Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #18

▶ Amy Lee - Sally's song

And does he notice my feelings for him?
And will he see how much he means to me?

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Ja sam spasenje ili uništenje.

Anđeo ili demon.

Ja sam milost."

Bri Despejn, Mračne duše

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Nikada nisam ovo želela.

To nije ono što sam ja poželela.

Ali, bila sam tu. Stvorila sam se, da, stvorila, negde daleko. Znam da sam htela da budem sama. Morala sam da se vratim kući.

Da nađem Lili. Gde je ona? Pitala sam se da li je upoznala svoju pravu majku. To je sigurno neprijatno iznenađenje.

Kako ću da kažem Bartu? Videće me. I ja ću morati da mu kažem šta sam postala.

Prvo sam morala da se pogledam. Morala sam da vidim kako izgledam.

Prebacila sam se u svojoj sobi. U polumraku sam se uplašila sopstvenog odraza u ogledalu.

Upalila sam svetlo.

O moj bože.

Crna haljina duga do poda bila je skrojena od perja vrane. Imala sam krila. Crna, i isto od perja, kao i haljina. Morala sam da priznam da sam izgledala lepo. I opasno. Bart mi neće poverovati.

Bart ne mora da zna, čula sam glas. Možeš da se vratiš u normalu kad poželiš. Ali, kad se vratiš, može da bude opasno, jer više nemaš kontrole nad sobom. Gadno je kad si ljuta.

Gabrijela. Šta nije u redu sa njom? Nikako da shvatim da li je sa mnom ili protiv mene.

Izašla sam iz sobe, pa niz stepenice. Bart je stigao. Njegovi ključevi su tu. Što znači da je legao i da nije ni primetio da me nema.

Osmehnula sam se sama sebi u mračnom hodniku.

Neka ova noć zvanično počne.

***

Osetila sam glad. Ogromnu, neuništivu želju za hranom. Ali ne običnom hranom.

Lutala sam pustim ulicama pitajući se gde bih mogla da nađem nešto ukusno. Nešto...

"Hej, vidite ovu", čula sam glas nekog dečka. "Hej? Friku!"

Okrenula sam se.

"To je gotičarka", rekao je mali krelac. Bilo ih je ukupno pet.

"Kakav frik. Još uvek nije Noć veštica!"

Ostali su se smejali. Prišla sam im. "Misliš da si mnogo zanimljiv?", rekla sam onom koji me je prvi pozvao. "Nevaspitan si."

Pogledao je svoje pajtose. "Momci, pazite. Ova mala je opasna."

To je to. Našla sam svoju večeru. Obuhvatila sam ga rukama i otvorila sam usta. Ostali su vrištali, dok je dečko u mom naručju iskolačio oči, svakog trenutka očekivajući smrt.

Vodio me je instinkt. Zube sam zabila u njegov vrat. Ne, nisam sisala krv. Pa, bar nisam samo sisala krv. Ja nisam vampir. Vrat je samo bio početak.

Ostali su se razbežali.

Rasporila sam njegovo telo. Nisam osetila mučninu. Bila sam prokleto gladna. Ruke su mi bile krvave, kao i lice, dok sam vadila jednu po jednu iznutricu, ali nije me bilo briga. Ovo je moj prvi ulov. Ovo je početak.

Kada sam završila, osetila sam se ispunjenom. Ležala sam pored ostataka.

"Je l' ovo dovoljno, Majlse?", upitala sam glasno.

Stvorio se ispred mene. Uspravila sam se. On mi je pružio ruku.

"Da li me sada razumeš?", pitao me je gledajući me u oči.

Klimnula sam glavom. Njegove oči. Sada su sve govorile.

"Ovo je prva noć", rekao je. "Najteža je."

"Nije bilo teško."

"Još uvek nije gotova."

"Šta to znači?", upitala sam. Imao je crna krila, baš kao ja. I crnu odeću. Zašto sam to tek sada primetila?

"Hoćeš li ostati sa mnom?", rekla sam.

Odmahnuo je glavom. "Voleo bih, ali ne mogu. Ovo moraš sama da prođeš."

Izgledalo je kao da se plaši da me dodirne. Odlučila sam da napravim prvi korak i poljubila sam ga. A onda sam nestala.

Obišla sam neke delove grada za koje nisam ni znala da postoje. Bilo mi je sve gore. Nisam mogla da podnesem svetlost. Nisam se dugo zadržavala nigde. Hodala sam i letela, poželevši da sam mrtva. Da li je stvarno ovo ovako? Rekao je da je prva noć najteža. Što znači da je to samo sada. Kasnije će svi biti u redu. Nadam se.

A šta ako oni koji su pobegli pozovu policiju? Kako sam mogla da budem tako glupa? Uhvatiće me.

Ujutru se neće ničega sećati.

Volela bih da se i ja ujutru ničega ne sećam.

Majls je bio u pravu. To jeste bila užasna noć. Ali ništa nije moglo da se uporedi sa onim osećajem ujutru.

Probudila sam se u svom krevetu, ne sećajući se kako sam tu dospela.

Onda su me sećanja na prošlu noć tresnula usred face.

Stala sam ispred ogledala. Imala sam svoju spavaćicu na sebi. Ali krila su još uvek bila tu.

"Šta sam to uradila?", rekla sam pre nego što sam pala na pod jecajući.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Komentari? Mišljenje? Molim vas, napišite💖