Kad padne mrak (NEMOJ DA ZASPIŠ)

Nemoj da zaspiš: #6

"Ja sam smrt ili život. Ja sam spasenje ili uništenje. Anđeo ili demon.

Ja sam milost.

Zarila sam nož.

Ovo je moja žrtva.-

Ja jesam čudovište."

Bri Despejn, Mračne duše

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖

Narednih dana profesorka Kasandra me je često obilazila. Ono, baš obilazila. Dolazila je kod mene kući i imale smo dodatne časove. Ponekad smo i neobavezno ćaskale. Kao da je stvarno želela da me upozna. Ili joj je vežbanje gramatike i književnosti viši poziv.

"Ema, možeš ti to i bolje", stalno je govorila terajući me da sve radim do savršenstva.

Posle svakog razgovora sa njom, bila sam i psihički i fizički iscrpljena.

"Trebalo bi da joj kažeš da iskulira malo", rekao mi je Majls. Uhvatio me je za ruku. "Premorena si. Kao da treniraš balet ili tako nešto."

"Znam, ali ona hoće da sve bude savršeno", rekla sam.

"Pa šta? Svi bi to hteli, ali to nije moguće. Savršenstvo nije namenjeno ljudima."

Odmahnula sam glavom. "Ti to ne razumeš."

Stegao mi je ruku. "Ja samo vidim da ti nisi ono što si bila pre."

"Pa, Majlse, ljudi se menjaju, znaš?", rekla sam. Dođavola, trebala sam da budem tiša.

"Ne ovako", rekao je i pogledao me. Njegov pogled je oduvek bio čudan. Pun ljubavi, ali takođe pun besa. Kao da je osećao previše stvari odjednom. "Hajdemo", rekao je.

"Šta? Kuda ćemo?"

"Napolju, nije bitno gde", rekao je. "Samo moram da izađem odavde."

Dvoumila sam se.

"Molim te."

Klimnula sam glavom. Izašli smo napolje kroz prozor.

"Voleo bih da može da bude ovako zauvek", rekao je i povukao me ka sebi. Poljubio me je. "Želim da ostanemo zauvek zajedno", prošaputao je. "Obećaj mi da ćemo zauvek biti zajedno."

"Bićemo zauvek zajedno", rekla sam. "Obećavam ti."

Stvarno bih volela da to nisam nikada rekla.

"Volim te, Ema", rekao je. "Ti si jedina osoba na ovom svetu koju toliko volim."

Ti si lud, pomislila sam.

"I ja tebe volim."

Ne znam koliko dugo smo ostali napolju, ali tek je počelo da sviće kada sam se vratila kući, moleći se da niko nije ulazio u moju sobu i shvatio da me nema.

Kada sam sa prozora uskočila unutra, primetila sam list papira na stolu. Nisam mogla da se setim da li sam ga ja ostavila pa sam ga uzela. Nešto je pisalo na njemu.

Čuvaj se ga se. Pravi Majls se krije iza maske dobrog dečka. Obrati pažnju na njegovo ponašanje kada je ljut.

Šta je ovo, kog đavola bilo?

Rukopis mi je bio tako poznat... znala sam da sam ga negde videla. Samo prokleto nisam mogla da setim odakle je. Ko je ovo napisao? Sigurno me neko zeza.

Dođavola, ko zna za Majlsa a bio je noćas u mojoj sobi. Da li je moguće da je on sam to ostavio tu?

Ne, ko bi normalan to uradio?

Ali, u ovom pismu se pažnja skreće baš na to, normalan. Majls to nije. Zašto ga nikada ne viđam danju? Zašto ne znam apsolutno ništa o njemu? I pored toga sam s njim.

Prvo onaj odvratan san a sada ovo pismo. Šta li je sledeće.

Sklonila sam pismo u fioku. Pitaću ga večeras o čemu se radi.

➖➖➖➖➖➖➖➖➖➖
Znam da me nije bilo dugo ali INSPIRACIJA MI JE BILA JEDNA VELIKA NULA. ali sad se sve sredilo i nadam se da me niste zaboravili❤
Komentarišite i kliknite VOTE