Ema odlazi kod strica i tamo upoznaje jednog misterioznog dečka.
Problem je u tome što on dolazi uveče, kad padne mrak i nikako ne pre toga.
Ona se zaljubljuje u njega, ali kad se vrati kući nailazi na jedno neprijatno iznenađenje. Demoni i utvare...
"Don't want to turn off the light Hope someone hear me tonight" Itchy Daze - Monster ➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
"Nije sve crno-belo kao što ti misliš, postoji mnogo sivih kompromisa s kojima se treba suočiti kako bi mogao da ideš dalje."
Federika Bosko, Zaljubljena u anđela
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
"Ema?", pozvao me je Bart. Opet sam se zamislila i isključila iz stvarnosti.
"Da?", rekla sam. "Šta?"
"Doneo sam ti kafu", rekao je i pružio mi šolju. Uzela sam je, pitajući se kada sam je uopšte zatražila, ali sam se odmah posle setila.
I dalje nisam verovala da je Ina mrtva. Od njene smrti je prošlo dva dana. Danas je sahrana. Neće me pustiti da idem.
Mama i tata su ostali kod nas. Više nisam ni govorila puno. Za dva dana dobro je ako sam izgovorila tri cele rečenice. Ne osećam se dobro.
Mama je slomljena i zbog mene i zbog Ine. Tata se povukao u sebe. Bart se trudi da pomogne i učini šta može.
Sve me boli. Celo telo mi je u bolovima a čak ne znam ni zašto.
"Ema, kako se osećaš danas?", pitao me je Bart.
Samo sam ga posmatrala. Imala sam stakleni pogled, kao lutka.
"Ema, moraš da se vratiš u život", rekao je. Pomislila sam da to nije nešto što bi psihijatar kakav je on rekao.
"Ne", rekla sam. "Ne sada."
Uzdahnuo je. Nervirala sam ga, to sam shvatila. Mučila sam ih i uništavala.
" Moj konjić sigurno ne može da razume Što stojimo kad kuća nema u blizini Između smrznutog jezera i šume Najcrnje večeri u godini", izrecitovala sam strofu pesme Roberta Frosta. Nikome nisam rekla za stihove koje sam one večeri pronašla u sobi. Ni Bartu. Znao je za senke, àli ne i za Majlsa.
Ništa nije rekao, samo me je posmatrao. Bart je znao da je to moja omiljena pesma.
"Moram da idem", rekla sam i krenula da ustanem. On me je uhvatio za ruku.
"Kuda ćeš?"
"U sobu", rekla sam. "Hoću da spavam."
"Odvešću te."
Legla sam u krevet i poljubila ga.
Kada je krenuo da ugasi svetlo, rekla sam: "Ne, nemoj da gasiš."
Klimnuo je glavom, a onda izašao iz sobe.
Plašim se, eto. Plašim se mraka. Mrzim ga. Kada god se ugasi svetlo, ja znam da će se nešto loše desiti.
Sati su prolazili, a ja nisam mogla da zaspim. Iskreno rečeno, nije mi se ni spavalo samo nisam mogla više da izdržim Bartov pogled. Više nisam mogla ni ljude da trpim.
Leksi je ležala pored kreveta, i kao da je osetila da nešto nije u redu, da nije kako treba. Bila je tužna.
"Ema?", rekao je neko. Uplašila sam se i jedva naterala da otvorim oči.
Kod prozora je stajao Majls.
Počela sam da plačem. "Majlse..."
Došao je do mene i zagrlio me.
"Gde si bio?", pitala sam ga. "Nemaš pojma koliko si mi trebao..."
"Sada sam tu."
"Nećeš verovati šta se desilo..."
"Ne, sad ćuti... sve ćeš mi ispričati", rekao je i poljubio me.
***
"Moja najbolja drugarica je mrtva", završila sam svoju priču posle pola sata pričanja i jecanja. Ležao je pored mene i slušao.
"Žao mi je, Ema", rekao je i pomazio me po kosi. "Stvarno mi je žao."
"Mnogo mi nedostaje", rekla sam. "Previše. Ne znam kako ću sada da nastavim bez nje..."
"Imaš mene", rekao je. "Ja ću ti pomoći da pređeš preko svega lošeg. Samo moraš da mi veruješ."
"Verujem ti."
Osmehnuo se blago. "Odlično."
《Anđeo tame》
"Idiote! Idiote!", vrištala je Gabrijela.
"Prekini da se dereš", rekao je Majls.
"Jesi li ti normalan? Majlse, ubio si pogrešnu devojku!"
"Pogrešio sam!", viknuo je. "Uostalom, ti si bila ta koja mi je rekla da je ubijem!"
"Rekla sam ti da budeš oprezan! Sada će Lili posumnjati! Već su je prebacili u drugu školu."
"Zašto onda ne odeš za njom, Gabrijela?!"
"Molim?", rekla je.
"Kažem, zašto se ne ubaciš u Lilinu školu?"
"To je previše rizično."
"Ja bih, ali ne verujem da postoji škola koja radi noću."
"Ako Ema sazna da si ti odgovoran za smrt njene najbolje drugarice, shvataš da neće više želeti da te vidi?"
Majlsu se crvenilo proširilo po vratu. "To se neće dogoditi."
"Ja ne bih bila tako sigurna."
Prišao je Gabrijeli. Stavio je svoju ruku oko njenoj vrata i stegao ga. "Slušaj, budeš li joj nešto rekla, neće me nimalo zanimati kakvo si svetlo. Ubiću te kao psa. Jasno?"
Gabrijela je klimnula glavom.
***
Senke. Ponovo.
"Ne sad", rekla sam. Ne sad kad ne mogu ni da se pomerim, kad nemam volju za životom.
Niko te neće čuti.
"O bože", rekla sam a senke su plesale po sobi. Jedna je išla pravo ka meni. Pala sam s kreveta u pokušaju da je izbegnem.
Ne veruj, samo ne treba da veruješ...
Ustala sam. Šta sad? Da probudim Barta? Šta bi on mogao da uradi? A i samo ću probuditi i roditelje.
Prošla je jedna senka kroz mene. Bilo je tako hladno.
Nekako sam uspela da dođem do vrata.
Izašla san iz sobe. Tišina.
Zašto je sve tako mirno? Kuća je mrtva.
Otišla sam kod Barta u sobi. Nije ga bilo tu. Gde je, kog đavola?
Proverila sam u sobi kod mame i tate. Ni njih nije bilo.
"Gde su svi oni nestali?"
Svaku sobu u kući sam obišla, ali kuća je bila potpuno prazna.
Popela sam se na stepenice i stala. Senke su upravo izlazile iz moje sobe. I išle pravo ka meni.
Zaletele su se. Bilo ih je više od dvadeset.
Poslednje čega se sećam je to da su me gurnule. I padala sam.
