Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

#16

"Čak i pobunjena, moja si."
Dženet Fič, Beli oleander

"Je l' možeš da mi ispričaš šta se desilo?", pitao me je Bart. Mama mu je rekla (baš je morala) i on me je odmah pozvao.

"Ne mogu svega da se setim", ponovila sam tu rečenicu mali milion puta. "Zakačile smo se i posvađale i na kraju pobile. I ne želim više da pričam o tome."

"Izvini, Ema, ali mogla je da te ubije."

"Dobro. I to znam."

"Šta su uradili s njom?"

"Mislim da su je izbacili iz škole. Ne znam. Ja još nisam ni bila u školu. Sutra mi je prvi dan posle tuče."

"Hoćeš li mi javiti kada saznaš?", pitao me je Bart.

"Naravno."

***

Uveče je došao Majls. Izgledao je kao da nije spavao dve noći.

"Jesi li dobro?", pitala sam ga.

Prišao mi je, ne odgovarajući i poljubio me. Ljubio, ljubio i ljubio.

A onda je prestao.

"Sad jesam", rekao je. "Volim te, Ema."

"I ja tebe", rekla sam. Odjednom se sve preokrenulo i sada sam bila najsrećnija osoba na svetu.

"Zapamti, neću dozvoliti da ti se bilo šta desi. I, moraš da mi obećaš da, šta god čuješ o meni, nećeš verovati."

"A šta to mogu da čujem?", pitala sam ga.

"Ne znam. U tome je problem, ne znam šta će da izmisle. Samo mi obećaj da im nećeš verovati."

Nisam imala pojma ko su oni, ni o čemu priča, ali sam mu obećala.

***

Ujutru sam sa Inom krenula u školu. Nisam bila nervozna ili tako nešto, ali nisam podnosila ni te poglede ostalih učenika pune radoznalosti i nekakvog divljenja. Šta nije u redu sa tim ljudima?

"Ema, postala si popularna", rekla je Ina.

"He he. Baš mi je drago", kiselo sam se nasmejala. "Je l' znaš možda šta se desilo sa Lilit, ups, moja greška, s Lili?" Volela sam tu svoju urnebesno smešnu foru posle koje bi voleo da skočiš s najviše zgrade u gradu.

Ina se nasmejala. "Izbacili su je iz škole. Njeni roditelji su poludeli."

"Ne znam šta da kažem."

"Idemo na čas", rekla je Ina. "Jeste da nam je zadnji dan, ali ako zakasnimo, svejedno će nas upisati."

Da, poslednji dan školske godine je danas. Ja sam se još pre dogovorila sa Bartom i roditeljima da odmah, prvog dana raspusta, odem kod Barta. I ja jedva čekam!

"Večeras ću možda izaći", rekla je Ina. "Treba mi malkice zabave."

"Slobodno. Ja moram da se pakujem. Bože", rekla sam. "Nemaš pojma koliko hoću da odem kod strica."

"Blago tebi", rekla je i sela. "I koliko dugo ćeš biti tamo?"

"Bar mesec dana, nadam se."

Ina je ispustila neki piskav zvuk.

"Ma daaaj! Ema, ubićeš me, jesi li svesna toga?"

Nasmejala sam se. "Neće ti biti ništa."

"Nažalost", frknula je Ina.

Škola je gotova, pomislila sam dok sam sa stanice dolazila kući. Nemoguće.

Javila sam se majci koja je gledala televiziju i otišla u sobu da pozovem Barta.

"Gotovo je", rekla sam. "Nema više škole!"

"Je l' to dobro?", pitao je a ja sam se smejala.

"To je odlično!"

"Drago mi je, je l' dolaziš?"

"Da, naravno. Tata će me dovesti sutra."

"Očekujem te", rekao je.

"Saznala sam šta se desilo s Lili."

"Šta?"

"Izbacili su je."

"Važi, pričaćemo sutra."

《Anđeo tame》

"Majlse", rekla je Gabrijela.

"Pusti me", odgovorio je. Bio je obučen u crno od glave do pete.

"Šta smo rekli? Moraš da se kontrolišeš." Krenula je da ga uhvati za ruku, ali on ju je pomerio.

"Beži, Gabrijela", rekao je. "Samo se skloni se."

"Uradićeš nešto glupo."

"Uradiću ono što moram."

"Majlse!", viknula je, ali on je već nestao.

Gabrijela je znala da će se desiti nešto što ne bi trebalo. Samo nije znala kako to da spreči.

***

Ležala sam u krevetu, pričajući sa Inom koja se vraćala iz grada. Ponoć je odavno prošla.

"Bilo je... prihvatljivo", rekla je Ina.

"Samo prihvatljivo?", upitala sam je.

"Da. Bilo je strašno dosadno. Ali, dosta o meni, jesi li se ti spakovala?"

"Aha. Ostale su mi samo još neke sitnice."

"Emicee, nedostajaćeš mi."

"Jesi li pila nešto?", pitala sam smeškajući se.

"Ne puno. Ali, stvarno ćeš mi nedostajati. Već mi sada nedostaješ."

"I ti ćeš meni, lepoticee."

"Laku noć, Emice."

"Laku noć, Inice," rekla sam i nasmejala se.

《》《》《》《》《》《》《》

Komentarišite i kliknite VOTE:))