trideset sedmo poglavlje

3K 102 0
                                    

•Ikonija•
Otvorim oči te se lagano nasmiješim jer me Teodorova kosa golicala po vratu. Uzmem jedan njegov čuperak te ga lagano povučem tako da se on smaknuo s mene i okrenuo na drugu stranu. Zadovoljno se nasmiješim i ustanem iz kreveta. S ruba kreveta uzmem svoju odjeću te odem u kupaonicu. Pogledam se u ogledalo te se nešto u meni prelomi. Naslonim se na umivaonik te dopustim suzama da poteku niz obraze. Pogledam se u ogledalo te susretnem pogled svojih plavih očiju.

"Kad god bih pogledao u te plave oči, znao sam da nisi naše dijete"

Tiho zajecam te obrišem suze i skinem sve sa sebe. Kosu zavežem u neurednu punđu te uđem u tuš kabinu. Pustim hladnu vodu da mi osvježi vrelo tijelo te mi zubi ubrzo počnu cvokotati zbog hladnoće vode. Izađem iz tuš kabine pa obrišem kapljice vode s tijela i obučem odjeću. Lagano izađem iz kupaonice i iz sobe te odem u kuhinju. Otvorim frižider.
Teodor radi toliko toga za mene te ću mu se sada odužiti. Uzmem nekoliko jaja, šunku, sir, rajčice te sve to stavim na radnu površinu. Nisam neki kuhar, ali valjda će dobro ispasti. Nakon što sam završila s sječenjem šunke i sira, sve to pomiješam s jajima te sve to stavim na vruće ulje. Osjetim snažne ruke oko sebe te se okrenem i osmjehnem

-Nisi se trebao još probuditi

-Pa da propustim ovakav prizor?

Spusti usne na moje te ruku stavim na njegov obraz. Podignem se na prste te se odmaknem od njega

-Doručak će mi zagorati zbog tebe

-Izvinjavam se gospođice Ikonija

Pružim mu šolju s kavom a sebi uzmem sok od naranče. Dođem do visećih ormarića te otvorim vrata

-Zašto je u ovoj kući sve tako visoko?

-Nije visoko nego si ti niska

-Nisam. Ti si previsok

Dođe do mene te mi doda tanjure pa mu se usiljeno nasmiješim

-Čemu tako kisela faca?

Kaže dok mu je osmjeh titrao na usnama te mu isplazim jezik. Poguram ga tako da sjedne na stolicu te ispred njega stavim tanjur s omletom i pribor
Sjednem nasuprot njega te otpijem gutljaj soka i primjetim njegov pogled na sebi. Podignem obrvu
-Ti nećeš jesti?

-Ne mogu. Sita sam još od sinoć

-Znaš da moraš jesti?

-Znam ali trenutno ne mogu

-Hoćemo danas izaći van?

Pogledam ga upitno

-Van? Misliš van van?

-Da. Van. Među ljude. Nisi ovdje u zarobljeništvu a nismo još uvijek nigdje zajedno išli

-Pa može. To je dobra ideja

On se osmjehne te nastavi jesti uz smiješak na usnama

-Liči li to i na šta?

-Iz tvoje ruke bi i otrov pojeo

Nasmiješim se te preokrenem očima

-Stvarno te pitam. Je li dobro?

-Bolje nego kad ja napravim u svakom slučaju

Prođem prstima kroz kosu te se naslonim na stolicu. Nakon što je on završio, prljavo posuđe stavimo u perilicu te on ispreplete naše prste

-Idemo sad

-Ne mogu bosa ići

Izvučem ruku iz njegove te otrčim na sprat i obučem duks i patike. Na glavi mi se nađe obični, crni kačket te ga popravim i okrenem se prema njemu. Bio je u sličnom izdanju kao i ja te ga uzmem za ruku i isprepletem naše prste. Prinese naše spojene ruke svojim usnama te poljubi svaki moj prst. Srce mi se rastopi od njega

-Idemo?

Klimnem glavom te izađemo iz sobe pa i iz kuće. On krene prema autu ali odmahnem glavom

-Hajdemo šetati. Ljepše je

-Kako god želiš

Kaže te mi namigne pa izađemo iz dvorišta i krenemo niz ulicu. Ubrzo se nađemo među ljudima koji su nas gledali s dozom znatiželje. Neki su gledali s osudom ali bilo je i onih koji su nas gledali s odobravanjem. Iskreno, ne zanima me šta drugi misle o nama. Volim Teodora i da je čitav svijet protiv nas, stala bih uz njega. Lagano mi stisne ruku te ga pogledam

-Ne smeta ti što nas drugi gledaju?

-Jednom mi je neko rekao da ne trebam slušati druge niti brinuti o čemu pričaju

Sjetim se one noći kada sam imala slom živaca pred njim. Tada mi je rekao da ne slušam druge šta pričaju jer ne znači da su u pravu

-Jako pametan čovjek

Klimnem glavom te se nasmijem tako da je moj smijeh naglašavao glasove drugih ljudi. Pored Teodora sam opet živa. Ne brinem se o čemu drugi pričaju, da li znaju šta mi se desilo u prošlosti, da li me osuđuju ili sažalijevaju. Kada sam s njim opet sam cijela. I ne želim ga pustiti od sebe.

MezimicaWhere stories live. Discover now