Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 01

Tuđi život

" Šta?", pitao sam zaprepašćeno jer nisam zapravo mogao poverovati da me je to pitao kao da me pita koji je danas dan. Prevrnuo je očima nestrpljivo na moje sasvim logično i očekivano pitanje. Svejedno sam primetio da mu je nelagodno zbog onoga što je tražio, ni on nije smatrao ovo normalnom situacijom, želeo je da što pre završi sa tim.
" Slušaj me Eone...", počeo je iznervirano kao da priča sa neposlušnim detetom.
" Eliot", ispravio sam ga odmah. Možda sam imao par slika i nekoliko scena u glavi, ali ja nisam znao ko je taj Eon o kojem on priča, nisam znao ko je Luna niti ko je on zapravo. Znao sam samo ono što sam čuo o njemu, a to je bilo dovoljno da znam da mu ne mogu verovati i da znam da me on može veoma lako ubiti ili uraditi nešto još gore.
" Eliote...", prevrnuo je očima i uzdahnuo umorno pre nego što se ispravio nadmeno. Nije bio razvijen kao ja, ja sam ceo svoj život proveo radeći, osim toga izgledao je barem pet godina mlađe od mene. Svejedno je bio viši, svejedno sam znao da njegove ruke mogu da mi smrskaju svaku kost u roku sekunde, njegovo držanje je upravo to pokazivalo. Nisam bio siguran da li je promenio svoje držanje kako bi me podsetio ko je on i šta može da mi uradi u vremenskom periodu kraćim od treptaja oka. " Nemam vremena da ti objašnjavam svaku sitnicu koju moram da uradim, ne želim ovo da radim ništa više od tebe. Najradije bih ti sada slomio vrat i molio se da se nikada ne vratiš kao što sam i do sada radio, ali ti ćeš se uvek vratiti, osim toga obećao sam."
Mogao sam da osetim kako krv nestaje sa mog lica, misim da sam čak i ustuknuo. Ovo je prvi put da je rekao ono što sam znao o njemu. On je Vesnik Smrti, gde on ide smrt prati kao veran pas i nikada ne ostane bez nagrade. Ne znam kako sam uspeo smetnuti sa uma ovu činjenicu, delovao je kao i svako drugo ljudsko biće dok je pričao, nije delovalo kao da ima trunke zla u njemu, ali video sam u njegovim očima da je mislio ono što je rekao. Nije samo želeo da me ubije, želeo je da se nisam nikada ni rodio. Nisam razumeo zašto me je toliko mrzeo, nije me ni poznavao, ali jesam osećao strah u svakoj ćeliji svog bića jer sam ni kriv ni dužan uspeo da zaslužim mržnju od najopasnijeg stvorenja na ovoj planeti.
" Ne gledaj me kao zec uhvaćen u zamku. Da sam hteo da te ubijem bio bi mrtav pre nego što si primetio promaju kada sam ti ušao u kuću. Ne bih te sasvim sigurno pitao za dozvolu kao što sam te lepo pitao. Ovo ne radim zbog sebe već zbog tebe. Moraš se setiti kako bismo mogli krenuti. Tik tak Eone...", namerno je naglasio to ime za koje je insistirao da je moje. Nastavio je pre nego što sam ja uspeo da polovično prihvatim delić onoga što je rekao. "Osim toga nije da smo ti i ja najbolji drugari, želećeš isto što i ja onog momenta kada se setiš. Samo što ti nemaš luksuz koji ja imam, ti ne možeš da me ubiješ. Mislim mogao bi pokušati pretpostavljam, ali nećeš to uraditi jer se njoj to neće svideti."
Iskezio se zadovoljno. Želeo je ovime da me povredi na neki način, mada ja nisam razumeo kako bi mu to uspelo. Nisam ga mogao ubiti, nisam ni planirao da pokušavam, nisam znao ko je devojka o kojoj govorio, ali jesam osećao ljubomoru iz nekog sasvim neobjašnjivog razloga. Sve što sam trenutno osećao je ljubomora, koju nisam mogao osećati jer nisam poznavao ni jednu žensku osobu uopšte, nisam poznavao njega, a šanse da on i ja poznajemo istu žensku osobu pa da nam je još i obojici stalo do nje je jako mala. Svejedno me je ta zaslepljujuća ljubomora naterala da se saberem i ispravim. Bez preteranog razmišjanja sam mu pružio ruku ne želeći sam sebe da ubedim u kukavičluk, ja nisam kukavica.
" Zar ne postoji neki drugi način da se setim?", izgleda jesam bio kukavica, povukao sam nazad ruku čim je on posegao da je uhvati svojim nadljudski spretnim prstima. Želeo sam da znam da li govori istinu, želeo sam da znam da li sam ja taj Eon o kojem on priča, što sam znao da nema smilsa, ali želeo sam da znam kako bi imao objašnjenje za ono što sam osećao.
" Iz priče znam da je poljubac nekada dovoljan. Za drugi način ne znam", ugrizao se za donju usnu suzbijajući osmeh, ali ja sam bez svoje volje klimnuo glavom sa razumevanjem. Kada sam se konačno ispravio kako bih stoički prihvatio ono što je bilo nužno nisam ga video ispred sebe, bio je nekoliko metara od mene i odmeravao me crnim očima. Njegov pogled je bio pogled pun mržnje i odlučnosti, ubiće me zbog toga.
" Alek molim te, nemoj ovo da radiš, ne moraš ovo raditi. Ja ću ti pomoći, sve ćemo rešiti, ostani sa mnom molim te. Nemoj ovo raditi", čuo sam tiho preklinjanje, crne oči nisu više držale moje, gledao je devojku crne kose. Devojka koja ga je preklinjala da me ne ubije pretpostavljam, što nije imalo smisla jer je bilo očigledno da ga voli, da ga to moli zbog njega, a ne zbog mene.
" Ovo je bilo gotovo savršena gluma, iskreno me je zabolelo", njegov odgovor je bio srcecepajući, nudila mu je sve što je očigledno želeo, ali nije želeo da to dobije na taj način. Nije bilo ničega što bi ona mogla da mu ponudi da se on predomisli. "Od početka si bila iskrena prema meni Luna, nemoj me lagati sada kada smo na kraju."
" Ne, Alek, ne. Ne možeš to uraditi", devojka je upravo shvatila ono što sam ja shvatio onog momenta kada je njegovo srce slomljeno, sve u njoj se slomilo, to se jasno videlo na njenom licu i bilo je očigledno zašto, on se neće predomisliti. Moje srce se steglo dok sam ga gledao kako se saginje da je poljubi, ali već sledećeg momenta sam video svoju smrt u njegovim očima.