6. DIO

528 27 4
                                    

Slijedece jutro, dok sam hodala skolskim hodnikom, sve su oci gledale mene. Saputali su nesto jedni drugima, smijali se, a u pogledu im je bila.. ljubomora, mrznja? Ne znam, uglavnom nista dobro.

Vidjela sam Alena i krenula prema njemu, a on me samo ravnodusno pogledao.

-         Nema „dobro jutro"?

Pitala sam ga. Sta je svima danas..

-         Ne.

-         Sta je bilo? Nisi dobro.

-         Super sam.

Rekao je sarkasticno. Pogledala sam ga upitno na sto se on nasmijao

-         Cujem bilo ti je divno sa Emilom.

Rekao je ogorceno.

-         Ne kontam. O cemu pricas?

-         Ne pricam ja, on prica.

-         Sta?

-         Da ste se „malo igrali" u Admirovoj kuci.

-         Niko se nije igrao!

Odbrusila sam i pocela traziti Emila.

Nasla sam ga u ucionici i odmah krenula prema njemu.

-         Sta pricas ti?!

-         Sta pricam, mala?

-         Znas ti dobro. Isto tako znas i da to nije istina!

-         Pa ne moras se stiditi nicega, bilo nam je lijepo. Najboljih pola sata u mom zivotu!

Zadnju recenicu je ekstra naglasio. Sada smo imali svaciju paznju. Znao je da svi vjeruju njemu i da se ja ovaj put necu izvuci. Svakako nisam planirala odustati.

-         Ahaa, sad kontam.

Imala sam plan.

-         Kontas sta?

-         Pa naravno da „bad boy" nece da prizna da me nije smio dotaci. Umjesto toga odveo me je na jezero, u cijoj se vodi ogledao mjesec i gdje je sve bilo okruzeno samo tisinom. Romanticno, zar ne?

U ocima sam mu na trenutak vidjela paniku koju je brzo zamijenio bijes.

-         A ko ce ti to povjerovati?

-         Dovoljno je da ja znam. Uostalom nisam toliko nisko pala, pa da izgubim nevinost s tobom.

-         Molit ces me za to!

Sada se sam izdao. Plan uspio! Na lice mi se iskrao smijesak.

-         Za sve one koji nemaju svoj zivot pa im je jedina zanimacija tudji, nisam spavala sa njim! Culi ste i sami da je rekao „molit ces me za to" dakle, nije se jos desilo.

Oci mu je ponovo ispunila panika, bijes, mrznja, ljutnja, sve odjednom. Postale su tamnije i mislila sam da ce me svakog trenutka poceti udarati. Naravno da nisam pokazivala ni trunku straha. To mu zadovoljstvo nisam htjela priustiti.

-         Igras opasnu igru, Melina..

Rekao je napeto.

-         Volim da rizikujem.

Odgovorila sam ravnodusno i hladno. Nakon toga sam uzela svoje stvari i presla u slobodnu klupu. Nisam zeljela imati bilo kakvog kontakta sa njim.

--------------------------------------------

SijenkaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora