Bijeli tigrovi

Poglavlje 15.

Gledao je mene

Gledao je mene, a držao njenu ruku.

Kada je zadnji trag za njime nestao, pustila sam suze, nisam ih suzdržavala.

Obrazi su mi se svakom sekundom sve više mokrili.

Zvono se oglasilo ali ja ga nisam registrirala.

Stajala sam poput figure, sama, nepomična, gledajući u cestu.

Udahnula sam duboko, smirujući svoje disanje i okrenula se oko sebe.

"Loren!", ugledala sam Tyrona par metara od sebe.

Krenuo je zabrinuto koračati ka' meni.

"Što se dogodilo dušo?", svojim rukama primio je moje obraze i pogledao me kao roditelj svoje dijete.

"Ništa, ja sam kriva za sve, ja sam sve sjebala.", zajecala sam.

"Vitali je u pitanju, zar ne?", podignuo je obrvu.

Potvrdno sam kimnula glavom.

Uzdahnuo je i maknuo svoje ruke s mojih obraza, desnu ruku položio je na svoj bok.

"Znam da sam ti ovo trebao reći ranije, ali možda je i bolje da nisi u kontaktu s njim.", rekao je.

"Zar i ti znaš?", tužno sam ga pogledala.

"Ispravak!", podignuo je kažiprst u zrak.

"Ja ne znam ništa, samo sam čuo priče.", izjasnio se i pročistio grlo.

"Vitali nije običan loš dečko, on je onaj od lošijih.", pogledao me širom raširenih očiju.

"I ja sam loša!"
"Kao da me briga za to!", isfrustrirano sam odgovorila.

"Vjeruj mi, nisi na njegovom nivou.", rekao je i zatim me privio u brzi zagrljaj.

"Čuvaj se Loren, zaista to mislim.", rekao je i ušao natrag u školu.

Odlučila sam ne vratiti se u školu, ionako sam debelo kasnila na sat.

Na putu prema doma na mobitel mi je stigla poruka.

↙️Froy
9:2

Večeras idemo na zabavu, budi spremna oko 9, dolazim po tebe.🖤

Uzdahnula sam na poruku, ali na kraju sam odgovorila.

↗️Froy
9:27

Dogovoreno, vidimo se.

Ušla sam u stan, Jules opet nije bila doma, bila je na poslu.

Raskomotila sam se na kauču i odlučila odspavati kako bi barem malo nadoknadila sve izgubljene sate sna.

.

Probudila sam se predvečer, nosnice mi je ispunio miris slasnog obroka.

Protrljala sam oči te se ustala i odšetala do kuhinje.

"Pa tko nam se to probudio?", Jules je stajala u kuhinji i rezala povrće na kuhinjskoj dasci.

"Kada si došla?", umorno sam pitala.

"U pola osam, zadržali su me malo dulje danas."

"Pa koliko je sad sati?", odjednom sam se razbudila kada sam shvatila da je već prošlo pola osam.

Dotrčala sam do sata i shvatila da je 8:35, odahnula sam.

"Još imam vremena.", promrmljala sam u bradu.