Nemoj da zaspiš: #16

275 28 10
                                    

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Ona dolazi u snove. Nestaje, a i dalje je prisutna. Poznaje budućnost i vidi kroz telo. Ona se ne plaši ničega."

Rejčel Klajn, Leptirica

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Ujutru smo ja i Bart pravili palačinke za doručak. Poslušala sam Gabrijelu i trudila sam se da provodim jako malo vremena u svojoj sobi.

"Zvala je tvoja majka", rekao je, stavljajući jednu gotovu palačinku na tanjir i pružajući mi ga.

"Stvarno?", rekla sam nezainteresovano. "I?"

"Ema. Možeš li da se bar praviš da ti nešto znači? Ona ti je majka."

"Oh, stvarno, izvini, zaboravila sam da se ti odlično slažeš s tvojom." Pogodak u metu. On i njegova majka, moja baka, su se celog života svađali, tačnije, dok se Bart nije odselio. I danas se svađaju, ali najčešće oko gluposti.

"To nije isto, znaš", rekao je i seo ispred mene. "Uostalom, tvoja majka..."

"Moja majka je mene ostavila!" Sve što je Gabrijela rekla je za jedan sekund palo u vodu. "Otišla je. Niti su dobili razvod, niti su mi rekli šta planiraju. Hoće li nekad neko shvatiti da sam i ja osoba?"

"Shvatamo svi mi da si ti osoba, Ema", rekao je. "Razumemo te i razumemo da ti je svega preko glave. Ne žele da te još više uznemiravaju i zato su mislili da će biti dobro da odu. Naravno da nije dobro, što sam im i rekao jer sam znao kako ćeš se ti osećati. Nisu me poslušali. Sve što rade, rade da bi tebi bilo dobro."

Rekla sam samo jedno "Ha".

"Sinoć kada je zvala, rekla mi je još nešto. Spomenula si razvod... E pa, zvanično su razvedeni. Samo bi ti trebala da se izjasniš za starateljstvo. Imaš dovoljno godina da bi mogla da biraš kod koga ćeš. Danas bismo trebali da odemo da vidimo to."

"Ti", rekla sam. "Već smo pričali o tome, volela bih da ti budeš moj staratelj."

"Misliš li da će to biti dobro?" Zašto sad odjednom to pitanje? Nije valjda promenio mišljenje i shvatio da sam ipak prevelika obaveza?

"Ti misliš da neće?", podigla sam obrvu.

"Ja samo želim da budeš sigurna."

"Ja sam to htela od svoje osme godine. I mislim da nam je palačinka izgorela", dodala sam pa smo zajedno počeli da se smejemo.

***

Videla sam svoju majku u sudu. Zagrlila me je i pitala da li sam dobro. Ona je znala moju odluku, ali se verovatno jednim delom nadala da ću se predomisliti. Bart i ona su malo ćaskali. Oduvek sam se pitala šta su mislili jedno o drugom. Nikada nisu bili prilično druželjubivi. Čak ni moj otac nije voleo da učestvuje u konverzacijama. Teško da je moj otac bilo šta voleo.

Starateljstvo je predato Bartu. Naravno, moji roditelji mogu da me viđaju kad požele. Ili kad me se sete.

Na putu kući, misli su mi skrenule ka Majlsu. Možda je bio poznat kao Anđeo tame, ali za mene će zauvek biti Anđeo čuvar.

Da li bi se opet pojavio, kada bi mi zatrebao? Gabrijela je rekla da će me čekati zauvek. Ja ne bih baš bila sigurna u to. Uostalom, ne mogu da pomislim na njega a da se pritom ne setim šta je sve uradio. On nije ljudsko biće. Ne može da bude stvaran. Hoće li nekad pokušati mene da ubije? Koliko god pričao da me voli, u trenutku besa on nije više isti. Tada ne razmišlja, pretvara se u čudovište.

Ne znam šta Bart misli, ali volela bih ponovo da razgovaram s njim o tome. Senke se više ne pojavljuju. Pošto sada nema Majlsa, možda ih više i neću videti. Zajedno s njim su nestala i ostala stvorenja noći.

Kada smo došli, ispred vrata nas je čekalo iznenađenje.

Lili Metjuz.

***

"Lili?", rekla sam izlazeći iz automobila. "Šta ti radiš ovde?"

"Došla sam kod tebe", nasmešila se.

Nas troje smo ušli unutra. Odvela sam je u sobu. Neki čudan strah me nije napuštao. Zašto je sada došla? Loš tajming, ako mene pitate.

"Šta ti je?", pitala me je. "Je l' smetam?"

"Ne", nakašljala sam se. "Naravno da ne. Samo sam iznenađena."

"Vraćaš li se u školu?"

"Verovatno", odgovorila sam. "Bart je dobio starateljstvo. Živeću ovde."

"Kul. Slušaj, Ema, nadam se da se nećeš ljutiti. Moram da prespavam ovde", rekla je. "Nemam večeras kako da se vratim."

"Naravno da se ne ljutim", rekla sam. Provešću noć sa jednom od ćerki ženskog demona Lilit.

Lili je počela da vadi stvari iz svog ranca pevajući neku pesmicu koja se činila kao uspavanka.

Uspela sam da uhvatim ove stihove: come little children, the time's come to play here in my garden of shadows...

Divno.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
Nisam sigurna kako funkcioniše ta stvar sa starateljstvom, pa se izvinjavam ako je malo glupavo. Komentarišite i kliknite VOTE💖

Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang