Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #15

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"If I get a little prettier, can I be your baby?"

Lana del Rey - Gods and monsters

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Znala sam šta moram da uradim. Uzela sam taksi i otišla kod Gabrijele. Ako Majls nije hteo, ona će morati da mi objasni neke stvari.

Pokucala sam na vrata ali nisam čekala. Uletela sam unutra i viknula "Gabrijela! Izađi!"

Ona je silazila niz stepenice, uljudno se smeškajući. Nosila je dugu belu haljinu, poput grčkih boginja.

"Moramo da razgovaramo", rekla sam besno.

"Znam", klimnula je glavom. "Saznaćeš sve što te zanima."

Sela je i rekla je i meni da sednem.

"Izvoli", rekla je kao učiteljica koja čeka da izrecituješ pesmu. "Šta te zanima?"

"Šta me zanima? Zanima me šta ste vi", rekla sam oštro. Možda malo previše oštro.

"To zvuči kao da smo neki frikovi", rekla je. "Ne, Ema. Mi smo Bogovi. Mi smo ono što vi zovete svetlo i tama. Mi smo oni koji pokreću svet."

"Šta je Majls?", pitala sam je, malo se pribravši.

"Hoćeš da saznaš jednu istinu o Majlsu? Na primer, kako je zaklao svoje poslednje žrtve a onda pojeo njihove prste kao pomfrit? Istim tim usnama kojima te je ljubio, Ema, sisao je krv svojim žrtvama."

"Nemoguće", rekla sam. "Šta ne ovo?"

"Zemlja bogova i čudovišta."

"Majls je vampir?", upitala sam prestravljeno. Tada sam sve mogla da očekujem.

"Nije vampir, mnogo je gore od toga..." Gabrijela je zaista izgledala kao boginja. Kada mi je to rekla, sve što sam ja radila bilo je gledanje u njene duge prste. Nosila je jedan prsten sa malim rubinom u sredini.

"Onda je lagao", prošaputala sam. "Za sve... on mene ne voli. Nikada ništa nije postojalo."

"Ne", rekla je Gabrijela. "U svom životu, Majls nikada nikog nije stvarno voleo. Dok nije upoznao tebe. Veruj mi, Ema, ako je nešto tačno, to je da on tebe voli."

"On je uradio užasne stvari."

"Kao i ti. Kao i svi mi."

"Ne", odmahnula sam glavom. "To nije isto. Ja nisam kanibal."

"On je tama", rekla je. "Šta si očekivala? Zaljubila si se u anđela tame, a nisi to ni znala. Ema, sada nema povratka."

"Šta da radim? Ne mogu da razmišljam racionalno." Drhtala sam.

"Trenutno ne možeš. Daj sebi vremena. Nađi roditelje, pričaj sa njima. Konačno si sa stricem, zar nisi to htela oduvek? Pa onda provodi više vremena s njim. Pusti da vremenom sama shvatiš šta želiš. Majls će te čekati. Veruj mi, čekaće te celog života." Uzdahnula je i pogledala me u oči. "Ema, devojčice ss kriju ispod pokrivača, odrasti i nauči da se boriš sa svojim čudovištima."

Ustala sam. "Hvala vam." Nisam verovala da ću joj to ikad reći. Uvek me je nervirala. Ustvari, mene je nervirala Kasandra, ne Gabrijela.

Ona se osmehnula. "Drago mi je. Možda ne izgleda tako, ali kad god imaš neki problem, mogu da ti pomognem. Bar da te saslušam. Znaš šta treba da uradiš kako bih došla. Samo reci moje ime."

"Hoću", rekla sam.

Vratila sam se kući i potrošila celo bogatstvo na taksi. Nadam se da Bart neće saznati.

A kad smo već kod njega...

"Ema, gde si bila?", pitao me je.

"Do grada", rekla sam. "Izvini, bio si na poslu, nisam htela da ti smetam."

Uzdahnuo je i seo. "U redu je. Izvini ti. Uplašio sam se."

Zagrlila sam ga. "Nisam to želela. Neće se ponoviti."

"Hoćeš da odemo u bioskop danas?", pitala sam ga.

Pogledao me je. "Šta bi? Već dva dana nikako da izađeš iz svoje sobe, a sada si bila i do grada i hoćeš u bioskop? Zadivljen sam."

"Je l' to da?", nasmejala sam se. Klimnuo je glavom.

"Jesi li sada dobro?", pitao me je.

"Biću uskoro", rekla sam.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Komentarišite i kliknite VOTE 😃