VATRA #2 / Ante Rebić Ff

XLI

~ Kunem ti se Bogom, 
dijelio bi s tobom dvije kapi usred pustinje ~

Ante P.O.V.

"Ovo je ludo!" prokomentira Matea uspuhujući kad se zabaci u kožnu garnituru čim uđemo u stan, "I dalje ne vjerujem da smo u Frankfurtu i to za Staru Godinu." opet prokomentira, a ja se nasmijem te uvedem zadnji kofer iz hodnika zgrade u stan. Od sva velika tri njena kofera, tu je moj jedan mali koji dominira situacijom. Ozbiljno je shvatila preseljenje u Frankfurt i ispraznila čitav svoj stan u Splitu izjavom nikad ne znaš kakvo će vrijeme biti i kad ćemo sljedeći put doći u Split po ostale stvari. Onaj dan kad smo se vratili u Split me razočarala pomislivši da nije sigurna u nas i da ne gleda ozbiljno naš nov početak, ali onda, hvala Bogu, dozvala se pameti opravdajući mi se da sam je iznenadio kad sam izjavio da želim da se preseli k meni u Frankfurt. Baš mi je bilo drago kad je došla na obalu dok sam sjedio na stijenama i slušao stare hrvatske pjesme za dušu. Srce mi nije bilo nikad ispunjenije nego tad. Mislio sam da sam se opet prevario, no dokazala je suprotno. Rekla je da želi iste stvari kao i ja, stoga sam se osjećao bolje nego ikad. Shvaćam da je prošla kroz loše stvari kroz par mjeseci unazad, no trebao sam znati na čemu smo. Želim ozbiljno i sigurno kročiti dalje, a ne svakih par dana drhtati i preispitivati savjest što nije u redu. 

"Onda, što planiramo za večeras?" doviknem Matei iz hodnika dok skidam kapu i debelu zimsku jaknu jer je u Frankfurtu zimi trostruko hladnije nego u Hrvatskoj. Usput pišem Mijatu poruku. 

Stigli smo konačno... nadam se da će sve poći po planu!

"Ne znam, imaš kakvu ideju?" upita iz dnevnog boravka, a ja sretan time da je Mijat ugledao poruku odmah čim sam ju poslao ne sklanjam pogled s ekrana mobitela. 

Budi bez brige, sve teče po planu ;)

Zadovoljan Mijatovim odgovorom sklonim pogled s mobitela te slegnem ramenima na Mateino postavljeno pitanje i pravim se da počnem razmišljati kako da provedemo doček Nove Godine. "Hm... pa neki božićni filmovi nikako nisu na odmet, ne?" sjednem do nje, a ona klimne glavom i pogleda na zidni sat iznad. 

"Mogla bi i skuhati neku laganu večericu?" podigne obrve i upitno me pogleda, a ja joj u pogledu već vidim ono pitanje ima li štogod u frižideru? 

"Um... da, da, mogli bi zajedno nešto skuhati!" pokušam djelovati što više zainteresirano, "Samo bi trebao prvo do trgovine, dok se još nisu zatvorile." iskoristim ovu ideju super kao paravan da skočim na brzinu do Mijata i provjerim kako stvari stoje. 

"Idem i ja s tobom..." odmah odmahnem glavom na njen prijedlog, "Ne, ne, ti se trebaš odmoriti, izgledaš jako umorno." 

"A pitam se zašto?" retorički postavi pitanje i nasmije se te prebaci noge preko mojih raširivši se duž kožne garniture pospano me gledajući. Ja joj se nasmijem i poškakljam je po trbuhu, a ona se zgrči i krene smijati dok ja uživam u njenom smijehu. Nastavim je škakljati dok me ona udara u prsa i među smijehom govori da prestanem, no ja ne prestajem te je nastavim i dalje škakljati. Kad se nađem nad njom pogledam je odozgo i poljubim u vrh nosa. Primi me za ovratnik polo majice i povuče me k sebi te spoji naše usne u dug poljubac. Kroz ovih tjedan dana što sam s njom, shvatio sam da je ona sve što mi je potrebno u životu, njeni poljupci, njen glas, njeni dodiri, sve njeno čini mene živim i sretnim. 

Kad nam nestane daha, odvojimo usne, "Mislim da bi trebao do trgovine." osmjehnem joj se te je za kraj još jednom poškakljam po trbuhu, a ona me šakom udari u rame. Uzmem prvu deku koja mi padne pod ruku te ju raširim i pokrijem Mateu. "Ti odmaraj, a ja se ubrzo vraćam." kažem na brzinu i poljubim je u čelo dok se ona promeškolji i do vrata pokrije dekicom.