Sijenka

15. DIO

Malo sam podigla glavu i krisom ga pogledala. Bio je zadubljen u kucanje referata na laptopu pa nije puno obracao paznju na mene. Shvatila sam da ima smisla za pisanje, a kada sam ga pitala zasto se ne prikljci novinarskoj sekciji rekao je da mu je to previse obaveza, ali ipak tu i tamo napise neki clanak. Posljednji o zdravoj ishrani je napisao bas on. Bio je dobar.

Cijelo vrijeme je prolazio rukom kroz kosu pa mu je ona sad rascupana padala na sve strane. Uprkos tome izgledao je prelijepo.

-         Sta me tako gledas?

Pitao je i ne podigavsi pogled.

Srce mi je pocelo brze da kuca, kao da me uhvatio u nekom zlodjelu.

-         Emm.. mozda bi trebali napraviti pauzu. – uzela sam papire koje sam obiljezila i slozila – skoro smo zavrsili.

Kratko me pogledao, a onda sklonio laptop na stranu. Pogledao je kroz prozor, kisa je padala.

-         Hoces da izadjemo van?

Odusevljeno me upitao.

-         Moze.

Izasli smo na malu terasu koju sa prozora nisam mogla vidjeti. Pored vrata je bila mala, drvena klupa prekrivena jastucima. Udobno smo se smjestili na nju. Vecer je bila tiha, a uporna kisa je prigusivala sve zvukove. Nismo nista pricali.

Nakon par minuta sam osjetila njegov pogled na sebi. Kada sam se okrenula na licu sam mu vidjela onaj osmijeh. Sve samo ne taj vrazji osmijeh!

Pogledao je na travnjak pa opet prema meni.

-         O, ne! Zaboravi!

-         Hajde, hajdee!

Ustao je i povukao me za ruku.

-         Nemam nikakve druge.. – podigao me preko ramena i odnio na kisu – ..odjeceeeee!! Pusti mee!

Vikala sam kroz smijeh.

-         Kako zelite, mademoiselle!

Pustio me bosonogu u blato. Kisa je brzo prokvasila svu moju odjecu i kosu. Na pocetku su mi hladne kapljice smetale a sada ih vise nisam ni primijetila.

-         Je li mi to novi nadimak? Mademoiselle?

-         Zelis li da bude?

Slegnula sam ramenima i pocela se vrtiti u krug. On je stajao sa strane i gledao me. U njegovim ocima nije bilo niceg loseg. Cak sta vise, pogled mu je bio njezan, blag.

-         Sta?

Zaustavila sam se.

-         Nista. Trebala bi se cesce tako smijati. Rekao sam ti vec jednom.

-         Da, jesi.

Prisao mi je i uzeo me za ruke. Poceli smo se vrtiti u krug kao blizanci, Sara i Tarik.

Nisam ni primijetila da mi je prisao prilicno blizu sve dok se nismo zaustavili. Zateturala sam par puta na jednu i na drugu stranu dok nisam pronasla ravnotezu. On je stojao ispred mene, poput stijene i nije se ni pomaknuo. Prilazio mi je sve blize, gledajuci me u oci. Bacio je pogled na usne, a zatim ga vratio na moje oci, kao da je trazio dozvolu. Nisam reagovala. Nisam mogla.

Tada me cvrsto poljubio, drzeci moje lice medju svojim dlanovima, pritisnuvsi svoje uz moje, sve dok nisam ostala bez daha.

Tijelom mi je prostrujila toplina. Primakla sam mu se blize, obgrlivsi ga oko struka.

Odjednom nas je obasjalo svjetlo, neko ga je upalio u kuhinji.

Emil se malo odmaknuo od mene i rekao mi da odemo unutra, toliko tiho da sam ga jedva cula.