Mezimica

šesnaesto poglavlje

Mazio me po stomaku dok sam ležala na njegovim prsima

-Ne brineš se zato što ne koristimo kondom?

Odmahnem glavom te zažmirim dok je nova vrsta boli tražila utočište u mom srcu

-Ne mogu imati djece

Kažem poraženo te uzdahnem kada se on ukoči ispod mene

-To je zbog njih zar ne?

Klimnem glavom te se odmahnem od njega. Koljena privučem grudima tako da sam se skupila u lopticu. Suze mi se nakupe u očima pa im dopustim da slobodno poteku. Začujem šuštanje pokrivača te još više zaplačem zato što će sada otići. Zbog prokletog silovanja mi je čitav život uništen. Osjetim nečiju ruku na svom ramenu pa se nađem okrenuta na leđa

-Zašto plačeš?

-Šta ću ti ja ovakva? Prljava? Mrtva? Čak ni djecu ne mogu imati..

-Ikonija, nemoj plakati. Ni ja ne mogu imati djecu

Pogledam u njega te obrišem suze s mokrih obraza koje su mi spriječavale pogled na njega

-I jesam li ti rekao da nisi prljava i da to više ne govoriš?

-Ja.. ovaj..

-Nemoj to govoriti više. Nisi ti to htjela

-Ja..

Stanem jer nisam znala šta da kažem. Privuče me u zagrljaj te poljubi ispod uha. Ruke čvrsto stegnem oko njega te glavu naslonim na njegovo rame. Poljubi me u čelo pa legne nazad na krevet sa mnom u tom položaju. Igrao se s mojom kosom dok je drugom rukom prelazio preko mojih leđa tako me otpuštajući

-Zašto si ljut?

-Nisam ljut

-Jesi. Napet si i srce ti jako udara

-Znaš me jako dobro. Ljut sam zbog nepravde koja ti je nanijeta

-Pomirila sam se s tim već odavno

-Mučio sam onu trojicu

Oči raširim u šoku te se podignem i pogledam u njega dok sam razmišljala o onome što je upravo izgovorio

-Zašto?

-Zato što su te povrijedili. Nanijeli su ti bol i uništili život. Nije ti drago?

Odmahnem glavom jer ne želim da neko pati zbog mene. Spustim pogled ali mi on podigne glavu i otisne poljubac na usnama

-Eto vidiš zašto sam im nanio bol. Iako su te silovali, ti im ne želiš zlo.

-Ne želim da neko pati zbog mene

-I onako će im rane zarasti i više im neće pasti na pamet da te pipnu

Poljubim ga u usta te on pogleda na sat. 4:12

-Princezo, još malo moram ići

-Zašto?

Kažem tužno želeći da ostane ovdje sa mnom. Da ne budem sama u ogromnom potkrovlju koje mi je sada izgledao poput crne rupe

-Tvoji roditelji će još malo ustati a ionako moram ići raditi

Uzdahnem te ga pogledam ispod trepavica

-Hoćeš li biti slobodna danas?

Klimnem glavom te se osmjehnem dok sam samo čekala da me to upita

-Želio bih te izvesti van

-Stvarno?

-Rekao sam ti da mislim ozbiljno s tobom i ne želim kriti našu vezu. Hoću da čitav svijet zna da si moja

Obrazi mi dobiju crvenu boju te me poljubi u obadva

-Jesam li ti rekao koliko si lijepa kad se crveniš?

Poljubi me u rame te ustane i obuče hlače i majicu. Sagne se te me još jednim poljubi u obraz te pomazi po kosi

-Odgovara ti danas oko 12h?

Klimnem glavom te se pokrijem jer mi je bez njega postalo hladno

-Hoćeš li zaključivati vrata?

-Hoću

Kažem te oko sebe ogrnem pokrivač i krenem za njim. Stane na vratima te se okrene prema meni i ruke zavuče ispod pokrivača tako da je istima šarao po toploj koži mojih nogu i struka

-Ne mogu ti opisati koliko te želim

Nasmijem se te mu se približim za još jedan korak

-Čitavu noć si me imao i još se nisi zasitio?

-Čitava vječnost bi mi s tobom bila malo. Ali tješim se da ću te vidjeti za nešto manje od osam sati

-I ja isto

Spusti usne na moje te me još jednom poljubi u čelo dok su mu se ruke lagano i nerado povlačile s mog tijela

-Vidimo se danas princezo

-Vidimo se

Izađe iz sobe a ja ponovo zaključam vrata te se vratim u krevet. Zagrlim jastuk jednom rukom te zatvorim oči koju se se počele same od sebe sklapati odvodeći me tako u svijet snova gdje sam ponovo bila s Teodorom.