Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

#12

"Štetočina nastala od štetočine, oni su zaraza zbog koje sam ja pročišćujuća vatra."
Din Kunc, Ulica Senki broj 77

"Ema, jesi li dobro?", pitao me je Bart. Sedeli smo i ručali.

"Ne znam šta joj je", ubacila se moja majka. "Celog dana je zamišljena."

"Dobro sam", rekla sam. Odlično sam. Od jutros ne mogu da prestanem da razmišljam o sinoćnom poljupcu. Svaki put kad zatvorim oči, ta scena mi se vraća. Iskreno, plašim se šta će biti večeras. Hoće li doći? Iskreno se nadam da hoće.

"Napuštam vas sutra", rekao je Bart. Trepnula sam.

"Ne."

"Moram", rekao je.

"Ne zanima me."

"Ema", upozorila me je mama. Ustala sam i odmarširala u sobu. Divno. Baš divno. Zar moraju sve da mi pokvare? Zar ne može bar jednom u životu da sve ostane na mestu?

Zalupila sam vratima kao u španskim serijama. Odmah za mnom ona su se otvorila.

"Ema", rekao je Bart. "Ponašaš se kao dete. Znaš da to ne zavisi od mene i znaš da ne mogu ništa da uradim da to promenim. Ovako mi samo otežavaš."

Ćutala sam.

"Znam da si ljuta."

"A moj rođendan?", podsetila sam ga. "Prekosutra je."

"Biću tu na tvoj rođendan."

"Obećavaš?", okrenula sam se da ga pogledam.

Klimnuo je glavom. "Obećavam. Ti mi obećaj da ćeš se čuvati onih stvorenja."

"Pokušaću."

"Hoćeš li se sada vratiti?"

"Doći ću malo kasnije", rekla sam a on je izašao. Znam da se brzo iznerviram i da mi stvarno malo treba ali pokušavam to da promenim. Pokušavam to da promenim već mesecima, ali je teško.

"Ema!", pozvala me je majka. Verovatno će me terati da se vratim.

"Doći ću posle!"

"Dođi odmah, došla je Ina!" Eto, tako se mi malo dovikujemo. Šta li Ina sad hoće?

"Ćao, Ina", rekla sam. Mama je sklanjala tanjire, a tata je već otišao. Samo je Bart bio tu i pričao je s Inom.

"Draga moja, ja i ti smo nešto zaboravile." Podigla je svoju torbu koju je ponela i rekla: "Imamo lektiru za sutra kod profesora Andersona."

Lektira. Da. Divno. Tresnite mi šamar.

"Dobro je da možemo zajedno da radimo."

"Bacajte se na posao", rekao je Bart smeškajući se.

To smo i uradile. Celo popodne smo provele u mojoj sobi pišući i čitajući. Ruka mi je otpala, a i promukla sam. Divan provod. Ali, bar smo uspele da završimo.

"Ja ne mogu više", rekla je Ina ležeći na podu, premorena.

"Hvala bogu da smo završile", rekla sam. "Hajde da jedemo nešto."

Bilo je oko pola deset a nama se jela čokolada. I uspele smo da je nađemo.

"Jeste li završile?", pitao nas je Bart ulazeći u dnevnu sobu.

"Skroz", rekla sam.

Uzeo je čokoladu. "E baš vam hvala." Nasmejale smo se i nastavile s brisanjem predivne mlečne čokolade s lešnicima.

"Moram da idem", rekla je Ina.

"Treba li ti prevoz?", pitao je Bart.

"Ne, u redu je. Emice, vidimo se sutra."

"Ćao, Inice."

"Idem i ja", rekla sam kada je Ina otišla. "Umorna sam."

"Važi. Laku noć, Ema."

"Laku noć."

***

Počelo je ponovo.

Zaspala sam a onda su me senke probudile.

Nikada više neću spavati.

Ne zaboravi, niko te neće čuti. Ovo je san.

Ako me ne čuju, ja sam u snu.

Majlse!!

"Pomozi mi!"

Odlazite! Želim da odete!

Samo treba da prestaneš da veruješ.

"Majlse!"

Napadale su me. Nešto se čulo. Glasovi. Njihovi glasovi. Nisu došle same. Ovo se nikada pre nije dešavalo. Gde je Majls? Moje noge su me podigle. Slaba sam. Činilo se kao da se sve odigrava u mojoj glavi. Da ja sve ovo izmišljam. Možda i jeste tako. Sve sam izmislila. Da bih začinila svoj depresivni život, ja sam izmislila ludilo. Da li ovako to izgleda?

"Ema", čula sam glas. Majlsov glas. Ali, gde je?

"Majlse, gde si?", rekla sam izbezumljeno se okrećući po sobi.

Glasovi su bili uporni, kao dosadno udaranje kiše po prozoru. Tiho, ali neprekidivo. Nisu hteli da ćute. Senke su učinile da moja soba postane crna, ništa nisam videla. Bart je trebao da me čuje. Zašto me ne čuje?

"Majlse, dođi."

《Anđeo tame》

Sedeo je na krovu. Na krovu Emine kuće. Znao je šta se sada dešava kod nje. Zna da se bori sa demonima koji ne pripadaju njoj. To su njegovi demoni i njegovi strahovi.

Nikada neće saznati šta je on. Ema neće saznati da je on čudovište.

Rekao joj je da ne treba da veruje.

Sinoć ju je poljubio. Nasmejao se kada se setio njenih usana. Ona je divna. Ne želi da je izgubi. Nju ne sme da izgubi.

《《《《《《《《《《《《《《《《

Komentarišite i kliknite VOTE :)