Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #4

"Nisam stigla da
Zavolim dan
Da prigrlim jutro
Da se posvađam s noći"

-citat sa facebook stranice "Insp."

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Pick a personality for free
When you feel like nobody"
Marina & the Diamonds-Valley of the Dolls
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"RAZVEDITE SE VEĆ JEDNOM!", viknula sam toliko jako da je cela kuća zadrhtala.

Majka mi je tresnula šamar a od siline udarca, ja sam pala na pod i počela da jecam.

Bart stiže svakog trenutka, stiže svakog trenutka...

GDE JE?

Otišla sam predaleko, to znam. Ali smučilo mi se više njihovo svađanje.

"Slušaj, gospođice", rekla je moja majka, sva crvena u licu i iznervirana. "Ti nisi u nikakvom položaju da određuješ bilo šta u ovoj kući. Ne želim više ni reč da čujem. A sad se gubi u svoju sobu!"

Uspela sam da ustanem nekako, i otrčala sam u svoju sobu. Tamo sam legla na krevet i plakala. Mislim da sam plakala više od sat vremena. Sve dok nije neko tiho otvorio vrata. Pomislila sam da je moja majka i rekla sam: "Izađi napolje."

"Ja sam", rekao je Bart. Zatvorio je vrata i došao do kreveta. "Jesi li dobro?"

"Da", rekla sam i ponovo briznula u plač.

Legao je pored mene i zagrlio me.

"Jesu li ti već ispričali? Ili ću to morati ja?", pitala sam.

"Ispričao mi je tvoj otac. Znaš da si pogrešila, zar ne?"

Klimnula sam glavom.

"Povredila si ih. Ne treba da se mešaš u njihove svađe, ako nisi ti umešana. A posebno ne na takav način."

"Da, ali neću da ih slušam. A oni neće da prestanu."

"Onda im to kaži mirno", rekao je.

"Udarila me je. Ona me nikada nije udarala."

"Nije joj bilo lako. Moraš da im se izviniš."

"Znam, ali ne mogu sada. Nemam snage za to trenutno. Izvini ti. Nije trebalo da bude ovako. Ponekad stvarno mrzim ovaj život."

Nije ništa rekao, samo me je poljubio u obraz i izašao.

Par minuta kasnije se vratio sa šoljom kafe i keksom. Stavio ih je na sto.

"Ustani", rekao je. Dodao mi je šolju.

"Jesu li još uvek tamo?", pitala sam.

"Ne", rekao je. "Otišli su do grada, da kupe nešto za večeru."

"Naravno da će se praviti da se ništa nije dogodilo. Uvek to rade!"

"Možda je tako i bolje? A ne da mesec dana ne pričaju zbog neke male svađe."

"Kad ne bi pričali, ne bi bilo ni svađe. Šteta što pričaju."

"Ema, ne pričaj to. Ne znaš kako bi se osećala da ne pričaju", rekao je.

"Verovatno mnogo bolje nego sada." Uzela sam malo keksa. Mrak je brzo padao. Nadam se da će Majls doći večeras. Dugo ga nije bilo.

Kada smo pojeli sve što je doneo, ostavio me je samu da vidi šta rade moji roditelji.

Iz svoje sobe sam čula buku dok spremaju večeru.

Mrzim buku. Mrzim onu buku koja kvari savršenu tišinu. To su oni trenuci kad jednostavno znaš da moraš da budeš tih, nebitno da li si sam ili zato što to nekome smeta. Jednostavno znaš da ne smeš da pokvariš tišinu,u suprotnom ti sve deluje neprirodno.

Gladna sam. Ali ne želim da se tamo pojavim kao da je sve prokleto u redu. Jer ništa nije. A ja neću da učestvujem u toj savršena porodica igri. Makar umrla od gladi, ostaću ovde. Dok se ne smirim malo. Ili dok stvarno ne postanem ekstra mega giga gladna.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

VOTE&COMM