Nemoj da zaspiš: #12

255 34 12
                                    

▶Avril Lavigne-Nobody's home

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Ne krije svaka senka čudovište. Ali, neke ih kriju. Neke senke te prate kuda god da odeš."

Tes Geritsen, Klub Mefisto
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"Rekla sam ti nešto, nemoj tako da pričaš s njom!", čuo se prigušeni ali vrlo oštar glas moje majke.

"Ne možeš da mi naređuješ kako da pričam sa svojom ćerkom!", uzvratio je moj otac istim tonom.

Krenula sam po vodu. Ali čula sam galamu i evo me. Znam da me to neće dovesti ni do čega dobrog. I ne znam gde je Bart.

"Ti ne pričaš!", vikala je. "Ti ne umeš lepo da pričaš! Znaš samo da se svađaš!"

"Ma nemoj? Ja ne znam ko ovde uvek prvi počinje svađu!"

Osetila sam čvor u stomaku. Ovo nije prvi put da ih slušam, kao publika u pozorištu, i svaki put je isto. Počinjem da se znojim, srce mi ubrzano kuca, drhtim. Svaki put je isto.

"A ja ne znam ko je ovaj brak doveo do raspada", uzvratila je.

"Ti si nedokazna. Ne pravi se žrtva kad dobro znaš da to nisi."

Tišina.

"Ne pravim se. Nisam ja kriva što si ti našao neku novu koja može Emi da bude starija sestra!"

Šta?

Moj otac je... on ima devojku? Varao je moju majku? Nisam mogla u to da poverujem. Nije bilo moguće. Ovo se nije desilo.

"Ućuti", zarežao je.

"Što? Ne sviđa ti se istina? Nikada ti se nije ni sviđala. Ona nije svesna s kim je. I nadam se da nije toliko glupa da ostane sa tobom. Umrećeš sam."

Pljas.

Mama je ćutala. Udario ju je. Disala sam plitko.

"Slobodno", rekla je. "Dokaži kolika si kretenčina. Udaraj me. Iskoristi priliku. Ko zna kad će te tvoja sadašnja iznervirati, pa ćeš tada na njoj da iskaljuješ bes."

Ponovo. Zašto je udara? Zašto nije prestao? Prekrila sam usta da me ne čuju kako plačem.

Uhvatila sam se za glavu. Prestani, prestani, prestani... molim te stani.

Zašto nisam otišla? Zašto nisam uletela u sobu i odbranila je? Zašto nisam odbranila svoju majku od tog pokvarenog gada?

Umesto toga sam samo nečujno plakala dok sam slušala kako je tuče.

Moram da odem odavde.

Kuda da idem?

Nemam kuda.

Nemam gde da idem.

Ina je umrla.

Hoću da budem sa njom.

HOĆU DA BUDEM SA INOM.

Vrisnula sam iz sve snage i pala na pod. Udarci su prestali a Bart je sišao sa sprata. Pogledala sam ga i ustala a onda plačući otrčala u sobu.

"Ne, ne, ne", ponavljala sam. Ne želim da se im se nešto desi.

"Ema!", povikao je Bart.

"Ne, ne, ne..."

Ušao je u sobu. "Ema?"

"Ne, ne, ne..." Zatvorila sam oči, nadajući se da će svi demoni otići. "Skloni se", rekla sam Bartu.

Osetila sam senke. Dolaze. Hoće mene. Senke dolaze po mene.

"Skloni se!", vrištala sam. Zašto neće da se skloni? "Skloni se, senke dolaze!"

"Ema, moraš da se smiriš."

Samo treba da veruješ i one će doći.

Samo treba da veruješ i one će doći.

Samo treba da veruješ i one će doći.

"Ne! Skloni se", rekla sam i otvorila oči. Svuda su bile oko mene. Crne, duge, jezivo odvratne.

"Umreću", šaputala sam.

Samo nebo može da nas spasi.

Samo nebo može da nas spasi.

Samo nebo može da nas spasi.

"Ne veruj", rekla sam i pogledala ih. "Samo nemoj da veruješ."

Bart je samo stajao i gledao. Video je i on senke, ali nije znao šta da radi ni kako da se odbrani.

"Idi", rekla sam Bartu. "Pomozi mojoj majci, on će je ubiti."

"Ne", uzvratio je. "Tvoja mama je sada dobro i ne želim da te ostavim sa.. ovim", rekao je i pogledao u senke koje su prolazile pored njega.

"Moraš da joj pomogneš", jecala sam. "Šta je s vama, ljudi?!" Onda sam se setila koga mogu da pozovem. Mog anđela čuvara. Ali bila sam ljuta na njega i i dalje nisam sigurna šta je on. To više nije bitno.

Majlse, dođi, molim te. "Majlse", rekla sam glasno i osetila Bartov pogled na sebi. Znala sam da ću morati kasnije sve da mu objasnim. "Majlse."

"Ema...?", zbunjeno je rekao Bart.

"Majlse, dođi", i stvarno, čim sam izgovorila tu rečenicu, Majls se pojavio kod vrata. Bart se okrenuo i ustuknuo kada ga je video.

"Ko je to?"

"Jedini koji može da nam pomogne sada", rekla sam i pogledom pokušavala da se izvinim Majlsu za sve.

On je samo prišao a senke su već počele da se gube. A ja sam psihički pucala.

"Izvini", rekla sam mu.

"Rekao sam ti šta treba da radiš", prošaputao je i nestao. Sa sobom je odneo i senke.

Bila sam iscrpljena i samo sam pala na pod.

"Ema", rekao je Bart i došao do mene. Podigao me je i stavio na krevet.

"Sve ću ti objasniti", rekla sam i utonula u san.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
Komentarišite i kliknite VOTE😂💜

Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang