Sijenka

5. dio

// Emilova perspektiva //

Stajala je tako nepomicna ispred mene. Izgledala je kao da se plasi. Pa kruze price o meni, kako iskoristavam cure. Vjerovatno je mislila da je ona slijedeca. Medjutim, znao sam da se nece dati. Da ima dovoljno casti i obraza, i da ce se izvuci iz ovoga, kako god. Medjutim, ono sto ona nije znala bilo da se nema iz cega izvlaciti. Nisam zelio od nje samo ono sto sam od drugih. Naravno, ne poricem nista, ali zelio sam je upoznati. Prvi put u zivotu sam se iskreno zainteresovao za neku curu.

Ona je bila drugacija.

Zanimljivija.

Sve su cure padale na moje rijeci, samo ona nije.

Sve su cure trcale za mnom, samo ona nije.

Sve su cure trazile moju paznju, samo ona nije.

Sve su cure htjele provoditi sto vise vremena sa mnom, samo ona nije.

Sve su cure pricale otvoreno o svojoj proslosti sa mnom, samo ona nije.

Ona je bila kao zatvorena knjiga. Izvana je izgledala jako i neunistivo, ali iznutra je bila slaba i lomljiva.

Nije bila lahka, nikome nije dala da gleda kroz njenu masku.

Bila je zanimljivija od bilo koje koja je trcala za mnom, bila je nesto posebno.

Nesto sto sam iz nekog razloga htio nazvati SVOJIM.

Boze, sta mislim to?!

Melina je bila djevojka kao i svaka druga, nista posebno, nije bila zanimljiva i nije mi se svidjala... valjda..

Prosao sam kraj nje i otisao do velikog prozora. Ova soba ja bila na straznjoj strani kuce i u blizini je bilo jedno malo jezero. Pogledao sam je, ona je uzvratila pogled. Hladan, ravnodusan pogled. Ne znam kako sam mogao uopste pomisliti da se plasi. Pa ona se ne plasi nicega. Bar tako izgleda.

Odjednom mi je sinula ideja. Na licu mi se nacrtao osmijeh i mislim da sam izgledao kao potpuni ludak kada sam iskocio kroz prozor. Ostao sam i cekao kada ce se Melina pojaviti. Nakon par sekundi je dosla.

-         Nije tebi dobro, ha?

-         Nimalo. Vjerujes li mi?

Pitao sam je, a znao sam odgovor.

-         Emm, ne.

-         Super, hajde skoci.

-         Da skocim?

-         Daaa!

-         Pa zaboravio si da nosim haljinu!

-         Ne bi mi smetalo da vidim sta se nalazi ispod nje.

Nakon ovoga je nestala i vratila se poslije nekoliko minuta. Obukla je neke pantole i majcu koje je pronasla u sobi. Nije izgledala lose... Dobro, priznajem, izgledala je fenomenalno. Sta god da je nosila!

Oke, prestani, suti! Govorio sam sam sebi.

Skocila je bez imalo ustrucavanja i stala pred mene.

-         Pa, kakvu odlicnu ideju sada imas?

-         Ne plasis se?

-         Sve je bolje nego biti zatvoren u sobi sa tobom.

-         Dobro, hajde onda.

Odveo sam je do jezera. Mjesec se ogledao u njemu, a voda se poigravala sa vjetrom. Sjeo sam na jednu klupu u blizini, a Melina je produzila dalje.