The Vampire Witch

EPISODE NINETEEN - MY MOTHER -

- MY MOTHER - EPISODE NINETEEN -

«Alexandra?» Čula sam poznati glas. Ženski poznati glas. Tko još tako zvuči kad izgovara moje ime? Podigla sam glavu da bih mogla vidjeti tko me zove. I imala sam što vidjeti.

«Mama?» Nasmiješila sam se te sam sva uzbuđena skočila na nju i zagrlila ju. Moram priznati da mi je nedostajala. Njeno lice. Ona mi je nedostajala. Nismo nešto naročito skupa provodile vrijeme, ali to je ona. Moja mama.

«Mogu li ući?» Upitala me pogledavši me duboko u oči. Preduboko i čudno. Kao da je nešto krila od mene. Sigurno umišljam. Dvorac ne liči na školu. Shvatit će. Dođe mi da plačem. Bože. Udahnula sam duboko. Hajde, Alexandra, ne predaj se. Ne još.

«Naravno. Uh, uđi.» Moj odgovor je glasio. Nisam se ponajbolje snašla, no..nema veze. Tate nije bilo. Zašto? Zašto nisi mogao doći? Hodajući sa svojom majkom, ogledavala sam se kako bih ju vidjela, a njega nije bilo. Jednostavno tako. Sakrila sam svoje razočaranje duboko u srce i pokazala svoje najbolje raspoloženje.
Došli smo ispred dvorca. Tj. škole. Isuse! Kako? Bila sam zaprepaštena. Dvorac je bio izvana (a nadam se i unutra) opremljen kao škola. Na kamenim zidovima su stajali natpisi vezani uz školu. Olaknulo mi je. Pogledala sam mamu na kratko i krenule smo dalje. Stražar. On nije izgledao kao stražar. Izgledao je kao neki profesor.

«Dobrodošli u Oxford High School!» Stražar (nastavit ću ga tako zvati) je veselo uskliknuo. Moja faca je bila neopisiva.

«Dobar dan, ja sam Harry Styles, razrednik Vaše kćeri!» Harry, elegantno odjeven, je stigao do nas i pružio svoju ruku mojoj mami. Stvarno je izgledao 'nerdy', ali zgodno. Uhvatila sam se da malo podulje zurim u njega.

«Dobar dan. Moje ime je..» Moja mama je započela s predstavljanjem same sebe, no čini se da ju je Harry uspio nadmašiti. Nekako je saznao njeno ime. Ja mu nisam rekla.

»Theresa. Drago mi je, gđo. Harper.» Nasmiješio joj se.

»Zapravo, više i nisam gđa. Harper. Sad sam Anderson.» Mama je uzvratila smiješak. No, ovaj put, taj smiješak je bio toliko lažan, za mene potpuno 'fejk'. Zaboljela me ova rečenica. Uistinu me zaboljelo. Čak je bila neka neugodna tišina od nekoliko sekundi dok se Harry nije odlučio ispričati.

»Ispričavam se.»

»Nemojte.» Mama je pomalo drsko rekla. Nešto joj se ovdje ne sviđa. Garant! Uvjerena sam u to.

«A ja sam skrbnica za Vašu kćer, Dijana Aga, Alex je dražesno dijete.» Stigla je i moja najdraža plavuša, tj. moja 'mama number 2'. Ja dražesno dijete? Hahahaha, pa baš i ne. Imam puno mana kojih se pokušavam okaniti, ali nekako i ne ide.

»Ma zaista.» Mama je odvratila.

»Jeste li za ručak?» Harry je upitao.

»Naravno. Hajde, Alexandra, idemo.» Mama je odgovorila.

***
Jedva sam jela. Postojala su dva razloga za to. Prvi razlog je bio: 1. Prije pola sata sam jela. 2. Napeta sam.
A i nije nešto bilo pričljivo. Mama je posebno šutjela i jela. Sumnjivo je jela. A možda i nije, možda umišljam jer sam imala užasno loš predosjećaj. Nisam sjedila ovaj puta kraj Harrya kao obično, već kraj mame. Tu i tamo smo se pogledali, valjda se oboje pitajući hoće li ovo uspjeti.
Mama je ustala i započela: «Stvarno je ovdje lijepo. E, sad kad bi bilo sve tako stvarno kao i lijepo. Onda bi bilo, naravno predobro da bi bilo istinito.» Smiješka na njenom licu nije bilo, pa je valjda to ozbiljno mislila. I namrgođeno. Nešto nije u redu.

»Kako misliš, stvarno?» Postavila sam joj pitanje želeći znati na što je uopće mislila.

»Alex, dijete, misliš da sam tako naivna i glupa da vam svima vama povjerujem!?» Zavikala je, a njen povišen ton je odjekivao blagavaonom. Najednom su svi stali s jelom, pićem, što su god radili. Pamela je podigla jednu obrvu sumnjičavo i približila se stolu praveći se da posprema posuđe sa stola. Uzimala je brzim pokretima tanjure i nosila iz blagavaone.

»Mama, ne znamo o čemu govoriš?» Pokušala sam 'srediti' stvar iako sam već pretpostavljala kamo ovo sve vodi.

»Molim te, ne pravi se glupom.» Odbrusila mi je grubo. Zašutjela sam nakon toga i nastavila slušati njeno 'prosvjetljenje' za koje nisam znala da ga je imala.

»Kao prvo, iste noći kad si otišla, nazvala sam Oxford i pitala ih za tu vašu 'navodnu školu' i rekli su da nemaju pojma o čemu govorim. Rekli su da nema nikakve škole i da rade samostalno kao sveučilište. Kao drugo, za vrijeme nesreće, Lara nije pala u nesvijest. Sve je vidjela i čula. Od misterioznog crnog čovjeka u autobusu do nepostojećeg dvorca.» Nisam mogla vjerovati. Zašto sam ja, glupača, mislila da ju možemo prevariti jer očito je da ne možemo?

»Š-Što?! Kako?! Nije mogla? Nije bila pri svijesti. Vidjela sam!» Naglo i glasno sam odgovorila u nevjerici nakon svega ovog što sam čula.

» Pratila vas je. Kasnije je pala u duboku komu i prije tjedan dana se probudila. Sve mi je ispričala. Kao drugo, ne znam u kakvu si sektu upala. Ne mogu vjerovati. Moja nevina Alex!»

«Kakva sekta, o čemu ti?» Ovo vodi u svađu. Veeeeeliku svađu, mhm.

»Drugi puta, bolje skrivajte pentagrame i slične stvari jer sam jedan vidjela na hodniku i jedan na tvom razredniku koji ti nije razrednik, kako se čini. Moja kćer neće štovati Vraga, je'l vama svima to jasno?!» Harry ju je prodorno pogledao u oči. Doimao se ljutim. Stiskao je šake i suzdržavao se.

»Mama, smiri se.» Pokušavala sam ju posjesti i smiriti, no nije išlo.

»Nećeš ti meni govoriti hoću li se ja smiriti ili ne! Ne znam jesi li i ti bila u svemu ovome ili nisi znala, al' definitivno ideš doma. Imaš pola sata da se spakiraš i dođeš do mog auta!» Ovo ona upravo nije rekla. Ona mi ne može to napraviti. Ne može. Ja ne idem nikud. To bi značilo da se moram rastati od Harrya, Jennifer, Jessice, Katherine, Zumbula, Dijane i tako unedogled. Nema šanse! Zaprepastila sam se na ove riječi. Htjela sam eksplodirati. Nikad me nije tako naljutila! Nikad!

»Molim?!» Povikala sam.

«Gospođo, gospođo, došlo je do nekakvog nesporazuma.» Harry je ustao.

»Ti, ti mi se ne obraćaj. Demonu jedan!» Uperila je kažiprst u njega. Je li ona njega upravo nazvala demonom? O, ne...ne može ona više tako!

»Mama!» Pokudila sam ju.

»I ti šuti. Crta, spakiraj se! Odmah!» Uzdahnula sam. Nisam se micala. Gledala sam Harrya koji mi je odobrio da idem. Mora imati neki rezervni plan. Mora, Bože, daj! Molim Te, Bože! Toliko mi trenutno treba ovo! Napokon, kad se pokušam oporaviti od smrti Victorie, ovo se dogodi.
Pošla sam prema sobi. Ljuto i bijesno sam hodala hodnicima. Jennifer i Louis su me pratili.

«Jesi u redu?» Upitao me Louis pokušavajući hodati brzo kao i ja.

»Ne. Dođe mi da je ubijem.» Procijedila sam bijesno kroz zube.

»Alex, to nisi ti. Smiri se.» Louis je rekao. Gledala sam brojna vrata. Od svega ovog mi je pozlilo. Dezorijentirana sam. Ne znam kamo dalje. Zastala sam i pogledala Louisa.

»Kako, Louis? Kako da se smirim?» Upitala sam ga poprilično glasno.

»Harry će nešto izmisliti.» Promrmljao je. I on je djelovao nesigurnim.

»Jenn, kako god naporna i lijepa i sve što god jesi bila, ne želim se rastati od tebe niti od bilo koje od cura.» Okrenula sam se prema Jennifer i ovo joj sve rekla. Značila mi je. Jebi ga, previše se vežem uz ljude i to mi je jedna od mana kojih se NE PLANIRAM RIJEŠITI.

»Znam. Hodaj, Alexandra. Imaš samo 30 minuta.» Lagano me potapšala po leđima kako bih ja počela s hodanjem dalje. Ostala sam bez snage. Ja ovo ne mogu.

«Ne mogu.» Rasplakala sam se. Da, rasplakala sam se jer sam jebeno osjetljiva i slaba! I glupa! I mrzim se! Sklupčala sam se na pod.

»Alex, ne plači, molim te, nemoj početi tuliti jer ću te premlatiti, oke? Ti ovo možeš i ti ćeš ovo napraviti, ako ne sama, onda sa mnom.» Jennifer me podizala čvrsto gore, a ja sam padala sve dublje prema dnu. No, ona nije odustajala. Dizala me toliko dugo dok nisam bila opet na nogama. Ponovno me potapšala po leđima kako bih napokon krenula. Nisam ovaj puta razmišljala, već sam krenula jer sam se sjetila kako nemam puno vremena.

***
Došle smo u moju (zapravo, našu) rashlađenu sobu. Jennifer je brzo ugasila klimu, kliknula je na gumb koji se nalazio na daljinskom upravljaču, a ja sam za to vrijeme izvadila kufer. Jennifer je zgrabila svu odjeću s vješalica iz ormara i bacila ju na krevet kako bih ju ja posložila čim brže u kufer.

«Može li meni objasniti netko, bilo tko, koji vrag se događa?» Upitala nas je Jessica razgolačenih očiju sjedeći u kutku sobe. Iskopčala sam sve kablove koji su bili potrebni za laptop. Uzela sam lijekove, kozmetiku. Doslovno sam trgala fotografije Victorie i mene s ogledala i stavljala ih hitro u kovčeg.

«Čini se da je Alex imala pravo. Njena mama je skužila. Nekako.» Objasnila je Jennifer tražeći moje stvari u kupaonici.

»Čekaj, čekaj, jesam li ja to dobro shvatila. Ona ide doma?» Začuđeno je Jessica podigla obrve i ruke te je ustala.

»Da. Idem natrag u Manchester.» Jedva sam uspjela izustiti.

»A što s nama? Alex, naša je zadaća da te štitimo. Ako ne budemo kraj tebe, umrijet ćemo.» Jessica je zabrinuto rekla. Kako ona to misli? Za ovo nisam znala. Mislila sam da sam ih spasila i da više nemaju brige sa smrću.

»Kako to mislite?»

»Mi imamo odgođenu smrtnu kaznu. Ali...samo zato što smo s tobom. Ako nas ne trebaš, mi ćemo biti mrtve.» Očito sam bila u krivu. Nisam ih zaista najpotpunije spasila. Samo privremeno. Neću dopustiti da umru!

»Ne! Ne ide tako! Idete sa mnom kući.» Rekla sam iako ni sama nisam znala kako ćemo to izvesti.

»Jedini način da budemo s tobom, a da tvoja stara ne primijeti je ritual.» Jennifer je zastala i odvratila mi. Ritual. Svi bruje o tome, a nitko ne zna kako to zapravo izgleda i što se zapravo time točno postiže.

»Ritual. Rekla je Kath da je Maria Grazia jedina koja smije to raditi.» Jessica nam je objema poručila. Maria Grazia? Lijepo ime. A tko je ta ženska? Sigurno je važna.

»Tko je to?» Moje pitanje je glasilo.

»Glavna i najbolja liječnica za vampire, vukodlake, ljude. Sredi ti sve. Ugriz vampira, vukodlaka, kletva vještica, obična povišena temperatura. Šta god 'oćeš. Ali nje nema jer je na godišnjem.» Katherine je ušla u sobu i započela s odgovorom. Valjda je čula naš razgovor u hodniku. Jessica je stavila labelo na svoje rumene usne kako bi ih malo hidritizirala.

»Na godišnjem?»Upitala sam. Lijepo njoj Bog dao kad može na godišnji. Sad su praznici pa ja još moram učiti. Moram. To je za moje dobro.

»Na Havajima, bolje rečeno.» Jennifer je potvrdila.

**

Hvala svima koji čitate i komentirate. :) <3