The Vampire Witch

EPISODE EIGHT - DON'T TOUCH ME!

- DON'T TOUCH ME! - EPISODE EIGHT -

**
Ulazili smo u dvorište. Ono su moje knjige? Tko će lud toliko učiti? Još uvijek je bila tišina. Stali smo. Harry je okrenuo ključem i izvadio ga. Kiša se s vremenom smirivala i uskoro je prestala padati. Harryeve kovrče su se gotovo posušile. Moja je kosa duža pa je još bila vlažna.

»Evo nas.» Tiho je rekao dubokim glasom.

«Oukej.» Krenula sam otvoriti vrata kako bih napokon izašla van, no Harry me prekinuo: «Ja ću ih otvoriti.»

»U redu je, ne treba.» No, uzalud. Harry se već nekako stvorio s moje strane i otvorio vrata. Rukom mi je pokazao put.

»Hvala.» Sramežljivo sam mu zahvalila. Harry mi je dodao torbicu i vrećice te stavio svoj kaput na mene jer sam bila mokra. Nije uopće morao. Nisam nekakva princeza da me se treba tetošiti.

«Ne treba.»

»Prehladit ćeš se.» Rekao je strogim tonom.

»A što s tobom?» Upitala sam ga. Pa što? I on se može prehladiti.

»Pusti sad mene, ajde, idemo.» Uzeo je sve one silne knjige nad kojima ću ja, najvjerojatnije, visjeti do rane zore. Pošao je prema ulazu dvorca dok sam ga slijedila.

**
Došli smo do vrata moje sobe. Izvadila sam ključ iz džepa mojih hlača i gurnula ga u ključanicu. Sjetila sam se da sam zaboravila jaknu u onoj zlatarnici. Shit! Otvorila sam vrata i pričekala da Harry prvi uđe pošto se toliko mučio s nošenjem tih knjiga. Došao je do mog stolića s kozmetikom i spustio ih na nj.

«Jel ti se sviđa soba?» Upitao me okrećući se da bi mogao vidjeti sve detalje sobe.

»Prezakon je!» Oduševljeno sam odvratila i sjela na krevetu. Nasmiješio se na moj odgovor.

»Dobro da ti se sviđa..a sad..erm..moram..ići..» Sav smotan je rekao. Nikad ga nisam vidjela toliko zbunjenog. Što mu je? Pogledala sam se. Gle mene blesavu, imam njegov kaput. Moram mu ga vratiti.

»Oukej. Tvoj kaput.» Svlačila sam kaput i pokušala mu ga uručiti. Primio me nježno za ruke.

»Zadrži ga.» Što? Što ću s njegovim kaputom?

»Šta ću s njime?» Mislim da se nije znalo tko je više zbunjeniji.

»Što god želiš. Bok.» Brzo je odgovorio i požurio se prema vratima. Ostala sam zapanjeno na sredini sobe s njegovim kaputom u rukama.

»Bok.» Pozdravila sam ga. Zatvorio je vrata. Uzela sam njegov kaput i pomirisala ga. Imao je miris kolonjske vode. Mirisao je predobro. Pospremila sam ga u ormar.

**
Bilo je oko pola 6. Dosađivala sam se. Knjige su bile već spremljene na polici. Dosadno je, dosadno! Help! Ležala sam potrbuške na krevetu i igrala se privjeskom koji mi je Harry kupio. Bio je prelijep. Zašto je danas toliko potrošio na mene? Kao da sam mu važna. Ne mogu zaboraviti onu pusu koju sam mu dala. Ne smijem ovo nikom priznati, ali...ovo što mi se danas dogodilo bih još sto puta ponovila.  Dobro sam se zabavila. Začulo se kucanje. Trznula sam se. Tko je?

«Otvoreno je.» Rekla sam i postavila se u sjedeći položaj.

»O, Allah, Allah! Kako si?» To je bio Zumbul Aga! Čim sam ga ugledala, potrčala sam prema njemu i zagrlila ga.

«Dobro.» Odgovorila sam. Baš mi je bilo drago što je došao.

»Kako je bilo s Harryem?» Zašto me to pita?

»Dobro.»

»Samo dobro? Očekivao sam više.» Što je očekivao? Svratila sam pogled na ogledalo. Na zaljepljenu sliku Victorie. Vic, što li sad radiš tamo gore? Pokušala sam misliti na nešto drugo.

»Pogledaj što mi je kupio.» Donijela sam mu privjesak.

«Uu, majke ti, koliko to košta?» Primio je u ruke privjesak i divio mu se neko vrijeme.

»Puno. Potrošio je 300 funti na mene danas. Šta njemu novci rastu na drvetu?»

»Opa! Sviđaš mu se.» Ja? O, ne. Neću ja ništa imati s Harryem? Zašto se uopće zamaram njime?

»Tko ja? Šta ti je? Ima 20 godina, a ja 16. Što bi on radio sa mnom?»

»Svašta, haha. Allah, Allah! Pa između moje Diane i mene je razlika 10 godina.»
Dobro, to nema veze. Ionako neću biti s Harryem.

»Danas si bio nešto tužan.» Promijenila sam temu.

»Da, Diana je bila u bolnici.» U bolnici?

»Što je bilo?» Upitala sam ga zabrinuto.

»Bila je u bolnici, kažem ti. Allah, Allah! Ti si prva kojoj ću ovo reći.» Bila? Onda
je dobro. Valjda. Što će mi reći?

»Zašto meni prvoj?» Upitala sam ga.

»Sad ću ti sve reći.» Ajde, ajde, kaži već jednom!

»Okej. Pucaj.» Nestrpljivo sam rekla.

»Postat ću otac ponovno!» Otac? Zumbul Aga? Wow, iznenadila sam se.

»Pa to je super! Čestitam!»Zagrlila sam ga prijateljski.

»Da. Hvala. Jedino je..problem..slaba je...pokušali su je napasti..» Tko je taj
napadač, što god? Ja tu ništ ne kužim i točka.

»Tko?»

»Sad ću ti objasniti.»

«Slušam.»Zumbul Aga je stavio privjesak sa strane i počeo sa pričanjem:

»Ljudi su se bavili magijom još od davnina. I sad..znaš kako to ide, sve više vještica, trebalo je to i kontrolirati. Nisi mogao doći nekamo i raditi što te volja, pa su se podijelili u par kraljevstva. Sad više nemamo kraljevstva, sad je više kao stranka. Zajednica.» U, koja priča. Ajde, nek nastavi. Zanimljivo je.

»Dobro. Dalje.»

»Pošto je najviše vještica i vještaca bilo u Europi, u Londonu je bilo određeno središte i glavna prijestolnica.» O, postaje sve zanimljivije. Ne volim povijest, ali ovo je cool.

»Oukej. Znači, i u ostalim dijelovima svijeta ima..?»

»Da. U Americi, Aziji, Australiji i Africi.»

»Što s Amerikom?» Sjetila sam se da je Zumbul rekao nedavno: Gadovi iz
Amerike! Pa dobro, koji su to tipovi?

»Čekaj malo. Od otkrića Amerike, ljudi su se počeli seliti u Ameriku i skoro, pa polovina vještica sad živi u Americi. I sad se tamo ljudi bune jer žele glavnu prijestolnicu preseliti tamo.»

»Pa ovo je prva, ne dajte se! No, možda ste im trebali dati..mislim..sad ti napadi i to..»Odmah sam prokomentirala.

»Dali bi im da se ne bave crnom magijom. Imaju razne sotonističke rituale. Ako im damo prijestolnicu, svi će početi to prakticirati.» O, je*ote. Ok, tehnički, vještica sam, ali ja neću sudjelovati u tom sranju.

»O Bože!» Primila sam se zaprepašteno za obraze.

»Tako da imaju vođu koji se klanja vragu. Eto, tako. Harry ne da svoju prijestolnicu.» Harry? On je nekakav vođa? Znači, on..čekaj malo...

»Harry..Harry? On je na čelu svega tog?»

»Da. Nisi to znala?» A jesam li glupa, sveca mi! Harry je uvijek sjedio na onom svom tronu. Mogla sam nešto pretpostaviti.

»Pa...»

»Njegovi sljedbenici se nazivaju 'dark angels' ili tj. mračnim ili palim anđelima. Prodaju svoje privjeske. Imaju brojne vampire ako su to uopće vampiri.» Ovo je stvarno jezivo. Počela sam se ježiti.

»Kako to misliš?» Jedva sam progutala slinu.

»To su smrtonosna stvorenja koja su nastala tijekom sotonističkih rituala. Najčešće djevojke, djevice žrtvuju nožem.» OMG! Ja sam djevica. Još uvijek.

»Isuse!»

»Allah, Allah! Samo da znaš koliko je života uništeno. Sad nemaju izbor, moraju biti uz njih.» I Harry se mora boriti protiv tih bedaka? Umobolnih bedaka? E, onda, brate mili, ima posla do krova. Ne postoji ta poslovica, ali sad sam ju ja izmislila.

»Samo Harry je na čelu toga?»

»Ne. Još su Zayn, Louis, Liam i Niall s njim. Svaki za jedan kontinent.» Jebote, ako jedan zasere, gotovo je.

»Velika odgovornost.»

»Da.»

«Sad sve kužim. Prisiljavaju vas da pristanete im dati prijestolnicu tim napadima.» A, lampica mi se upalila u glavici! Napokon. Nisam ipak tako glupa.

»I žele tebe u svom timu.» Mene? Koji ću im vrag ja? Ja sam sposobna slomiti nogu hodajući na ravnom i suhom betonu. Hvala Bogu, pa znam čaj skuhati bez da prouzročim nekakav požar. A jesu glupi...

»Ne idem makar me ubili!» Odlučno sam rekla i udarila se po koljenu. Auč!

»Tako sam i ja rekao. I onda su mi ubili stariju kćer. Sad bi imala 9 godina.» OMG! Baš mi ga je žao. S kakvim problemima se čovjek mora nositi. Nikad ne bih rekla za Zumbula da je nešto bilo. Uvijek je vedar i nasmijan i uvijek pjeva do rane zore. Ne zvuči baš najsretnije, ali tko pjeva, zlo ne misli.

»Žao mi je. Moja sućut.»

»Hvala. Što je, tu je.» To bi značilo da mogu i do mojih roditelja? O, ne. O, ne. Čekaj malo. Oni praktički i ne znaju šta se dogodilo sa mnom, zašto sam tu. Neću im to valjda morati skrivati?

«To znači da lako mogu i do mojih..?»

»Da.»

»Hvala, što si mi sve objasnio. »

»Večera je u pola 7, ali kuhinja ti je uvijek otvorena. Samo zgrabi ako si gladna.»
O brate, hvala Bogu. Ali zna se, ja sam uvijek gladna.

»Haha, u redu.»

»Alex...»

»Hm?»

»Taj privjesak je od ametista?»

»Da?» Nesigurno sam odgovorila. A otkud ja znam od čega je? Zaboravila sam.

»To je privjesak ljubavi. Zaljubit ćeš se u nekog tko je rođen u drugom mjesecu.» Kak to on zna? Šta je on, neki arapski prorok s turbanom?

»Kako ti to znaš?»

»Malo čitaj one svoje knjige. Nismo ti ih badava donijeli.» Pogledala sam prema polici. Nema šanse da sve ono pročitam. Ne treba mi dormeo. Čim pogledam prema toj strani, odmah mi se spava.

»Oukej.»

»I da...Harry je rođen u drugom mjesecu..idem ja Diani, ako me što trebaš, samo me potraži..» Što to on meni želi poručiti? Ja i Harry, radije bih bila u vezi s golubom. Eto, da se zna.


**
Mama me zvala. Malo je bila preuzbuđena, pitala me kako sam i tako. Rekla je da se uskoro sele u London što nije trenutno dobro. Moći će me posjetiti. Šest sati je. Trebala bih malo izaći van. Želim prijateljice! Želim društvo. Dosadno mi je. Izašla sam iz sobe. Nisam ju zaključavala. Ipak smo svi tu u istom timu. Nalazila sam se u dugom hodniku. Kamo sad? Pogledala sam lijevo. Mirisalo je nešto po pečenim krumpirima. Ovaj puta ću vjerovati svojim instinktima. Polako sam koračala prema tom smjeru i došla do nečeg što je meni ličilo na kuhinju. Nisu me vidjeli jer nisam direktno ušla. Sakrila sam se iza zida.
Bila je jedna crnokosa djevojka, plavokosi koji je nešto žvakao, Harry koji je pričao s crnokosom, Zumbul Aga koji je kuhao i još nekoliko ljudi. Nisam ih sve mogla jasno vidjeti.

«Gle, jesi li siguran da ćemo cure pogubiti danas?» Čula sam ženski glas.

«Apsolutno.» Harry je odgovorio. Jesu li to one tri cure?

»Pa nisu tako loše.»

»Ne mogu čuvari imati probleme s njima. Zapravo, samo s Jennifer.»

»Ok. Onda ćemo malo da ih cepkamo i seckamo. Žao mi ih je.»

»Marina, moraš.»

»Ok. Kako ti kažeš, a koga ćeš izabrati za Alexandrin ritual? Kad ćeš ju početi podučavati?» Mene je spomenula. Mene će on podučavati? Može li netko drugi na njegovo mjesto?

»Ne znam.»

»Kako ne znaš? Nešto si izgubljen danas. Kako je Gemma?» Tko je ta Gemma?

»Nije dobro.»

»Žao mi je. Možda da netko drugi bude Alexin učitelj?» To bi bila dobra ideja.

»Ne, ja ću biti.» A što je tvrdoglav! Zašto on želi mene podučavati?

»Ok. Kad će večera?» Upitao je nepoznati ženski glas.
Glasno sam se nakašljala i ušla u prostoriju.

«Um..bok..» Nervozno sam ih pozdravila.

»Hej, Alexandra..» Pozdravio me Harry ne mičući pogled s mene.

«Khm..khm..dosadno mi je..heh..» brzopleto sam opravdala svoj boravak tu kašljući. O Bože, kako se ja sramotim. Osjećala sam crvenilo u licu. Pognula sam glavu i sjela za drveni šank na sredini kuhinje.

«Allah, Allah! Čim da te zabavimo?» Upitao me Aga. Kuhao je s nekom plavokosom ženom. Možda je to ta Dijana?

»Zumbule, je li to ona?» Tko ona? Misli li na mene?

»Da. To je Alex.» Odgovorio je Zumbul. Plavokosa žena je bila s druge strane šanka. Došla je do njega i naslonila se na njega te pružila mi ruku.

»Ja sam Diana. Drago mi je.» To je njegova žena. Baš je lijepa.

«Drago je i meni. Čestitam na trudnoći.» Rukovale smo se. Nosila je neki dobar parfem.

»Hvala. Aga mi je puno pričao o tebi.»

»Mhm..» Nisam znala što odgovoriti.

»Alexandra, idem ja po tvoj raspored sati.» Rekao je Harry pri izlasku iz kuhinje.

»Oukej. Tko će još ići sa mnom na nastavu?» Upitala sam znatiželjno.

»Ti.» Ja? Dobro, to znam. Vrtjela sam se na barskoj stolici.

»I tko još?»

»Ti.» Samo ja? Šta ću ja sama raditi s Harryem? To će biti prevelik neugodnjak.

»Ja sama?»

»Da. Čekaj me tu.» Potvrđeno je. Gotovo je.

»Dobro.» Mirno sam rekla iako sam gorjela iznutra. Izašao je. Kako je samo prehot s tim kovrčama. Pogotovo dok zamahne njima.
Dijana je upalila radio. Pjesma je bila 'Give it to me right'.  Njihala sam se na stolici dok sam čekala Harrya. Nalaktila sam se. Dijana je sjela do mene. Polako su svi odlazili, no Aga i Diana su ostali.

«Alex, za vrijeme tvog boravka ovdje, Zumbul i ja smo ti skrbnici..»

»Znam. Slušat ću vas. Bit ću dobra, ne brinite.» Pa, najvjerojatnije ću biti dobra. Ne mogu im sad dosađivati, em je Diana trudna, em preuzimaju odgovornost tako da se nemam što buniti. Nasmiješila se na moj odgovor.

«Haha, pa...dobra je stvar što sam još mlada pa ću moći kužiti tvoje buduće glupe korake.» Napokon neka starija ženska koja mi neće toliko braniti. Cool.
»O bit će ih.» Kad je riječ o meni, zna se da ću nešto zaribati. To mi je u krvi.

»Uvijek će ih biti.» Ženska mi se dopada. Kuži me.

»Koliko si stara?» Upitala me.

»16.»

»U, pubertet te lupa.»

»Moglo bi se reć.» Harry je stigao. Hodao je svojim manekenskim hodom držeći papir u ruci.

»Evo me. Ok, šta je danas?» Danas je subota. Valjda. Ne znam.

»Subota.» Odgovorila je Diana.

»Ok. U ponedjeljak imaš 5 sati, utorak 6, srijeda 5, četvrtak 7 i petak 6.» To je puno. I još sve te sate imati s Harryem. Ako ja ne umrem, onda ću živjet 100 godina. No, trudi se zbog mene, moram biti pristojna. Dao mi je papir.
»Okej. Hvala...Kamo i kad moram doć?» Uljudno sam ga upitala.

«U 8 i dolaziš u dnevni boravak.» 8?! OMG! Ja ću definitivno umrijeti.

»Ok..valjda ću se snać..» Rekla sam.

»Evo ti moj broj..» Izvadio je iz džepa još jedan papirić i predao mi ga.

»Hvala.» Zahvalila sam mu se.

**
Stiglo je vrijeme za večeru. Bio je još uvijek prazan stol. Liam, Louis, Zayn i plavokosi kojem još ne znam ime su pratili Harrya koji je bio ispred mene. Kamo trebam sjesti? Stvarno me strah. Bojim se da ću se osramotiti. Hodala sam tako nervozno da su mi se koljena tresla. Uskoro je Zumbul Aga to primijetio, pa me pokušao ohrabriti: «Ne brini se, Alex. Allah, Allah! Sve će biti dobro.»

»Gdje ću sjediti?» prošaptala sam tiho i upitala Dianu da me Harry ne čuje.

»Pokraj mene.» Harry me čuo. Neću sjediti kraj njega. Ne, neću.

»Harry, mislim da je bolje da sjedi kraj mene.» Diana me pokušavala spasiti.

»Diana, neću je pojesti.» Znamo mi da nećeš ti mene pojesti, ali lud si tip, Harry. Neću ja s tobom nikamo.

»Harry...»

«Harry..sjedim kraj nje...» Poručila sam mu.

»Ne. Sjediš kraj mene.» Svi smo se zaustavili. Ljudi su nas počeli slušati. Krasno. Primio me grubo za ruku, ali nisam se dala.

»Harry, pusti me na miru!» Zavikala sam. Aga mu je primio ruku kako bi nas odvojio. Gomila se stvarala oko nas.

»Harry, koji ti je?» Zbunjeno je rekao Zayn. Izgledalo je kao da ne prepoznaju Harrya.

«Pusti je na miru.» Zumbul je strogo i glasno rekao Harryu. Harry je bio ljut.

»U redu je. Valjda ću sjediti kraj njega.» Progovorila sam samo zato da se svi ne posvađaju zbog mene. Zumbul Aga i Harry su, koliko sam skužila, u super odnosima. Neću im to pokvariti. Najvjerojatnije se ništa neće strašno dogoditi. Harry me uhvatio za ruku i dovukao do stola. Sjeli smo.

«Ok, ljudi, imamo novu vješticu u timu, ovo je Alexandra.» Predstavio me. Sad svi znatiželjno bulje u mene. Nije mi ovo trebalo.

«Khm..hej..» Nakašljala sam se i pozdravila ih. Diana nas je cijelo vrijeme pratila pogledom. Činila se zabrinutom. Harry je uživao u svemu ovome.

**
Jeli smo. Bilo mi je užasno nelagodno jesti pred Harryem. Osjećala sam se kao da me cijelo vrijeme gleda. Kad smo završili s jelom, baš svi, tanjuri su sami od sebe nestali. Harry se nasmijao. «Čarolija.» Prošaptao je.
Netko je ušao. To je bio stražar, Sebastian.

«Harry...» Sebastian mu se obratio Harry je zavukao ruku ispod stola.

»Izvoli, Sebastian.» Mirno i ležerno je rekao. Osjetila sam toplu ruku na koljenu. Harry me pipka? Ja ću ga ubiti! Možda je slučajno. Nemoj živčaniti, pričekaj malo, pa ću vidjeti što će biti.

»Danas je pogubljenje?» Upitao je Sebastian.

»Da.» Odgovorio je Harry. Osjećala sam njegove ruke kako mi glade bedra. Trznula sam se. Harry se zavodljivo nasmiješio znajući što mi trenutno radi. Diana nije skidala pogleda s nas.

»Kad ćemo dovesti cure?» Harry je vrhovima prstima prelazio preko moje unutrašnjosti bedara. Sad ću mu ja napraviti scenu. Počela sam drhtati.

»Za sat vremena.»

»Dobro.»

»Svi se slažete da ih pogubimo?» Upitao je Harry sve u ovoj prostoriji. Harryeve ruke su dolazile do mog intimnog dijela. E, sad mi je dosta!

«Pljus!» začula se pljuska. Ljutito sam ustala. Zaustavio me i primio naglo za ruku.

«Pusti me na miru!» Izderala sam se na njega pred svima. Svi su se začudili jer nisu znali o čemu je riječ. Nisu vidjeli što je Harryeva ruka radila ispod stola. Neću si to dopustiti. Neću dopustiti ikom da me samo tako dira.

«Nisam htio..» Pokušavao me zaustaviti. Njegove zelene oči su susrele moje.

»A ne, nisi...daj me pusti na miru..» Uputila sam se prema izlazu. Bila sam ljuta i brza. Ubrzo sam stigla do hodnika. Netko je hodao za mnom. O, ne, bio je to on.

«Alex, stani! Oprosti...»

»Dirao si me tamo pred svima! Što si umišljaš?! To što sve druge žele da ih diraš i da spavaš s njima, ne znači da sam i ja takva!»

«Oprosti..»

»Ne.» Okrenula sam se prema vratima i ušla u sobu. Zalupila sam mu vrata pred nosom. Najradije bih se rasplakala. Pogledala sam na fotografiju Victorie i mene. Nedostajala mi je.

«Alexandra, oprosti...» Lupao je po vratima. Šutjela sam. Nisam mu odgovarala. I sad bi ja s tim tipom trebala imati nastavu? Perverznjak jedan blesavi. Nisam mislila da je tako pokvaren.

«Harry, pusti je na miru...» To je bio Dianin glas. O, hvala Bogu! Valjda će ga sad otjerati. Uzela sam ljubičasti manji jastuk i sjela kraj vrata kako bi ih čula.
«Ne..» Čula sam njegov odgovor. Tvrdoglav je. Uf!

»Harry..zaribao si, idi sad.. Trebamo popričati..Mislim da bi se trebao kloniti Alex. Barem na neko vrijeme.» Pametno ova zbori. A oni ne znaju da ih ja mogu čuti? Nema veze, baš me zanima šta će ovaj odgovoriti. Naćulila sam uši i približila se tiho vratima kako bih ih mogla bolje čuti.

»Šta? Ti se šališ, a?» Bahato je Harry odgovorio.

»Ako ti je stalo do nje, onda ćeš me poslušati. Reći ću to i Alex da se kloni tebe.» Tako je, Diana! Ona je u mom timu. Samo da me Harry ostavi na miru. Nisam ovo danas očekivala od njega. Bio je dobar, trudio se oko mene, ali što mu je došlo? Moram se malo duriti, tj. glumiti da se ljutim. Možda se popravi, a možda će ostati nepopravljivi ženskar.

»Zašto? Kao da ćemo te poslušati..» Kaj to on govori u množini? Ja ću poslušati Dijanu sa zadovoljstvom. Bedak zgodni.

»Možda ti nećeš, ali ona hoće. Ne simpatizira te.» Istina živa, nek mu Diana kaže što ga ide.

»Zašto ne?» O, Bože!

»Harry, premlada je za tebe. Prenevina. Ne može se nositi s tobom i tvojim tajnama. Nije spremna za tvoje igrice, seks s tobom, a dobro znamo da je to jedino što želiš od nje.» Seks sa mnom? E, sad fakat se neće približiti meni! Kak mu to može uopće pasti na pamet?! Ok, imamo službenog ženskara ovdje.

»Otkud ti znaš što ja želim? Diana, makni se.»

»Ne..govorim ovo za njeno dobro..misliš da te ne znam? Kad si bio s curom duže od tjedan dana..?»

«Pusti mene i nju na miru. Ne tiče te se.»

»Itekako me se tiče..Riskirao bi njen život? Hm?» Okej, kakve veze ima moj život? Pa neće me zacijelo ubiti. Nadam se.

»Imaš pravo.» Ovo je bilo čudno. Harry se nikad tako ne složi s nekim. Barem se ne slaže sa mnom. Možda imam krivi dojam o njemu..

»Harry, što ti je ovih dana? Inače se ne ponašaš ovako..» Znači, on je bolji inače? Heh, ali je svejedno ženskar bez obzira na sve.

»Ne znam. Oprosti, Diana...» Stalno se on ispričava.

»Ok je. Ali ne znam je li Alexandra ok..» Ok sam ja. Uvijek sam ok. Što god se dogodi, moram biti ok.

»Ovaj..idem..žao mi je..» Čuli su se koraci i stišavali.

»O, Bože, Bože! Harry..» Dijana je pokucala na vrata. Trznula sam se i bacila taj jastuk koji sam tako čvrsto držala slušači razgovor na krevet. Ustala sam i otvorila vrata.

«Hej..» Pozdravila sam ju. Nasmiješila mi se nelagodno.

»Sve si čula, ha?» Upitala me ušavši u sobu.

»Manje-više. Da.» Jedva sam odgovorila. Zatvorila sam vrata.

»Onda ti ne trebam ništa govoriti.» Imala je pravo. Čula sam i više nego što sam
htjela.

»Zašto je on takav?»

»Imao je težak život. Još uvijek ga ima.» Diana zna nešto o njemu?

»Kako ti to znaš?»

»Osoba sam mu od povjerenja. Znam tajne koje zna samo Louis i on.» Zanimljivo. Nikad ne bih mislila da Harry ima nekakve tajne. O čemu ona govori?

»Nikom ih nikad nisi rekla?»

»Ne.» Onda je stvarno žena od povjerenja. Ali, mučilo me jedno pitanje: Zašto je on opasan za mene?»

»Zašto je opasan za mene?» Nasmiješila se blago. Pošla je prema mom krevetu i sjela na nj. Ne mogu vjerovati da je samo tako prošla nekakav napad.

»Ok, reći ću ti nešto o njemu. Ono što svi ovdje znaju o njemu.» To bi bilo dobro. Napokon je netko tu tko će mi sve objasniti. Neću biti više tako izgubljena u vremenu i prostoru.

»Prvo, odakle mu toliki novci? Je li on bogat? Kako on može sve vas isplatiti?» Sjetila sam se da može raditi nešto abrakadbra, pa mu novci lako mogu doći.

»Nije bogat. Nešto je naslijedio, ali Harry zapravo puno radi. Kao trener u teretani. Sudjeluje u boksu za velike pare. Stalno je pod stresom. Nije ni čudo da nema vremena za cure.» A meni se oduvijek činio ko lijenčina koji samo sjedi na onom tronu. I to zgodni lijenčina.

»Što se tog tiče, on je ženskar?»

»Na neki način.» Na neki način? Neće on mene iskoristiti za svoje seksualne potrebe, nek si kupi nekakvu fuficu, ali ja vrijedim više od toga. Što da pitam dalje? Gemma. Konstantno je spominju, no nikad ne saznam tko je ona.

«Tko je Gemma?» Lice joj se rastužilo. Je li to važna osoba? Koja svima njima nešto znači?

«Harryeva sestra.» Harry ima sestru? Wow!

»Što je s njom? Kakav napad je bio?»

«Ona je ...na neki način mrtva...nema je više..» Kako je nema? Što se dogodilo?

»Kako misliš, na neki način? Je li mrtva ili nije?» Upitala sam zbunjeno.

»Prije 2-3 mjeseca je još uvijek bila tu. Harry je i više nego dečko kakvog si mogla poželjeti. Ali, onda ovi pobunjenici iz Amerike su pokušavali oduzeti Harryu sve..iako ne samo njemu, nego svima nama. Harry se zalagao za sve nas. Nije htio dati naše domove, naše obitelji, nije htio pustiti sve k vragu. I onda je Max...ubio Gemmu. U inat Harryu jer ga nije poslušao.» Jadan Harry. Sad mi ga je opet bilo žao. Ni sama ne znam što osjećam.

»No, rekla si, na neki način, ona je ipak mrtva?» Kako ju je, k jarcu, ubio ako je na neki način tu?

»Gemma je potjecala iz čarobnjačke obitelji, baš kao i Harry. Mama ih je naučila staviti mentalni štit. Gemma više nije tu fizički, ali je još uvijek tu, no u drugom obliku.» Ok, mene ovo iskreno, počinje plašiti. Kak može biti tu u drugom obliku? To bi samo moglo značiti da je duh. I to znači, da je najvjerojatnije ovdje? Kako ću ja večeras spavati? O Bože!

»Duh?»

»Da.»

«I što će sada biti s njom?» Neće valjda biti tako do kraja Harryevog života u tom stanju.

»Može ju se vratiti. Ali samo osoba koja nije u srodstvu s njom, mora biti iz originalne čarobnjačke obitelji, mora biti povezana s onim tko ju je doveo u to stanje i još k tome postoji mogućnost da umre onaj tko ju vraća.» Koji su to uvjeti, majke mi! Tko bi sve to popamtio?

«Komplicirano. Previše komplicirano.»

»Harry je očajan. Ne pokazuje to, ali znam ga. Ako se ponaša više iritantnije, to je više tužniji.» Jeej! Našla sam razlog zašto je Harry takav kakav je.

«Nikad nisam pomislila da je.. Harry osjećajan..» Zamislila sam se. U misli su mi skočile slike Harrya. Nosio me po kiši. Nosio me više od jednog kilometra. Kupio mi je što god sam poželjela. Lijepo se ponašao prema meni. Osim onog poljupca, e to mu nije trebalo.

»Je, ali znaš njega, uvijek drži imidž 'bad boya'.

»Žao mi je...zašto mene ti ljudi iz SAD-a žele?»

»Važna si. Ne znam zašto, ali postoji neka stvar u vezi tebe koja je posebna.»

»Haha, ja posebna?» Ozbiljno, ja posebna?

»Ne smij se, haha, istina je.»

»Hoće li me ubiti ako ne budem otišla u njihov tim?» Ako su mogli ubiti Gemmu, tko kaže i tko mi može garantirati da mi se ništa neće dogoditi.

»Harry će te zaštititi. Znam da hoće. Znam da će dati sve da te zaštiti.» Zašto bi me on zaštitio? Zar mu toliko značim?

»Baš on mora?»

»Nije ti drago zbog toga, ali da, mora.»

»Pa dobro onda..»

»Pobrinut ću se da Harry ostane dobar prema tebi. Ako će biti problema, javi mi.» Diana mi se sve više i više sviđa kao osoba.

»Oukej. Koliko je sati?» Pogledala sam na zid.

»Mislim da je..ovaj...pola 7 prošlo..»

»O, shit!» Šta je sad?

»Što?»

«Pogubljenje onih kvočaka iz Azkabana!» Misli na one jadne cure? I na onu lijepu koja me pokušala ubiti?

»Po čemu su kvočke?» Upitala sam ju, ali mislim da sam već znala odgovor.

»Joj, da si živjela s njima, znala bi. Tu su nekad radile.»

»Nekad?»

«Da..moram ići po Marinu...» Marina, je li to ona iz kuhinja koja se protivila pogubljenju? Je li to ona koja ih mora ubiti? Kaj to ne može obaviti neki muški? A uostalom, šta ću ja ovdje raditi? Idem i ja.

»Idem i ja s tobom.»

»Ne želiš to vidjeti. Grozan prizor.» Imala je pravo. Ubijanje vampira? Jesam li spremna to vidjeti? Krv, organi, raspadnuta tijela su bili samo neki od prizora koji me čekaju.

»Ali...ne znam..idem s tobom, što ću ovdje raditi?»

»Alex, znam da ti je dosadno, ali gledati nečiju smrt je neopisivo grozno..ne želim da to gledaš..» Dijana je uistinu bila brižna žena. Prema svima. Imala je razumijevanja za svakog.

»Kako može Harry to gledati?»

»Mora. Mora se naviknuti.»

»Idem s tobom.»

«Sigurna?» Upitala me još jednom. Obje smo ustale i uputile se prema vratima.

»Mhm.» Nesigurno sam promrmljala sebi u bradu.

»Nisi baš zvučala uvjerljivo.» Istina. Pokolebalo me malo. Ne znam hoću li moći to gledati.

»Jesam..» Pokušala sam ju uvjeriti.

»Dobro onda..ali nemoj se poslije žaliti.» Upozorila me. Imala sam osjećaj kao da je imala pravo. No, ne mogu sad odustati. Idem, a šta će biti, ne znam. Diana mi je otvorila vrata i izašle smo.

**
«Nervozna si.» Primijetila je. O, ne! Koračali smo prema najvećim vratima. Pretpostavljala sam da se tu nalaze Harry i ta elita. Kako ću se sad pojaviti pred njim? Pravi se ljuta, pravi se ljuta – ponavljala sam duboko u sebi. Stražar je krenuo otvoriti glomazna bijela mramorna vrata, no Diana ga je zaustavila.

»Gdje je Pam?» Upitala ga je. Stvarno, gdje je? Već ju dugo nisam vidjela. Tek sam ovdje jedan dan. Jedva jedan dan. Tek sam ujutro stigla, a meni se ovo pričinjava kao cijela vječnost.

»Spava. No, znaš da se ovo ne propušta.» Spava. Normalno da spava kad je vampir, a trenutno je vani sunce.
»Mhm.» Promrmljala je Dijana, a stražar napokon otvorio ta vrata. Ušli smo.  Ugledala sam Harrya. Sjedio je na onom svom tronu. Gotovo me svjetlost koja je isijavala iz prozora iza njega zaslijepila Odmah sam se sakrila iza Dijane koja se nasmijala kad je shvatila da pokušavam izbjegavati Harrya.

»Harry. Marina je..ovaj..nema je..» Zastala je.

»Tu sam.» Rekao je ženski glas, a zatim se pojavila ona crnokosa koja je zagovarala cure iz nekakvog zatvora na A.

«Zašto je ona ovdje?» Harry je upitao Dijanu. Nije ga briga.

»Jer sam inzistirala.» Kratko sam odgovorila nadajući se da će me prestati gnjaviti.

»Jesi li ti svjesna što ćeš vidjeti?» No, nije me prestao gnjaviti.

»Ne. Da. Ne znam.» Nesigurno sam promucala. Zbunio me. Uvijek mi to radi. Čim ga pogledam, zbunim se. Kao da mi je netko isprao mozak.

»E, požalit ćeš.»

»Otkud ti to znaš?»

»Vidjet ćeš.»

»Allah, Allah! Djeco, nemojte se svađati. Alex, dođi ovamo.» Rekao je Zumbul Aga koji je očito pokušavao smiriti situaciju. Najgore od svega je što je Aga stajao kraj Harrya. Ako dođem k Agi, doći ću i k Harryu. Ovo je gore od matematičkih zadataka.

»Ovaj..mogu li ostati..» Pokušala sam upitati Zumbula mogu li ostati s Dijanom, ali nas je već Harry prekinuo sa svojim dubokim tonom:

»Ne.»

»Ti se moraš stalno miješati?» Naživcirao me. Bilo kako bilo, ipak sam otišla k Agi.

«Pustite me! Pustite Jess i Katherine!» Neka ženska se derala iz hodnika. Toliko
se derala da su njeni glasni povici odjekivali.

«Jennifer, slatka Jennifer...c-c» Kako može biti tako bezosjećajan? Kužim što mu se dogodilo, ali on prekrši svaku granicu. Doslovno. Vrata su se otvorila, a stražari koji već zacijelo nisu mogli držati te 3 cure su ih uveli. Zapravo, samo ta Jennifer je bila problematična. Ostale su hodale dobrovoljno.

«Jesi li sretan?» Sarkastično i bolno ga je upitala ta Jennifer, ako se ne varam.»

»Sama si kriva.»

»Ja kriva? Ali..» Bila je sva u ranama. Gotovo je zaplakala, suzdržavala se, ali primijetilo se.

»Moram.» Ništa on ne mora. Žao mi ju je iako me pokušala ugristi, no nikom ne želim zlo.

»A ono što smo imali?» Imali su nešto? Razlog više da ne budem s Harryem. Dijana je imala pravo.

»To zaboravi.»

«Ona tvoja lutkica je još uvijek s tobom. E, ti, ne znam kako se zoveš, ali mislim da će ti se isto dogoditi!» Poručila mi je glasno. Pognula sam glavu. Nisam je željela slušati.

»Pusti je na miru.» Rekao je Harry meni u obranu.

»Vežite ih.» Jedva je uspjela reći Marina.

»Ne!!» Zavrištala je Jennifer. Ostale dvije cure su samo zurile u pod. Bile su također u ranama, no očito im se nije dalo svađati. Bile su preslabe. Bože, što su im radili?