Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

#13

"Jesi li dobro?", majka me je prodrmala i postavila na krevet. Vidljivo sam drhtala.

"Šta se desilo?", pitala je. "Jesi li sanjala nešto?"

Kad bih mogla da se setim. Pozvala sam Majlsa, ali ne sećam se ničega. Čak ne mogu da se setim ni majkinog dolaska u sobu.

"Da", slagala sam. "Ne mogu da se setim, ali znam da je bilo užasno."

Poljubila me je i pomilovala. Ne sećam se kada se poslednji put ovako uznemirila.

"Mama", rekla sam još uvek drhtavim glasom. "Možeš li sada da legneš kod mene?"

Baš me briga koliko je to detinjasto. U ovakvim trenucima mi je samo bio potreban neko kome verujem.

Majka je klimnula glavom i bez reči legla a i ja sam pored nje.

Zašto nije došao? Da li je nekako mogao da vidi kako mi je i šta me je zadesilo? Sigurno je mogao. Ne razumem zašto baš večeras nije došao. O, bože, želela sam da vrištim i da plačem, ali samo sam mogla tiho da jecam. Ili da to ostavim za sutra.

Mrzela sam ga zbog toga što me je poljubio i ostavio bez reči, što nije došao kad mi je najviše trebao.

Gde je sada? Gde odlazi ujutru? Volela bih da mogu da saznam nešto više o njemu, ali to izgleda kao nemoguća misija.

***

Ujutru sam se probudila sa glavoboljom na koju sam počela polako da se navikavam.

Bart danas odlazi, što je bio plus na listi zbog čega ne ustajati iz kreveta danas. Ali takođe me čeka i razgovor sa Majlsom.

"Jesi li sada dobro?", pitala me je mama kada sam sišla na doručak.

"Šta se desilo?", rekli su Bart i moj otac istovremeno.

"Sanjala je nešto ružno", odgovorila im je moja majka.

Po inerciji mi je pogled skrenuo na Barta koji samo što nije rekao: "Opet?" Klimnula sam glavom da bi razumeo.

"Tresla se i vrištala", rekla je mama. "Takvu sam je zatekla. Prebacila sam je na krevet i ona se probudila." Želela sam da prestane da priča zato što je Bart počeo da se nervira. Kad bi znao da protiv toga ne mogu. Kad bih mu samo rekla celu istinu, sve bi bilo lakše.

Posle škole sam se zatvorila u sobu jer sam se setila da Bart svakog časa treba da ode. Ponekad bih stvarno volela da živim sa njim.

Neko mi je pokucao na vrata i otvorio ih.

"Ne idem danas", rekao jw Bart.

Skočila sam. "Šta?"

"Ne idem danas"ponovio je i ušao u sobu. "Ni danas, ni sutra. Ako treba, ostaću ovde dok vam svima ne dosadim, ali dok ne nađemo način da se izborimo sa tim čudovištima, ja svojevoljno ne napušta ovu zgradu."

Pogledala sam ga. To je stvarno divno zvučalo. Ali... "Ne znam. Ne znam šta da radim ni kako da se izborim s njima."

"Dođavola, Ema, naćićemo način!", viknuo je. Bart nikada ne viče na mene. "Moramo. Ne želim da ostatak života provedeš plašeći se svakog sumraka."

"Nemoj ti da brineš o tome."

"A ko će?", pitao me je. "Ko će? Nikome nisi htela da kažeš. Ti ne bi ni meni rekla da nisam video... to."

"Zato što je glupo!", sada sam ja bila ta koja je podigla glas. Na Barta. Šta se ovo dešava? "Kako si očekivao da ti kažem?"

"Pričaj tiše", rekao je.

"Jesi li hteo ovako: Hej, moram ne§to da ti kažem... hm, vidiš, te senke, svako veče me posećuju i uteruju mi strah u kosti kao da je sudnji dan!"

"Tiše pričaj, Ema."

"Nisam mogla da ti kažem", bila sam na ivici suza. "Ne bi mi ni verovao."

"Dobro, smiri se", rekao je. "Svejedno je. Više nije bitno."

Krenula je jedna suza da mi se sliva niz obraz, ali sam je brzo obrisala. Ne želim ponovo da plačem.

"Nemoj da plačeš", rekao je. "Nećemo više pričati o tome."

"Previše plačem u poslednje vreme", rekla sam. "Moram malo da smanjim."

***

"Zašto nisi došao sinoć?", pitala sam Majlsa. Na satu na mom stočiću je sat pokazao tačno dvanaest sati.

"Izvini", rekao je prosto. "Znam šta se desilo."

"Bilo je užasno."

"Trebao sam da dođem, ali..." Uzdahnuo je. "Stvarno izvini."

"U redu je", odgovorila sam iako i nije bilo baš u redu. "Ali moja majka kaže da sam navodno spavala i da sam se tresla i da sam vrištala. Ja mislim da nisam spavala."

"Nisi spavala", potvrdio je. "Nadam se da shvataš da to definitivno nije bio san?"

"Nažalost, da."

"Ti nisi kriva zbog ovoga", rekao je. "Nisi mogla da znaš... I, žao mi je što si se uvalila u sve ovo, ali... stvarno mi nije žao što sam te upoznao."

》》》》》》》》》》》》》》》》》

Komentarišite i kliknite VOTE!