Mezimica

četrdeset deveto poglavlje

Trznem se kada se neko sruši pored mene. Pogledam te ugledam plavu kosu

-Roberte? Od kud ti ovdje?

-Želiš li da odem?

Odmahnem glavom te mu pružim bocu s alkoholom

-Šta to piješ?

Slegnem ramenima te on popije nekoliko gutljaja te strese glavom

-Nisi mi se pohvalila da imaš stan?

Pogledam oko sebe te slegnem ramenima pa ponovo pogledam njega

-Lijep je. Simpatičan

Krenem uzeti bocu ali je on izmakne

-Mislim da si popila i previše. Dosta je za ovaj dan. I za svaki idući

-Prijeđi na stvar. Zašto si došao?

-Ne mogu posjetiti sestru?

-Naravno da možeš. Samo što sada imaš i drugi cilj osim toga

-Pa da. Baš nam ista krv teče venama?

Klimnem glavom te se osmjehnem kutom usne

-E ovako. Teodor ludi. Djed isto tako. Samo što je ljut na nas sviju. Ikonija, moraš znati da te Teodor voli. Dok je s tobom, niti jednu drugu djevojku nije niti pogledao a kamoli pipnuo. Kada radimo, samo o tebi priča. Postala si mu centar svemira Ikonija. Prvi put, nakon toliko godina ponovo živi.

-Znam, ali..

Naslonim laktove na koljena a glavu zabijem u šake

-Znaš kako sam bila ljubomorna. Ona, ona je tako lijepa i zgodna, a ja.. i ne mogu zamisliti da ju je ljubio kao i mene. Jednostavno su ljubomora i bijes precrtali svaku moguću emociju u meni te sam pobijesnila. I sve uništila

-Nisi ništa uništila

-Kako nisam. Teodor je sigurno ljut na mene. Ponašam se kao malo dijete

-Nije ljut. Ne na tebe već na sebe. I baš sada stoji ispred stana i čeka da izađem

Podignem pogled te se osmjehnem

-Stvarno? Tu je?

Robert klimne glavom te skočim na noge i bolno se uhvatim za glavu

-Prokleti alkohol

Kažem si u bradu te odem do ulaznih vrata i otvorim ih. Pogled mi padne na njega koji je sjedio na podu naslonjen na zid. Podigne pogled na mene te krene ustati

-Princezo?

Kleknem pored njega te se privijem uz njega. Krajom oka ugledam Roberta kako odlazi niz stepenice te podignem pogled na Teodora

-Tako mi je žao što te nisam poslušala. Što ti nisam dopustila da mi objasniš. Jednostavno sam bila ljubomorna

On se osmjehne te spoji naše usne a ja mu prste zakopam u kosu. Odmakne se od mene te se namršti

-Jesi li ti to pila alkohol?

Skrenem pogled te mi vrućina udari u obraze i neprimjetno klimnem glavom

-Samo malo. Malo više

Ustane te me podigne tako da sam mu noge sklopila oko struka a ruke oko vrata. Uđemo u stan te on nogom zatvori vrata te nas okrene tako da su mi leđa bila čvrsto pribijena uz ista. Spoji naše usne te me počne gladno i grubo ljubiti. Jednom rukom me držao dok je drugom šarao po mom struku i golim nogama. Trljala sam se od njegovu izbočinu na hlačama te mu zastenjem u usta

-Gdje ti je soba?

Kaže nakon što odmakne usne od mojih a ja slegnem ramenima

-Tu je negdje.. a uostalom, da li je bitno?

Odmakne glavom te uđemo u dnevni pa me on stavi na trosjed i nadvije se nad mene. Ponovo spoji naše usne te me pogleda u oči

-Moram ti samo još nešto reći

Pogledam ga te sve u meni na sekundu stane a krv mi nestane iz lica

-Dok sam bio s tobom..

Prst premjestim na njegove usne te odmahnem glavom

-Sve razumijem. Ne moraš mi objašnjavati ništa. Sada šuti i poljubi me

On se osmjehne te ponovo spoji naše usne u dug poljubac. Na trenutak isključim mozak i sve ostalo te se prepustim njemu, njegovim dodirima i poljupcima. Jednostavno, želim uživati u svemu tome bez razmišljanja šta će biti sutra, iduće sedmice, mjeseca, godine.. trenutno postoji samo on i ja, naša spojena tijela, lagani uzdisaji i teško disanje.