Sijenka

14. DIO

- Hejj!

Pozdravio me Emil u skoli.

Samo sam klimnula glavom jer nisam zeljela da ga pogledam u oci. Pitam se da li se on sjeca poljupca.

Stao je ispred mene i svojom visinom i cvrstom gradjom mi preprijecio put. Kaziprstom je dotaknuo moju bradu i podigao mi lice. Po njegovom zadovoljnom osmjehu sam shvatila da sam se zacrvenila. Ne znam sta mi se desavalo svaki put kad je tako blizu.

Saberi se! Rekao je ponovo onaj glas u mojoj glavi. Polahko se pocinjem navikavati na njega.

Izmaknula sam se korak unazad. Na mjestu gdje je do maloprije bila njegova ruka sada je vladala neobicna hladnoca.

- Sta sad hoces?

Rekla sam pokusavajuci zvucati hladno, ali glas mi je drhtao.

- Cisto poslovno. – rekao je opusteno – danas sam sreo profesora Kenana, rekao je da moramo uraditi neki referat. Poslat ce nam na mail, ne znam ni ja tacno.

- Bas ti i ja?

Na licu mu se pojavio onaj vragolanski smijesak.

- Pa recimo da je tako ispalo.. mozda sam malo insistirao.

- Oh, pa dobro. Onda cemo poslije skole otici do skolske biblioteke i tu uraditi.

- Ne bas.

Prisao nam je onaj momak sto nas je jucer vozio. Njemu je pruzio ruku i rekao kada je trening, a meni samo poklonio blagi smjesak. Klimnula sam glavom i uzvratila osmijeh. Zatim je otisao.

- Belmin.

Rekao je kada je vidio moj pogled. Pokusavala sam se sjetiti imena.

- A, da. Ovaj.. kako mislis „ne bas"?

- Pa kod mene cemo raditi.

Mora da sam izgledala prilicno blesavo, jer se on poceo glasno smijati.

- Ne, ne, nema sanse.

Odgovorila sam kroz smijeh. Zasto to radim?

- Ne zelim se zadrzavati u skoli vise nego sto je potrebno. Uostalom, za veceru ce biti pica. Volis picu?

Podignuo je obrve da bi naglasio pitanje.

- Je li to pokusavas da me manipulises?

- Hmm, pa.. – izvadio je telefon jer je dobio poruku – napisat cu ti adresu. Vidimo se!

Jos jednom pogledavsi u telefon pa u mene nestao je niz hodnik, pa van iz skole.

Uhvatila sam samu sebe kako stojim nasmijana kao neki psihopata.

---------------------------------------------

Par sati nakon sto sam dosla kuci mi je zazvonio telefon.

- Hallo?

- Hej, Meli. Emil je.

- Slusam.

- U blizini sam, doci cu po tebe. Za 5 minuta sam tu.

- U redu.

Prije nego sto sam izasla, jos jednom sam pogledala svoj odraz u ogledalu. Smedja kosa je padala preko crne, kozne jakne ispod koje sam obukla bijelu majcu. Odlucila sam se za farmerke i kratke, crne cizmice. Nisam bila nasminkana, ali mi je lice izgledalo prilicno svjeze. Stavila sam malo parfema, uzela kljuc i otisla.

Ispred zgrade me cekao Emil. Nije me odmah vidio, jer je bio zadubljen u telefon. Kosu je napravio malo urednije nego sto je u skolu pravio. Obukao je plavu majcu, a kozna jakna, pantole i patike su bile crne.