Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #3

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Love me, can you even love at all?"
Molly Sanden-Freak
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Naporno je držati otvorene oči, ali gde ću biti ako ih zatvorim?"
Rejčel Klajn, Leptirica
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Drugi dan u novoj školi je bio bolan. Mislim, fizički bolan.

Udarila sam nogu o klupu.

Ali, upoznala sam i nove profesore. Čas književnosti je bio zanimljiv.

Profesorka je bila jedna bleda žena, sa plavom kosom, skoro belom i sa plavim očima.

Što je još čudnije, zvala se Kasandra. Haha. Znam.

Ali, stvarno, bila je zanimljiva i bar nisam imala poriv da nabijem sebi u oko olovku od dosade. To je dobro.

Izvela sam Leksi u šetnju jedne večeri. Bilo je hladno, ali nije padala kiša.

Umirala sam od dosade. I kada sam to konačno priznala sebi, nije bilo bolje, a Bart mi je obećao da će biti. Dok je Leksi skakala, ja sam sela na klupu i pozvala ga.

"Dosadno mi je", rekla sam čim se javio.

"Hm, spavaj?"

"Ne, ne tako", nastavila sam. "Mnogo mi je dosadno. I celog života će mi biti tako. Nemam prijatelje, nemam ništa. Umreću u samoći."

Oprostila sam se sa mogu sama, šta će mi ljudi taktikom. Ne mogu. Potrebno mi je društvo.

Bart je uzdahnuo. "Rekao sam ti."

"Ne pomažeš."

"Izvini, ali, Ema, moraćeš još mnogo stvari da naučiš."

"Na primer, da te poslušam?"

"Na primer to. Gde si sada?"

"U parku, Leksi se prazni."

"U kom smislu?"

"U svakom smislu", rekla sam i nasmejala se.

"Možda uspem da dođem sutra do vas", rekao je.

"Stvarno?"

"Nadam se."

"Hvala bogu, pomislila sam da ću zaboraviti da pričam."

"To ti još uvek dobro ide. Zar baš nema nikog u razredu s kim bi mogla da se družiš?"

"Ne! Tamo su apsolutno svi čudni."

"A kako se snalazi one devojka Lili?"

"Nemam pojma. Mislim, nije joj isto kao u staroj školi, tamo je bila glavna. Ovde je samo pomoćnik."

"Stvarno te ne razumem, Ema."

"Nisi jedini."

Nakon razgovora, razmišljala sam o njegovom dolasku sutra. Stvarno sam bila srećna. I nadala sam se da će stvarno doći. Treba mi društvo. Osećam se vrlo jadno. A nemam s kim ni da podelim to osećanje.

Sledećeg danas smo imali ponovo čas kod Kasandre. I dalje mi je to ime veoma smešno. Ne mogu da odolim.

Pričali smo o istoriji književnosti. Tačnije, ja i ona smo pričale. Ostale to jednostavno nije zanimalo.

"Sviđa mi se tvoje razmišljanje, Ema", rekla je profesorka. "Da li si planirala šta ćeš da studiraš? Ovo ti zaista dobro ide."

"Da, planiram književnost, nadam se", rekla sam. Mrzim kad moram da se pravim fina kod profesora. Život je težak.

"Da li bi volela da te pripremam? Da ti dajem dodatne časove?"

Trepnula sam. "Može, naravno. To bi bilo lepo."

"Dogovorićemo se, važi?"

Klimnula sam glavom.

Pa, i to je neki napredak. Bitno je i to da me devojke gledaju kao vanzemaljca. Ne razumem šta nije u redu s njima. I sa celom ovom prokletom školom.

Dečaci me ne primećuju. Bukvalno. Kao da ne postojim. Bolje i to, nego da mi nabijaju glavu u vece-šolju.

《 Anđeo tame 》

Majls je stajao na krovu ogromne zgrade u centru grada. Čekao je Gabrijelu, da bi mu ispričala kako ide njen plan.

"Šta si uradila?", pitao ju je kada je stigla. Pogledala ga je i samo ćutala. Naposletku reče: "Ništa. Tek se sada dogovaram s njom oko dodatnih časova. Može to i da potraje."

Majls je hladno nasmejao. "Otkad si ti takav ekspert za jezike?"

"Ja nisam kao ti. Ti si zelen. Duže od tebe sam na ovoj planeti, razlika je više hiljada godina između nas. Svi se borimo sa svojim demonima kako umemo, Majlse."

"E pa ja ne mogu to više da radim."

"Ne, ti si svoje prigrlio. Još samo jedan dokaz tvoje nezrelosti," rekla je, a onda nastavila: "Reaguješ brzo, najčešće nepromišljeno. Ne radiš ništa po pravilima. Ne znam odakle ti pravo da bilo šta meni pričaš."

"Ne mogu s tobom da prolazim kroz jedno isto svakog puta kada se sretnemo."

"Samo te podsećam na sve tvoje poraze."

"Ne moraš. Svakog se vrlo dobro sećam."

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

VOTE&COMM