçi na podu. "Slušaj, Majlse. Mogu li da te pitam nešto?"

Klimnuo je glavom.

"Možeš li nekada da, znaš, dolaziš danju?", pitala sam. "Počela sam da spavam na časovima", dodala sam stidljivo.

Sve sam očekivala, ali ne i da se nasmeje. I to onako od srca.

"Šta je toliko smešno?", počela sam da crvenim. Osećala sam kako mi obrazi gore. Brzo sam promrdala glavom da bih sakrila lice kosom. Da, to sam često radila u takvim slučajevima.

Uozbiljio se i konačno rekao: "Ništa. Izvini, ništa nije smešno. Možeš li sada da ustaneš? Znaš da se ispod kreveta kriju čudovišta, zar ne?"

"Aha, baš čudno. Ja sam se sprijateljila sa čudovištem ispod ovog kreveta", rekla sam.

"Izvini onda", izjavio je. "Nisam želeo da kvarim vaše, verujem, divno prijateljstvo." Zračio je sarkazmom.

"Ha ha", rekla sam. Pogledala sam u fioku pored kreveta i tu našla slušalice.

"Našla si ih?"

"Aha." Zašto je bio tako tih? Izluđivao me je. Ali, ipak, nisam ni ja baš nešto razvezla razgovor.

"U koju školu ideš?" Paf. S neba pa u rebra. Želela sam - morala sam - da saznam nešto više o njemu, makar to bile i neke male sitnice.

"Šta?", trepnuo je.

"U koju školu ideš?", smireno sam ponovila pitanje.

"Zašto je to bitno?"

"Zato! Zato što moram da saznam nešto o tebi! Majlse, ne znam ništa."

"Nije u gradu. Škola."

"Nije?", pitala sam. "Pa, gde je onda?"

"U susednom."

"Dobro. Gde živiš? Pošto, to sigurno nije u komšiluku mog strica. To je mnogo daleko da bi svake večeri dolazio ovamo."

"Okej, to sam slagao", priznao je bez trunke kajanja. "Živim ovde."

Nadam se da je svestan koliko sve to ne pije vodu i koliko je nepovezano. Zašto me laže?

***

"Moram nešto da vam kažem", izjavio je profesor Anderson sledećeg dana pred kraj časa.

"Ja vam neću predavati sledeće godine."

Šta?

"Zašto?", pitala sam.

"Pa, neću cele godine. Prvih par meseci će me neko menjati, a kasnije ću se vratiti."

"Oh" je bilo sve što sam rekla. Pa, bar će se vratiti. Mislim, to mi je bio omiljeni profesor ikada, ali hej, vratiće se. Previše dramim, kao i uvek.

"Izvinite", rekla je Ina. "Sme li da se zna razlog vašeg odsustva?"

Profesor Anderson je izdahnuo. "Žao mi je, ali to je privatno."

Ina je s razumevanjem klimnula glavom.

Kasnije, u autobusu, slušala sam Inu kako sama sa sobom priča o planovima za leto koje će uskoro doći.

"Biće nam super! Ko kaže da leto mora da bude dosadno ako ga provodiš u gradu?" Inini roditelji su previše zauzeti da bi je ove godine vodili bilo gde, baš kao i moji.

"Ići ćemo na bazene... biće nam sjajno, obećavam ti." Iskreno, trenutno mi nije bilo ništa važno. Ni leto, ni provod. To bi mi se ponekad dešavalo, da prestane sve da me zanima, mada, to ne traje dugo. Brzo će prestati.

***

Sledeće nedelje je došao Bart. Malo je reći da sam bila srećna. A bili su i moji roditelji.

"Ide li Ina negde ovog leta?", pitala me je mama za vreme večere. Bili smo svi tu: Bart, mama, tata i ja. Savršeno.

"Ne", rekla sam i uzela gutljaj koka-kole. "Ostaje sa mnom celog leta."

"Pa, neće vam biti dosadno", rekao je moj otac. "Ići ćete na bazen, kod Barta..."

"Da, i ona je počela da planira celo leto", frknula sam.

"A ti?", pitao je Bart.

"Šta ja?"

"Šta bi ti radila celog leta?" Imao je onaj pogled kao da procenjuje nešto. Kao da misli da sam neki njegov ludi pacijent. U poslednje vreme me je često tako gledao. Čovek bi pomislio da zračim nekom strašno negativnom energijom.

Trepnula sam. "Ja? Ja ne bih baš ništa radila."

Mama se nasmejala, ali Bart me je i dalje proučavao. Skrenula sam pogled, plašeći se da u njemu ne vidi nešto. Šta, nisam znala, ali nisam ni želela da saznam.

--------------
Komentarišite i kliknite VOTE

Nadam se da vam se sviđa :))