Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #14

Skillet - Madness in me

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Istorija odjekuje od krika žena."

Tes Geritsen, Dominator
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Ni traga ni glasa od mojih roditelja. Jedino me je mama pozvala čisto da pita kako sam. Toliko o tome.

U školu ne idem. Prvo: ne mogu jer je predaleko da bih odlazila i vraćala se. Drugo: niko me baš i nije tražio tako da jee. Pomislila sam da će me možda Lili zvati, ali ne verujem baš.

Dane provodim sa Bartom. A kad on nije tu - sedim u svojoj sobi. Plašim se. Majlsa. Ne znam kako da protumačim ono što se desilo pre par noći. Šta je tome hteo da postigne, da mi možda pokaže da može da ubije kad kod hoće? I zašto je Kasandru oslovio sa Gabrijela? Izgledalo je kao da su se već znali. Kasandru još od tada nisam videla, mada nisam imala ni gde da je vidim. Volela bih da znam da li je živa. Volela bih da znam šta se dešava.

***

"Objasni mi ono", rekla sam Majlsu. Volela bih da nije došao. Da te večeri nije došao, ja ne bih bila onakva kakva sam danas. Da samo nisam ostala budna te večeri. Da nisam.

"Majlse, objasni mi!", vikala sam. Znala sam da me Bart ne može čuti.

"Ema, smiri se", ponavljao je. "Molim te."

"Ne! Dosta mi je više ovih gluposti! Ili ćeš mi sve reći ovog trenutka ili izađi i više se ne vraćaj!" Kako sam izgovorila poslednji slog, činilo se da su se svi glasovi na svetu utišali.

On je stajao, pažljivo me posmatrajući. To nije bio prvi put da ga vidim besnog, ali sada je bilo drugačije. A ne umem to da objasnim.

"Hoćeš stvarno da znaš?", pitao je. "Pazi, Ema, kad jednom saznaš, nema povratka."

Klimnula sam glavom. Morala sam da saznam.

Ne znam koliko je sve to trajalo. Gledala sam kako njegove oči postaju skroz crne a njegova koža skroz bela. Čula sam vrisak, ali možda sam i ja to vrištala. Nije se mnogo promenio, a ustvari nikada manje nije ličio na onog Majlsa kog sam poznavala.

"Majlse?"

Ovaj novi Majls je sada goreo od besa.

"Majlse?", rekla sam ponovo.

"Pre više miliona godina, postojala su dva anđela. Anđeo svetlosti - zvala se Gabrijela. I anđeo tame."

Slušala sam, ali sam imala osećaj da ne čujem, već da sve to izmišljam u svom umu. "Anđeo tame? Majlse, jesi li..?" Nije mi trebalo dugo da shvatim šta je pokušavao da kaže.

"Jesam li ja taj anđeo? Jesam, Ema."

"Ti si..", prošaputala sam. "To je nemoguće."

"O, stvarno?", iskezio se. "A senke? Šta je sa senkama, Ema? Odakle su one i kako to da su došle baš kada sam i ja? Ja sam ih doveo, Ema."

Suze su mi klizile niz obraze. "Zašto?"

"To je druga priča." Okrenuo se. "Nije ovako trebalo da bude. Nisam smeo da se zaljubim u tebe. To će uništiti i tebe i mene. Nije trebalo ovako da bude", ponovio je.

"Lilit", nastavio je. "Pitala si me da li znam nešto o njoj. Zašto? Da li si dobila neki trag? Da li znaš ko je ona stvarno?"

"Znam ono što si mi rekao."

"Tvoja drugarica, Lili Metjuz..."

Dah mi je zastao. Kakve ona veze ima sa svim ovim?

"Šta je s njom?", upitala sam.

"Lilit je imala ćerke, znaš. Mnogo njih. Tvoja drugarica je jedna od njih. Kada je Lili bila mala, Lilit bi je noću izvodila iz kuće i igrala se s njom.

"Da li ona... da li ona to zna?"

"Ne", rekao je Majls i okrenuo se. Crne oči su mu blesnule. "Ali uskoro će saznati."

"A anđeo svetlosti? Šta je s njom?"

"Oh, ona ti je mnogo bliže nego što misliš."

"Šta..?"

"Poveži," rekao je. "Ko se zove Gabrijela a znaš je?"

Vilica mi je pala. "Kasandra", prošaputala sam. Moja profesorka je anđeo svetlosti.

"Bravo, devojko."

"Zašto? Zašto si mi sve sada rekao?"

"Zato što mi je dosta da se krijem više! Ema, moraš da znaš da te volim. Volim te više od bilo koga na ovom svetu. Molim te, nemoj da me ostavljaš", rekao je i više nije delovao tako strašno. Delovao je ranjivo. Kleknuo je preda mnom i uhvatio me za ruku.

"Molim te, Ema", pogledao me je u oči. "Samo mi je potrebno da me neko voli."

Dok me je gledao, mogla sam da se zakunem da sam čula Gabrijelin glas kako šapuće: "Ljudi beže od čudovišta. Ti si jedno takvo pustila u kuću."

"Majlse, nemoj", molila sam ga.

"Samo hoću da me neko voli", nastavio je. "Dosta mi je da se osećam kao čudovište. Dosta mi je, Ema..."

Približio je svoje usne mojima. Nisam se odmakla. Kao da je u njemu postojao magnet koji mi nije dozvoljavao da se odvojim od njega.

"Volim te", rekao je. "I voleću te zauvek. Ništa što kažeš, uradiš i odlučiš to neće promeniti."

"Ne mogu sada ništa", rekla sam poraženo. "Pusti me. Treba mi malo vremena, Majlse."

Izbledeo je, ostavljajući me da se sama suočavam i sa svojim i sa njegovim demonima.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Da, znam da me nije bilo dugo ali nisam imala NIMALO inspiracije, ali evo sada, inspiracija je došla s neba pa u rebra BUKVALNO. Ugl. nadam se da vam se sviđa, sad kreću delovi koje vredi čitati haha, nadam se. Komentarišite i naravno, ne zaboravite VOTE💖