Sijenka

35. DIO

// ALENOVA POV //

Inspektor je rasporedio policajce u cetiri grupe i poslao ih sa svake strane vikendice. Naredio mi je da ostanem u autu, ili bar pored auta. Ja sam naravno izasao i nestrpljivo pratio dogadjanja.

Jedna se grupa zajedno s inspektorom poredala ispred ulaza gdje je stajao crni Range rover. Ostali su uradili isto sa svake strane kuce.

Zatim je jedan od policajaca uzeo nesto kao mikrofon i poceo nesto da govori. Ja sam stajao prilicno daleko, pa nisam bas razumio sta je rekao. Predpostavljam nesto kao „predaj se".

Deset minuta se niko nije pojavljivao na vratima, a onda su tri covjeka iz prve grupe krenula unutra.

Razvalili su ih i usli. Naoruzani, naravno.

Ja sam to sve nervozno posmatrao, nisam mogao stojati na mjestu nego sam hodao tamo-vamo.

Poslije pet minuta policajci su izasli zajedno sa Omarom. Tacno je onakav kakvog ga se sjecam. Nije se otimao, hodao je pored njih, a glavu je drzao uspravnu. Ne kaje se.

Cekao sam da Melina prodje kroz vrata, ali nije.

Jedan od policajaca koji su upravo bili u vikendici je prisao inspektoru, a ovaj je klimnuo glavom i okrenuo se prema mjestu gdje sam ja stojao.

Podigao je ruke u zrak i dao mi do znanja da ona nije tu. Gdje je onda?

// AUTHOR'S POV //

Alen je stojao pored jednog od policijskih auta i posmatrao sta se desava oko vikendice. Ocekivao je da ce vidjeti Melinu, ali nije. Ona nije bila tu. Ponovo je postao zabrinut, pomislio je da ju je.. Brzo je protresao glavom i otjerao te misli.

- Alene?

Cuo je glas iza sebe koji govori njegovo ime. Zvuci kao Melina. Tek kada mu je mozak preradio tu informaciju se okrenuo i ugledao je.

Stojala je ispred njega odjevena u staru, izblijedljelu odjecu. Dosta je smrsala i koza joj je bila blijeda. Dugu kosu je podignula u visoku pundju i nekoliko pramenova je ispalo iz nje. Gledala ga je svojim krupnim ocima koje su postepeno punile suze.

- Oh Boze, Melina!

Prosaputao je i krenuo prema njoj. Kada je to vidjela potrcala je prema njemu.

Uletjela je u taj poznati, sigurni zagrljaj i sakrila glavu izmedju njegovog vrata i ramena.

Zagrlili su se jako. Toliko jako kao da im zivot o tome ovisi.

- Tu sam, Meli, nikad te vise necu pustiti, nikad.

Govorio je Alen dok joj je milovao ledja. Ona je samo plakala i plakala, od olaksanja.

Nakon nekog vremena su se odmaknuli jedno od drugog.

Pogledali su se ocima u kojima je bilo toliko emocija da se vise nije moglo prepoznati sta je sta.

Melina je rukavom od jakne obrisala preostale suze i potpuno se smirila.

Nasmijali su se jedno drugom i bili sretni sto se ponovo vide.

U slijedecem trenutku Melina se podigla na prste i spojila svoje usne sa Alenovim. On je u prvom trenutku bio zacudjen, a zatim je uzvratio poljubac.

- Khm khm, ja se izvinjavam..

Prekinuo ih je inspektor Amar.

// MELININA POV //

- Khm khm, ja se izvinjavam..

Cula sam neciji glas iza sebe. Nevoljno sam se odmaknula od Alena i nasmijala mu se blago, sto je uzvratio.

- Predpostavljam da si ti Melina. - rekao je visoki covjek plave kose i plavih, svijetlih ociju.

- Da, jesam.

- Moram te ovo pitati, gdje si bila sad?

- Tu kod tete Milice.

- Svojom voljom si otisla?

- Da, ali ovo je prvi put da me pusti van.

- Bila si mjesec dana unutra?

- Nazalost.

- Dobro, mozes li sada poci sa nama u stanicu ili ces sutra doci?

- Mislim da je bolje sutra, sada sam malo.. pa, potresena svime.

- U redu, dodji kada god hoces.

Iza sebe sam cula ocev glas kako govori da ce oni proklinjati dan kada su ga uhapsili. Nisam htjela da se okrenem i da ga pogledam. Ne zelim imati tu sliku u glavi. Brzo su ga smjestili u jedno od tri auta i odvezli se. Jedna grupa policajaca je usla u drugo i uradila isto. Treca grupa je ostala sa nama dok ne dodje jos jedno auto.

Trebao je stici za pola sata. Svo to vrijeme Alen me bombardovao pitanjima kao „jesi li dobro, je li te tukao, sta je radio, kako si, jel ti treba nesto, jel ti hladno". Nisam mogla a da se ne nasmijem.

Ovaj period koliko smo bili odvojeni je bio strasan koliko za mene, toliko i za njega. Drago mi je da smo ponovo zajedno i nadam se da se vise necemo razdvajati.

Culi smo auto kako se parkira u nasoj blizini i okrenuli se. Iz njega je izasao momak nesto stariji od nas. Imao je oci koje su nalikovale zaledjenoj vodi i sigurna sam da sam te oci vec jednom vidjela.

- Semire, ti odvezi Alena i Melinu. Ja cu ostale. - rekao je inspektor.

- U redu, hocu. - odgovorio je i sada mi se glas cinio poznatim.

Nakon sto me pogledao zastao je zacudjeno.

- Hejj, pa ti si ona djevojka koja se izgubila. - rekao je i nasmijao se.

Ahhh daaaa! To je onaj momak koji mi je rekao gdje sam kada sam se setajuci izgubila.

- Glavom i bradom. - odgovorila sam.

- Umm, ne kontam. - ubacio se Alen.

Nas dvoje smo se nasmijali i onda smo svi zajedno usli u auto.

Odlucili smo da odemo u moj stan jer kako Alen kaze „tu ces se osjecati bolje". Iako sam u njegovom stanu provodila jednako vremena kao u svom, ali on za to nije mario.

Prvo sto sam uradila kada sam dosla jeste istusirala se polahko, dugo i u miru.

Alen je za to vrijeme otisao do pekare da nam kupi nesto da jedemo.

Kada sam zavrsila obukla sam svjezu odjecu i otisla do kuhinje. Spremila sam nam caj i ubrzo se on vratio.

- Nisam znao sta hoces pa sam kupio picu, krofne, mafine, umm ima jos nesto, ne znam.

- A daajjj, pa zasto toliko??

- Suti i jedi.

Nakon sto smo spucali vecinu onoga sto je kupio otisli smo u moju sobu i smjestili se na krevet.

- Imam nesto vazno da ti pokazem. - rekao je nakon par minuta sutnje.

- Sta?

Ustao je i iz jakne izvadio neki presavijeni papir.

- Evo, procitaj.

Taj papir je ustvari bilo pismo, od Emila. Na taj nacin se pozdravio sa mnom prije nego li je odselio.

Bilo mi je neopisivo zao sto je otisao. Ne mogu da vjerujem da se vise necemo druziti.

- Promijenio je broj telefona i sve. Mislim da ne zeli da ga nadjemo. - rekao je Alen.

- Ali zasto? - pitala sam izbezumljeno.

- Ne znam, Meli, ne znam.

Odgovorio je i zatim me jako zagrlio.

// hejooo! Izvinite sto sam tek sas postavila, ali sam mislila da jesam ranije a nisam😂

Uglavnom, mislim da je ovo prvi put da pisem iz svog pov. Kako vam se svidja?

I uopste kakav je dio?

Misljenje u komentare?!❤