Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

#7

Ovo nije dobro. Počela sam da spavam na časovima. Bukvalno. Zar Majls ne može da dolazi u neko drugo vreme? Profesorka Stil me je dva puta opomenula da se probudim. Tako sam umorna!

"Ema, nema drugog objašnjenja", rekla je Ina ozbiljnim glasom. "Očigledno je da se noću pretvaraš u Ženu-Mačku i luduješ, a ujutru se ničeg ne sećaš. Zato si tako pospana."

Kad bi znala. "Verovatno si u pravu", rekla sam s kiselim osmehom na licu.

Zvonilo je za kraj časa i mi smo izašle iz učionice. "Ne znam mogu li da izdržim ostatak dana."

"Lepo sam ti rekla malopre: pobegni s ostalih časova, ja ću reći da ti nije bilo dobro i idi spavaj."

"Hvala, Ina, ali moram da ostanem. Ocene su mi ionako užasne, moram bar da budem na časovima", rekla sam zevajući.

Ina je slegnula ramenima. "Kako hoćeš."

Nakon par časova na kojima sam bila isključivo fizički prisutna, došlo je vreme da se vratim kući.

Naravno da sam legla i odmah na licu mesta zaspala. I to u dnevnoj sobi, na kauču. Malo je reći da su me leđa ubijala.

Probudio me je otac. "Ema", rekao je i počeo blago da me drmusa.

"Budna sam, budna sam", rekla sam pospano.

"Zašto si tu zaspala?", pitao je.

"Bila sam mnogo umorna. Koliko je sati?", pitala sam i sela.

"Šest."

Trepnula sam. "Spavala sam pet sati."

"Jesi li se bar naspavala?"

"Mislim da jesam." Osim što su me leđa bolela, činilo mi se da se osećam odmornije nego što sam bila jutros. "Je l' mama došla sa posla?"

"Aha", odgovorio je. "Rekla je da te ne budim, ali znam da je taj kauč jako neudoban."

"Idem u sobu", rekla sam i ustala. "Vidimo se."

"Ćao."

Da, znam da mi je odnos sa ocem sjajan.

Ušla sam u sobu, uzela telefon i pozvala Inu.

"Šta je bilo?", javila se. Govorila je kao da su joj usta puna hrane.

"Šta jedeš to?", pitala sam je.

"Picu", odgovorila je mljackajući. Bože, što sam mrzela kad neko mljacka.

"Okej, hoćeš da izađemo večeras negde? Dosadno mi je."

"Naravno", rekla je i progutala parče. "Za dva sata, može?"

"Može", rekla sam i spustila slušalicu.

Sela sam na krevet i radila ono što najviše volim - uzela knjigu i počela da čitam. Juče sam je uzela iz biblioteke, zove se "U potrazi za Aljaskom", a pisac je bio Džon Grin. E sad, problem je bio u tome što se glavni lik te knjige zvao Majls. Bilo je čudno čitati je. Ali, te dve osobe su izgleda delile samo ime. Majls koga ja znam nije bio kao Majls iz knjige. Ustvari, nisam znala. Šta sam ja znala o Majlsu?

Dolazio je svake noći, ali ja sam o njemu znala samo njegovo ime i to da je malo uvrnut. Ništa više. I nisam znala ni šta on sve zna o meni. Mnogo toga, rekla bih. Prve večeri je znao moje ime. Ali, zna i više od toga, sigurna sam.

Kada je došlo vreme za spremanje, ostavila sam knjigu, presvukla sam se i stavila malo šminke.
Majls Halter je pamtio poslednje reči poznatih ljudi. Poslednje reči Fransoa Rablea su bile: "Odlazim u potragu za Velikim Možda."

E pa, vreme je da i ja odem u potragu za Velikim Možda.

Ina i ja smo otišle na obližnji teren. Vidite, kad bi ja i ona negde izašle, to ne bi bio izlazak u diskoteku ili kafić. Dobro, ponekad jesmo izlazile u kafić, ali najčešće smo bile na terenu i gledale dečake koji se tu skupljaju da bi igrali fudbal. S Inom je uvek bilo sjajno, pre svega zato što nije bila ozbiljna. Pa, bar ne uvek. Kada bi razgovarale o ozbiljnim stvarima, onda bismo obe bile u skladu sa tim. Ali, nama nisu bile potrebne reči da bi jedna drugu razumele. Dovoljan je bio pogled da bi nam sve bilo jasno.

Sele smo na klupi dok se ispred nas odigravao fudbalski meč.

"Stric mi dolazi sledeće nedelje", rekla sam. Ina je srknula sok koji je prethodno kupila a onda rekla: "Super, odavno ga nisam videla." Ponovo je srknula. "Kako ti je s onim Majlsom?", pitala je.

"Dobro,valjda", rekla sam. "Nismo zajedno još uvek", rekla sam jer sam predpostavila da je to njeno sledeće pitanje.

"Sve u svoje vreme", namignula mi je i nasmejala se. Nisam baš znala šta da kažem na to. Volela bih sve da joj kažem. I za te sekne koje će me možda čekati kad se vratim kući, pošto još uvek nisam ukapirala kada dolaze, i za Majlsa, o kome ne znam ništa sem imena. Znam i da dolazi svake noći. Ne znam samo gde je kada nije sa mnom. Ali, ne mogu. Uvek sam sve mogla da kažem Ini. Ovo ne mogu.

Posle par sati presedenih na terenu s Inom, morala sam da se vratim kući.

Javila sam se roditeljima, koji su gledali televiziju kao neki penzionerski bračni par i zatvorila se u svoju sobu.

Srce mi je stalo kada sam videla Majlsa kako sedi na mom krevetu.

- - - - - - - - - - - - -

Komentarišite, volela bih da čujwm šta mislite o priči. :) i naravno, kliknite VOTE

xoxo, gossip girl