Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #13

⚫"Ne zna šta ga tera da ubija. Zna da je različit. I želi da zna zašto."
Tes Geritsen, Dominator
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

▶Panic! At The Disco - Camisado
➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

"... I, evo nas ovde", završila sam svoju priču o meni i Majlsu. Naravno, nisam rekla baš sve, samo ono što je Bart trebao da zna.

"Reci nešto, molim te", rekla sam zato što je ćutao par minuta.

"Voleo bih da znam šta. Ne razumem ništa. On je..." složio je izraz lica koji je govorio koliko je apsurdno bilo sledeće pitanje. "On je ljudsko biće, zar ne?"

To bih i ja volela da znam, pomislila sam, ali nisam htela još više da ga izbezumljujem, pa sam klimnula glavom.

"Ema, ti mene ne lažeš, zar ne? Jer, ako je je ovo neka šala, kunem ti se..."

"Ne!", brzo sam ga prekinula. "Zašto bih se šalila? Volela bih da je sve laž, ali nije."

"Kako si ga uopšte pustila prve noći? Možda si sve ovo mogla još tada da okončaš", rekao je. Ne soli mi ranu.

Nisam znala kako da mu odgovorim, jer nisam uspela da se setim te noći. Sve mi je bilo mutno i nejasno.

"Nemoj sada o tome da mi pričaš", rekla sam. "Treba mi pomoć, već imam majku koja mi popuje." Inače, sinoć veoma kasno je moj otac otišao nekuda i više se nije vraćao. Verovatno u hotel, ili kod svoje ljubavnice. A mama, kako navodno ne bi smetala Bartu, je otišla kod svoje sestre od strica. Pitala me je da li bih i ja htela da pođem, a ja sam rekla da ću radije da ostanem sa Bartom. Ionako mrzim njenu sestru.

"Ema, to je bilo veoma neodgovorno i glupo od tebe", prasnuo je. "Da li shvataš da je moglo svašta da ti se dogodi?"

"Da li ti shvataš kako sam se osećala tada?", uzvratila sam. "Ne možeš da me kriviš. Ljudi greše, znaš."

"Zašto im onda ne oprostiš?" Mislio je na moje roditelje. I na ono što se sinoć desilo. Istina je da trenutno ne mogu da ih gledam i bilo mi je baš drago kada su otišli. Zgadili su mi se.

"Zato što nisu to zaslužili", odgovorila sam spustivši pogled.

"Ljudi greše", ponovio je moje reči.

"Da, ali ja biram da li ću da oprostim svaku grešku, zar ne?"

Osmehnuo mi se.

***

Pošto već tri dana ne idem u školu, jer je previše daleko, postalo mi je dosadno. Kad god je imao vremena, Bart ga je iskoristio da bi pričao sa mnom i da bi me ispitivao. Pa, više ovo drugo.

"Obećaj da nećeš ništa da im kažeš", rekla sam. "Zakuni se."

"Kunem se. Ne veruješ mi?"

"Ne znam."

Prekinuo ga je moj telefon koji je zazvonio.

"Gde si nestala?", upitala me je Lili čim sam podigla slušalicu. Odakle njoj moj broj?

"Hmm, kod, ovaj, kod strica sam. Zašto?"

"Pa, dugo te nema u školi. Kasandra ludi", rekla je.

"E dođavola. Nisam joj se javila. Imala sam nekih problema, nisam uopšte razmišljala o njoj."

"Preneću joj. Planiraš li da dođeš u skorije vreme?"

"Nisam sigurna", odgovorila sam joj. "Javiću ti."

"E pa sada imaš moj broj."

"Da.."

"Meni je tvoj dala Kasandra", rekla je.

"O, pa, okej..."

Tišina. "Pa, ništa onda, čućemo se."

"Važi... ćao."

E to je bilo nezgodno.

Zastala sam. "Jesu li zvali? Mama i tata?"

Tužno je odmahnuo glavom.

"Stvarno se mnogo brinu, a?", rekla sam sarkastično.

***

"Moram nešto da ti kažem", rekla sam Majlsu.

"Reci."

"Prošle noći, kad su došle senke, ja sam se osetila nekako drugačije. Jednostavno, znam da nije bilo kao prethodnih par puta. Bilo je strašnije, kao da su same senke bile jače."

"Čini ti se. Pre toga si bila već uplašena i tužna, i zato su one izgledale jače."

"Kako to da odu uvek kad se ti pojaviš?", upitala sam ga.

"To je tajna moje moći", našalio se. Da sam tada bar znala da se ne šali.

"Kasandra se ljuti što ne dolazim u školu. Dođe mi da je ubijem."

"Pa šta te sprečava?"

Pogledala sam ga. Bio je ozbiljan.

"Molim?"

"Kažem, šta te sprečava u tome?" Pogled hladan, bez trunke osmeha.

"Majlse, šta to govoriš?" Daj mi samo nešto, samo jedan mali znak da je to što pričaš šala.

"Ozbiljan sam."

"Ne možemo tek tako da je ubijemo."

"Hoćeš da ti dokažem da mogu?"

"Naravno da ne", rekla sam.

Ustao je i izašao iz sobe. Pratila sam ga sve do kuhinje, gde je otvorio jednu od fioka i uzeo onaj ogromni nož. Počela sam da se znojim i samo što nisam vrisnula. Prislonio je prst na svoja usta da mi da znak da ćutim.

"Šta to radiš?", prošaputala sam.

Uzeo me je za ruku. Jednom rukom me je vodio nazad u sobu, a u drugoj je ležerno držao nož.

"Majlse..."

U sobi nas je sačekala još jedna poseta. Na krevetu je sedela moja profesorka - Kasandra. Glavom i bradom. Taman kad pomisliš da si sve video...

"Šta ona radi ovde?", pitala sam Majlsa. "I kako je ušla?"

"To ćeš morati da pitaš nju", rekao je lenjim tonom.

Kasandra je ustala, smeškajući se.

"Gabrijela", rekao je Majls i razvukao osmeh.

"Majlse", uzvratila je Kasandra.

"Gabrijela?", ponovila sam začuđeno.

Majls joj je polako prilazio. Stegao je nož u ruci. Shvatila sam šta će se desiti sekund pre nego što se desilo. Zamahnuo je nožem i na njenom stomaku napravio dva duboka reza u obliku X. Noge su mi bile kao od želatina i umalo se nisam srušila. Ništa nisam čula od lupanja srca, ali videla sam kako se Gabrijela i dalje osmehuje dok pada na moj krevet a njenom belom haljinom se širi crveni trag.

U sledećem trenutku Kasandra je nestala. Tu je bio samo Majls sa krvavim nožem u ruci. Okrenuo se i častio me jednim osmehom.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Komentarišite i kliknite VOTE😂💜