The Vampire Witch

EPISODE NINE - SAVE YOUR HEART -

- SAVE YOUR HEART - EPISODE NINE -


Prva je bila Jennifer na redu. Polegli su je na silu dolje na pod dok se svim silama pokušavala osloboditi. Oči su joj bile potpuno crne. Došlo mi je da zaplačem. Prestala je vrištati nakon nekoliko minuta. Prihvatila je sudbinu. Shvatila je da nema povratka. S ostalim curama, stražari nisu imali problema. Samo su legle dolje dok su ih vezali. Jennifer su vezali nekim debelim konopom natopljenim nekom otopinom. Ne znam šta je to. Crvenokosu su vezali debelim srebrnim lancima. Lanci su se počeli utiskivati u njenu kožu. Koža joj je bila natečena. Sa zadnjom su napravili isto što i s Jennifer. Isti postupak. Marina je došla do Zumbul Age i mene koji joj je uručio drveni štap. Uzela je i njega i noža kojim je 'nabrusila' štap u drveni kolac. Za to vrijeme, djevojke su se međusobno pogledavale suznim očima.

»Volim vas.» Crvenokosa je prošaptala tiho, gotovo nečujno. Mislim da sam ih ja uspjela jedina čuti jer su svi bili fokusirani na Marinu. Ja nisam. Meni ih je bilo žao. Gledala sam ih sjetno. Možda su bile vampirice, stvorenja bez osjećaja, no opet, ako su bez osjećaja, zašto su vezane jedna uz drugu?

«I ja vas volim. Hvala vam..što prihvaćate smrt zbog mene.» To je bilo to. Jedna se žrtvuje za drugu. Sjetila sam se nečeg. Ritual. Harry je rekao da trebam odabrati vampire koji će biti u meni. Želim njih. Glupa sam, ali...one znaju što znači prijateljstvo. Barem mi se tako čini. I dalje nisam svraćala pogled s djevojaka dok je Marina brusila već drugi kolac.

»Ionako smo već mrtve, nemamo što izgubiti.» Rekla je zadnja, brineta. Jennifer se slabašno nasmiješila. Doslovno je jedva gledala. Bile su gladne i izmorene. Oči su im bile tamne poput noći. Poput one noći u kojoj sam izgubila prijateljicu iako Victoria mi nikad nije bila prijateljica. Ona mi je bila sestra. Pomirile su se sa sudbinom. Čak cure nisu osuđivale Jennifer što im je ovo napravila. One, zapravo, sve umiru zbog Jennifer. A sve tri prihvaćaju kaznu kao da su podjednako krive.

»Istina.» Odgovorila je Jennifer.

«Jesi li ok?» Upitao me Zumbul. Primijetio je kako gledam u djevojke sjetnim pogledom. Bila sam zamišljena.

»Aha.» Tiho sam i još uvijek zamišljeno uzvratila.

Marina je završila s brušenjem kolaca. Otpuhnula je sve male i sitne čestice piljevine s kolaca i okrenula se prema curama. Harry je imao pognutu glavu. I njemu je bilo žao. Može reći što god želi, ali znam da mu je bilo žao.
Marina je čvrsto uhvatila kolac u desnu ruku i zakoračila prema Jennifer. Misli, Alex, misli! Želiš li ih ili ne? Harry je rekao da mogu birati. Možda nisu tako loše, možda su samo takve po prirodi. A, možda, su loše i možda će me masakrirati. Kolac se približavao Jenniferinom srcu. Panika me ulovila. Ajde, šta će sad biti? Ubrzano sam disala. Nervozno. Dat ću im priliku, pa što bude, bude! Taman, kad je kolac bio jedva par centimetra udaljen od Jenniferinih prsa, uzviknula sam glasno: «Marina, nemoj to raditi! Ne!»
Jennifer je olaknulo. Na kratko. Njene oči su bile usmjerene prema meni. Nije očekivala ovo od mene. Nitko nije, čak ni ja. Svi su me pogledali. Čulo se šaptanje. Pitali su se ljudi što to pokušavam.

«Alexandra? Što to radiš?!» Upitao me začuđeno Zumbul Aga. Harry je naglo dignuo glavu prema meni. Svi su bili zbunjeni.

»Ja.....ovaj...» Mucala sam. Nisam znala kako sročiti rečenicu.

»Što?» Harry je upitao.

«Želim njih za moj ritual.» Kratko sam rekla. Nisam znala koja će biti njegova reakcija, što će reći.

»Jesi li ti skrenula?» Upitao me zbunjeno i gledao oštrim pogledom.

»Da. Ne znam. Rekao si mi da mogu birati.»

»Da, možeš, ali nećeš izabrati nekog tko te gotovo ubio. Ona će umrijeti zbog toga.»

»Nema veze. Nešto ju je puklo u glavu, pa joj je došlo. Daj, Harry, one su ok cure.»

»One nisu cure! One nisu cure koje će pričati s tobom o pizdarijama poput lakova za nokte! One su vampirice i tebe će gledati samo kao hranu.» Vikao je. Možda ima pravo, ali ja ne bih bila ja kad ne bih dala nekom priliku i riskirala svoj život zbog drugih.

»Odgovaram sama za sebe.»

»Ne, ne odgovaraš.» Tvrdoglavo je uzvratio i ustao. Došetao je elegantno i približio mi se. Od njega sam bila udaljena samo nekoliko centimetara. Nalazio se toliko blizu mene da sam mogla osjetiti njegov dah.

»Harry, molim te.» Podigla sam u glavu i pogledala ga u njegove duboke zelene oči. Nekako je još više narastao ili mi se samo to čini. Vjerojatno mi se čini. Ova blizina je bila prevelika. Pokušala sam ga odgurnuti od sebe tako što sam prislonila svoje ruke na njegova prsa, ali me iznenada uhvatio za zapešća.

»Alex..» Prošaptao je. Ovo se zove koketiranje. Valjda. Svi nas tu gledaju. Dalo se skužiti. Ogledavala sam se.

»Harry...molim te..nemoj biti takav..» Pustio mi je zapešća, odmjerio me, a zatim se vratio do svog mjesta.

«Marina, odgađam.» Glasno je rekao Harry. Nasmiješila sam se. To! Uspjela sam ga uvjeriti!

»A daj, Harry, htela sam malo da seckam ljudove, ima tu šta lošeg?» Upitala je. Nanervirala se. Neće se sad ljutiti na mene, hoće li?

»Mislio sam da ne želiš nikog ubijati.» Moram priznati i ja sam tak mislila, ali sad smo se svi prevarili, koliko sam shvatila.

»Da, sad sam pokušala da se uživim i uspelo je. Hajde, Harry, nije da te ova mala uverila u nešto..» Ja nisam tako mala! Pa, dobro, jesam, ali nisam ono mala, mala.

»Pusti kolac.»

»A moje seckanje?»

»Ostavi se sjeckanja.»

»Baš si nekakav.» Progunđala je i bacila kolac u stranu. Ljuto je izašla iz prostorije. Jennifer je čvrsto stisnula ruku crvenokose. Očekivale su smrt, ali sam ih spasila. Vu-hu!

«Odvežite ih.» Rekao je Harry. Nadam se da se nećemo međusobno mrziti. Mislim, ove na podu i ja. Ne djeluju mi pokvarenima. Napokon ću dobiti društvo.

Stražari su se zbunjeno pogledali, slegnuli ramenima i odvezali ih. Jennifer je duboko uzdahnula.

«Gdje je Pamela?» Upitao je Harry. Njoj ni traga ni glasa. Svi su šutjeli. Mislim da će sad popizditi Harry. Možda neće, ali nikad se s njim ne zna.

«Što?» Zvuk potpetica štikla mi je odzvanjao u ušima. Dolazila je kroz ogromna vrata. Pamela. Imala je neku mini haljinu, previše oskudnu po mom mišljenju. Stala je ispred Harrya koji je još uvijek sjedio.

«Odvedi ih na obrok.» Misli, trebaju krv? To će im biti obrok? Ou, shit! Neka ne gledaju mene.

»Neću im ja valjda morati donijeti ljude?» Iznervirano je i drsko upitala. Nije joj danas dobar dan. Odnosno, dobra noć.

»Preslabe su.» E, s tim se slažem! Preslabe su. Jedva jedvice tu leže na podu kamoli da još trebaju trčati ili nešto.

»Harry, vampir kad je gladan, nikad nije preslab da bi nekog ubio. Vampiri su zvijeri. Zapamti to.» Teško sam progutala slinu. Ubiti? U šta sam se ja uvalila, svega mi! Šta ako mene ubiju? Ma, koja sam ja glupača!

«Svejedno. Daj ih sredi malo i onda ih pošalji k meni.» Koji je to bedak! Neka ih sredi malo? Baš se vidi da je totalno bez osjećaja.

Zumbul Aga me zbunjeno pogledao. Dijane nije bilo u prostoriji. Pa, malo prije je bila tu. Kamo je otišla?

»Morao bih ići. Dijana me treba.» Mora ići? A daj, sad ću morati biti sama s Harryem. Možda neću morati. Mogu ja i otići.

»Dobro.» Kimnula sam glavom. Pravila sam se da sam poslušna. Jesam poslušna, ali ovisi sve o situaciji.

»Budi dobra i ne upadaj u konflikte s Harryom.» Harry je okrenuo glavu prema nama kad je začuo svoje ime. Na kratko sam ga pogledala.

»Trudit ću se.» Neuvjerljivo sam odgovorila.

»Ajde..vidimo se!» Očinski me zagrlio, a zatim se udaljio iz sobe. Samo smo ostali Harry i ja, uz Pamelu, Jennifer i one dvije.

«Mogu li ja pitat zašto su one još žive?» Pamela je sklopila ruke. Crvenokosa je buljila u pod dok se brineta držala za ranu na desnoj ruci.

»Ej, curo, koji je tebi vrag doš'o?» Jennifer me drsko upitala. I to mi je hvala!

»Ovaj..» Pokušavala sam se nekako opravdati, ali postavila je dobro pitanje. Koji je vrag meni došao?

»Stvarno si glupa, mogla si nas pustiti da crknemo i to je to.» Ta Jennifer bi mogla poraditi malo na ponašanju. Da, znam, vampirica je, ali odakle joj pravo da se tak ponaša. Nije ni čudo da je skoro krepala.

»Ok, znam da sam glupa, znam da sam mogla, ali nisam»

»Čudna si isto.»Opet je ona počela nešto fantazirati.

»Joj, Jennifer, ajde šuti malo za promjenu.» Crvenokosa je već pomalo nanervirano rekla. Slažem se s njom.

»Ajde, tiho sad! Ti, Pam ih sredi i nakon toga ih vodiš u Alexinu sobu da se upoznaju.» Kaj? Kaj? Kaj?! Znam da sam 'kaj' ponovila već tri puta, ali me zamalo strefilo na licu mjesta. Kaj on želi da one mene koknu i onda ja krepam? Ovo mi se ne čini kao dobra ideja. A šta ću sad? Uvalila sam se već u ovo. Moram sad snositi posljedice.

»Šta? Ali..ovaj..» Moram nešto reći da ne dođu. OMG!

»Harry, daj ti meni reci da se ti šališ.» Jennifer je ravnodušno i hladnokrvno protestirala.

»Ne šalim se. Hajde, Pamela..» Potjerao ih je. Uskoro su izašle iz sobe. Ostali smo sami. Harry i ja. Mislim da bih trebala ići. Ili znam da bih trebala ići.

Uputila sam se laganim i brzim, malim koracima prema vratima, onim najvećima koja su vodila u hodnik. Hajde, samo se trebam vratiti u sobu. Kad sam stigla pred vrata, ona su se zatvorila. Što je sad ovo? Trznula sam se. Kako su se mogla sama zatvoriti? Harry ih je zatvorio. Uvjerena sam. Ustao je i hodao prema meni. U mom smjeru. Što sad namjerava?

«Kamo si krenula?» Upitao me. Kako mi se približavao, tako sam ja hodala unazad. Toliko dugo dok nisam došla do zatvorenih vrata i tako dugo dok nije došao do mene. Uhvatio mi je zapešća i prislonio ih na vrata.

»V-van..Harry, što izvodiš?» Zamuckivala sam. Mrzim kad zamuckujem.

»Bolje je pitanje što ti izvodiš? Jesi li ti luda?»

«Jesi li ti lud? Misliš da sam zaboravila ono za večerom?» Podsjetila sam ga na incident. Neka. Koji je to bedak. Ali zgodan bedak. No, ipak je bedak.

»Druge cure se nisu žalile. Naprotiv, željele su više.» Ja ne želim ništa od njega! Ne želim ništa više! Čuj ti njega: 'Druge cure su nisu žalile.' Bla-bla!

»E, pa ja ti nisam kao druge, dušo draga!» Odgurnula sam ga od sebe.

»Skužio sam.»

»Daj me onda pusti na miru i ne diraj me!» Napokon mi je pustio zapešća. Dugo mu je trebalo. Što on želi od mene? Pognuo je glavu i okrenuo se. Što sad glumi? Bila sam pregruba. Ma nisam. Ali jesam. Ali nisam, šta je on očekivao od mene. Isuse, kako sam neodlučna! Zašto mi ovo radi?
Zašutio je.

«Harry?» Tihim glasićem sam ga upitala želeći znati što mu je.

»Hm?»

»Što je bilo?»

»Ništa..samo mi se ne da više svađati..» Aww...Baš mi ga je bilo žao. Mislim da ga još uvijek muči Gemma. Da ga pitam o tome? Mislim, nije baš najsretnija tema. A ni ne zna da ja znam za to.

»Je li to zbog Gemme?» Potvrdno je kimnuo glavom. Osjećala sam se...osjećala sam se kao da ga trebam zagrliti. Istina je da je ženskar na kvadrat, ali i on ima osjećaje koje pokazuje na nevjerojatno glup način. Napravila sam to. Zagrlila sam ga. Blago se iznenadio i začudio mom postupku.
Stavio je svoje dlanove oko mog struka i naslonio svoju glavu na moje lijevo rame. Bio je puno viši. Što ako sad netko uđe? Ma nema veze.

»Mislim da bismo trebali biti prijatelji..» Ok, što sam ja to upravo rekla? Rekla sam ono što mislim. Volim biti s Harryem. Možda bismo trebali pokušati se sprijateljiti. Osjećam se zaštićenom kraj njega. Ne znam zašto, ali..ipak...Dao je one novce za mene. Pa, barem bih mogla to cijeniti ako ništa drugo.

»Mhm..»

»Neću poslušati Dijanu. Možda...se ne bismo trebali kloniti jedno drugog...» Nisam mu mogla vidjeti lice. Samo njegove smeđe loknice. No, znala sam da se nasmiješio. Osjetila sam to. Njegov dodir...osjećala sam se čudno. Jako čudno. Nema veze. Rekao je Zumbul da nosim privjesak ljubavi. Da ću se zaljubiti u nekog tko je rođen u drugom mjesecu. Ne mora biti, valjda, ali...znam da je Harry rođen u drugom mjesecu. Postoje i drugi dečki rođeni u drugom mjesecu. Ne mora to on biti.

«Sutra krećemo s nastavom. Dođeš u 8, u dnevni boravak.» Njihali smo se zagrljeni. Ovo je prvi put da sam nekog dečka tako dugo grlila.

»Dobro...što trebam donijeti?»

»teoriju magije, praksu magije, matematiku, ...» Šaptao je.

»Matematiku?» Upitala sam ga. Matematika i ja = ne baš dobra kombinacija

»Da..što s njom?»

»Ne ide mi baš.»

«Haha, ma ide.»

»Doslovno ne ide. Antitalent sam za brojeve.»

»Kod mene je suprotno. Išao sam na natjecanje kao mlađi.» Još uvijek je držao naslonjenu glavu na mom ramenu. Blago njemu. Osjećala sam se čudno i glupo. Jennifer nije bila u krivu.

»Blago tebi.»

»Pokazat ću ti sutra...» Digao je glavu i pogledao me. Ima šanse za naše prijateljstvo. Samo se mora ponašati zrelije. I mora prestati sa zavođenjem. Prestar je za mene što se tiče veze, ali što se tiče samo prijateljstva, ok je.

»Dobro..trebala bih ovaj..ići..» Odmaknula sam se.

»Da..valjda..će uskoro one kvočke stići..sretno s njima..» Rekao je.

*
Stajala sam ispred vrata sobe s Harryem. Morao me otpratiti. Nisam ovo očekivala. Znam, trebala sam glumiti ljutu facu, ali nisam mogla.

«Laku noć...» Rekao je dubokim, toplim glasom. Otključala sam vrata.

»Laku noć..» Odvratila sam i ušla. Okrenuo se te otišao. Što je to? Na krevetu je bio nekakav paket. Crvene ruže i bombonijera u obliku srca. Nalazila se i nekakva poruka. Zatvorila sam vrata i navalila na krevet.  U poruci je pisalo: 'Divno je kada potajno nekog voliš i nadaš mu se svake noći. Imaš koga sanjati i na koga misliti.

-Harry'