Mezimica

devetnaesto poglavlje

•Ikonija•
Otvorim oči te osjetim blagi pritisak na ruci. Kroz poluzatvorene oči pogledam te ugledam Teodora kako sjedi

-Teodore?

-Princezo. Napokon si se probudila

Ustane te me poljubi u čelo i lagano pomazi po kosi

-Da li te nešto boli?

-Stomak me boli

-Da odem po doktora?

Odmahnem glavom te ga stisnem za ruku da ostane pored mene. Zatvorim oči te uzdahnem kroz nos

-Nešto te muči princezo?

-Samo probleme imaš pored mene

-Od kud ti to?

Slegnem ramenima nakon čega me poljubi u ruku

-Život bez tebe mi je bio dosadan i ne bih te mijenjao za sav mir ovog svijeta

Nasmiješim se te otvorim oči dok su mi njegove riječi ulijevale nadu da mu nisam na teret

-Kada mogu ići?

-Dok si spavala, doktor je bio ovdje. Nakon što primiš još jednu infuziju, slobodna si

Klimnem glavom te uzdahnem. Gdje da odem nakon što izađem iz bolnice?

-Ko ti je to uradio?

Skrenem pogled na vrata te još jednom uzdahnem duboko. Prstima mi lagano obuhvati bradu te ponovo okrene moju glavu prema sebi

-Odgovori mi na pitanje princezo

-Tata

Procijedim tiho nadajući se da me neće čuti. Uzalud

-Zašto?

-Nekako je saznao da si sinoć bio kod mene. Ošamario me i šutao u stomak..

Jecaj mi se otme s usana te suze koje su mi se nakupile u očima poteku niz obraze

-nazvao me kurvom... i istjerao iz kuće

-Ššš.. nemoj plakati

Pogledam ga kroz suzne oči te mi obriše slanu tečnost s obraza dok se mrštio

-Nisu vrijedni tvojih suza

-Ja.. tako me boli...

Ruku stavim kod svog srca te odmahnem glavom. On ustane s stolice te me snažno privije uz sebe. Uhvatim ga za košulju koju je imao na sebi te glavu zabijem u njegov torzo. Neko otvori vrata te Teodor pogleda u njihovom pravcu

-Izgleda da sam došao u pogrešno vrijeme. Ostaviću vas same

Vrata se zatvore te se odmaknem od Teodora. Obrišem suze s obraza te duboko udahnem
-Ko je to bio? Ne volim kad me vide da plačem. Koliko sam ja loša osoba čovječe.. osjećam se kao da te iskorištavam na svaki mogući način, samo plačem i stvaram ti probleme... šta se dešava s..

Prekine me tako što spusti usne na moje te ga pogledam u oči

-Nemoj trošiti riječi bespotrebno princezo

-Zašto ne odeš i ne ostaviš me samu?

-Zašto bih to uradio?

-Samo ti probleme stvaram

-Nemoj me ljutiti Ikonija. Sve i da me želiš zadržati protiv moje volje, ja bih otišao. S tobom sam jer to želim. Shvati to već jednom

Ugledam ljutnju u njegovim očima te skrenem pogled i klimnem glavom. On otvori vrata te propusti momka plave kose u sobu. Spusti vrećice na pod pored kreveta
-Brz oporavak Ikonija. Ja sam Robert

-Drago mi je

-Zadovoljstvo je moje gospođice

-Jesi li uzeo sve što sam ti rekao?

-Jesam samo ne znam jesam li pogodio veličine

Slegne ramenima te se osmjehne. U sobu uđe medicinska sestra te se namršti.

-Pacijentica se mora odmarati

-Još malo ionako ide

Teodor grubo progovori a Robert i medicinska sestra ga pogledaju s dozom čuđenja. Ona dođe do mene te mi grubo izvuče iglu iz vene nakon čega mi krv potekne iz male rane od igle

-Šta to radite?!

Teodor se prodere te dođe do mene i uzme moju ruku u svoju. U sobu uđe doktor te se namršti

-Šta se dešava?

-Pogledajte šta joj je uradila! Kakvo je to medicinsko osoblje?!

Teodor se počeo derati vidno iznerviran dok su se meni suze slijevale niz obraze

-Gospodine, molim vas da napustite sobu. Kao i vi

Okrene se prema medicinskoj sestri te Robert izvuče Teodora iz sobe tako da sam ostala sama s doktorom.