Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 20

Šta si ti?

06

Hipnotisano sam pratio crni materijal kako lebdi preko snega i ostavlja iza sebe tragove malenih tabana. Ja nisam osećao hladnoću trenutno, ali jesam osetio da se temperatura njenog tela smanjuje. Pomagalo mi je da ne mislim na to koliko mi je potrebna krv, ali mi nije pomagalo to što nisam želeo da se ona razboli. Da li se ona uopšte može razboleti? Možda i ne može, ali to ne znači da joj može biti prijatno dok joj se noge smrzavaju. Nisam bio siguran koliko smo daleko otišli, koliko daleko me je odvukla u šumu. Sve čega sam bio svestan bio je njen dlan koji je držao moj i crni lepršavi materijal koji je lebdeo iznad snega. Materijal se blago odigao od zemlje, prešao je preko mojih stopala i umotao se oko njenih listova kada se okrenula u mestu naglo i zaustavila. Podigao sam malčice pogled i susreo se sa njenim bledim licem, imala je samo dva malena crvena kruga na obrazima. Sigurno se smrzavala.
" Neće mi ništa biti Alek. Ne brini se. Dovela sam te ovde da ti pokažem nešto", progovorila je odjednom uzbuđeno i stisnula moj dlan jače kao da misli da ću pobeći. Povukla me je ka sebi, ali se okrenula u mestu i prebacila naše dlanove preko njenog ramena. Ispružila je moj dlan sa svojim sitnim šakama i uplela svoje prste između mojih raširenih prstiju, ali sa zadnje strane. Ispružila je ruku napred, gurajući moj dlan od nas. Sada sam već osetio njena leđa uz moj stomak, povukla me je skroz uz sebe, ali nije bilo ničega prisnog u tome što smo stajali priljubljeni jedno uz drugo, nije se o tome radilo. Osetio sam blage vibracije ispod prstiju.
" Šta je to? Struja?", pitao sam imresionirano dok sam igrao prstima kroz naelektrisan vazduh. Trebao sam znati odgovor i pre nego što me je njena kosa zagolicala kada je preletela preko mog lica i vrata dok je odmahivala glavom.
" Zaštita. Propisna zaštita. Niko, čak ni Nero te nikada neće moći pronaći ovde", prošaputala je kao da ne želi da uništava tišinu svojim glasom, ali sada kada sam bio sam sa njom dopustio sam sebi da uživam u njemu. Nedostajao mi je njen glas, njen dodir, njen miris, nedostajalo mi je sve što je ona. Dobro i loše. Možda mi je trebalo ovo da sebe podsetim na to da mi je ona nedostajala više nego što sam bio ljut na nju.
" Ali ja ne želim da se krijem ovde zauvek", uzdahnuo sam tužno. Nekada davno je to bilo sve što sam želeo, ali sa njom. Ne sam, nikada više neću moći biti sam.
" Da li si tu bio pre nego što si došao kada sam te pozvala? Kada me je Eon pronašao", pitala je tiho. Kao da je znala tačno na šta mislim. Nije mogla znati, bez obzira šta je mogla uraditi, to nije mogla. Nije mogla čuti moje misli bez da joj ja to dozvolim.
" Nikada nisam toliko trčao kao tog dana. Iznenadila bi se da znaš da sam se čak i zadihao. Bio sam propisno umoran", odgovorio sam joj iskreno jer je nikada nisam lagao. Nisam imao ni potrebe da slažem sada. Nije bilo ničega skrivenog u onome šta sam uradio za nju dok je bila živa. Sve što sam radio nakon što je umrla, sve to sam čak i ja želeo zaboraviti. Osim Hane. Nije prokomentarisala ništa, obgrlila je sama sebe mojim rukama. Poželeo sam da mogu da je ugrejem više nego što je bilo moguće, ali nije. Nisam imao na sebi ništa osim tanke košulje koja ne bi pomogla ništa. Popela se na moje tabane i stajala tako umotana u moj zagrljaj. Bilo je neverovatno bolno i divno imati je u zagrljaju. Još uvek sam čekao atomsku bombu.
Stajali smo tako minutima u tišini i gledali prirodu koju je prekrio tanak sloj snega. Umirujući i divni minuti koje nisam mislio da ću dobiti. Prekinula ih je iznenada i okrenula se ka meni. Držala je u oba svoja dlana samo moj desni dlan. Udahnula je duboko i zadrhtala pre nego što je ispustila vazduh. Nisam znao da li je to zbog hladnoće ili nervoze...
" Alek. Eon mi je objasnio šta ti je rekao. Razumem da ne želiš deo moje duše, ali... Ne znam kako ovo da ti objasnim jer nisam smela to uraditi bez tvog pristanka", odjednom je levom rukom prešla nervozno kroz kosu dok je i dalje držala moj dlan desnom rukom.
" Ne, nisi to trebala uraditi bez mog znanja Luna. Šta bi bilo da se niste vratili? Ostao bih zarobljen na ovoj planeti do kraja vremena. Do kraja svega. Sam. Razumem da si htela da me zaštitiš, ali ne tako da me samo ti možeš ubiti, da mi ne daš opciju za beg. Najgore od svega, rizikovala si svoju šansu da se vratiš", objasnio sam tiho i trudio se da zvuči nežno. Nisam više bio ljut na nju, ali sam joj želeo to reći kako bi ona znala šta ja mislim po tom pitanju. Mali deo mene se ipak radovao što je to uradila, što nisam bio kompletni idiot.
" Nisam imala mnogo izbora. Mislila sam da ćeš odustati, da me nećeš čekati, pod uslovom da preživiš Nera. Znam te Alek i nemoj me lagati pokušavajući da me ubediš da nisi pokušao jer sam te zatekla pre par dana kako radiš upravo to. Odustao si i ja sam pretpostavljala da će se to kad tad desiti. Morala sam, molim te razumi. Znam da nisam trebala to uraditi bez tvog pristanka, bez da te prvo pitam, bez da ti objasnim šta znači kada vezuješ duše, ali morala sam se uveriti nekako da ćeš me čekati ako pomisliš da sam ja pratila Eona, a znam da si mislio da sam umrla jer sam pratila njega. Zapravo nije bilo drugog izlaza za tebe, da asm ostala samo bi me naterao da te ubijem, a to nije nešto što bih ikada mogla uraditi", objašnjavala mi je, ali je sa svakom rečju sve što je izgovorila sve što je rekla je imalo sve manje smisla. Gledala me je molećivo, čekajući da joj kažem da li ja to odobravam ili ne, ali ja nisam znao šta ona meni govori. Znao sam, ali nisam zapravo znao jer ja sam vampir i ona je izgleda zaboravila na to.
" Luna, ja nemam pojma o čemu ti pričaš. Ja ne znam ništa o dušama, osim da je ja nemam. Zato ti govorim uzmi svoju nazad dok još nije u potpunosti crna", nasmejao sam se jer sam joj objasnio onako kako sam znao, onako kako sam ja video stvari. Očekivao sam da će se i ona nasmešiti mom neznanju, ali ona je položila svoj dlan na sredinu njenog grudnog koša. Nisam razumeo šta radi, sve dok nije svoju desnu ruku položila na isto mesto, ali na mom grudnom košu. Osećaj je prošao kroz mene, osećaj koji je bio zamaskiran strahom i bolom starim dvesta godina, ali sada sam ipak osetio taj nepoznati osećaj duboko u grudima. Bila je tamo grlila je moju dušu.
" Kako je to moguće? Ja nisam kao vi Luna, ja sam obično ljudsko biće, ja sam vampir. Mogla si umreti zbog toga, mogla si ostati zauvek mrtva. Nikada se ne bi vratila zbog mene. Kako si mogla biti toliko tvrdoglavo nepromišljena?", mislio sam da besnim, ali sam se zapravo tresao od straha. Osećao sam da ću zaplakati uskoro. Pomisao da se ona nikada ne vrati, da ona ne postoji, zbog mene. Ta misao je bila crnja od bilo koje druge.
" Jedini rizik koji sam imala je da ti to ne želiš. Nisam te pitala, nisam tražila tvoj pristanak. Ne možeš vezivati duše ako nemaš pristanak, znaš to, pričala sam ti o tome. Polagala sam sve nade u to da me voliš svojom dušom i da će to biti dovoljno. To ne opravdava činjenicu da sam to uradila bez tvoje dozvole. Ono što je poenta, valjda, nisam sigurna da se sada već važi, ali... Da li ti želiš da vežem naše duše za sva vremena?"
Nakrivila je blago glavu i posmatrala me ispod trepavica, a ja nisam verovao da se ovo dešava. Šta je sa Nerom? Šta je sa Eonom? Kako i zašto ja?
" Ja ne znam ni kako ti izgledaš sada. Iznenadila si me pre neki dan. Voleo bih da znam sa kim bih to trebao provesti večnost. Šta ako mi se ne svidi kako izgledaš?", brbljao sam jer nisam zapravo razumeo da li je ona svesna šta me pita. Nije bilo povratka ako dozvolim sebi da ovo prihvatim kao mogućnost, kao istinu.
" Mislila sam da će tebi biti lakše ako me budeš video kao Lunu koju ti znaš. Ne želim da pokvarim to. Mogu održavati likove lako sada, radim to skoro dva veka, nije ništa posebno zahtevno niti naporno tako da nemoj misliti da je to nešto o čemu moram stalno da razmišljam i trošim energiju", objasnila je stidljivo i shvatio sam da se plaši moje reakcije. Ona je stvarno mislila da njen fizički izgled može promeniti moje mišljenje o njoj, moja duša se očigledno ne bi složila sa njom, a verovao sam svojoj duši. Iako pre par sekundi nisam verovao ni da je imam.
" Ne želim da se pretvaraš da si nešto što nisi. Osim toga gledao sam ovo lice kako umire, zbog mene. Ne želim taj podsetnik stalno", objasnio sam, ali sam u njenom osmehu znao da i ona zna pravi razlog.
* Želim tvoj lik koji je samo moj.*
Priznao sam konačno jer je to bila istina. Ova Luna nije pripadala Neru, nije bila sa Eonom, ovaj novi lik bi pripadao samo meni i bio bi u potpunosti moj. Nasmešila se pre nego što je spustila pogled. Kada je podigla svoje lice bilo je srcasto, bilo je nežno. Imala je mali prćast nos, puna usta, imala je smeđu, crvenkastu talasastu kosu, imala je tamniji ten... Nisam mogao da verujem da nisam zapamtio ništa od ovoga kada sam je video prvi put pre par dana. Bila je Luna, jeste, gledala me je istim očima. Lina je imala nekakvu eleganciju u svojim oštrim crtama lica, ali moja Luna je imala nežnost i bila je savršena.
" Da li sada želiš da vežem naše duše za sva vremena?", ponovila je pitanje, ponovila je to nestvarno pitanje odmeravajući me plašljivo. Isčupala me je iz svih tokova misli tim jednim pitanjem koje menja sve i ja nisam znao da li smem da se prepustim tom oblaku nade.
" U redu. Imam par pitanja u vezi svega toga. Prvo želim da....", nisam zapravo imao pitanja niti sam želeo išta da znam, želeo sam da dam sebi vremena da prihvatim ovo kao stvarnost. Naše okruženje i činjenica da stojimo oboje bosi u snegu u sred nedođije nije pomagalo utisku realnosti, ali činjenica da je prekrila moja usta svojim sitnim dlanom i uzdahnula nestrpljivo. To je bojilo ovu situaciju u stvarnost.
" Shvatila sam da ne mogu biti sa Eonom, shvatila sam to pre nego što sam te upoznala. Rekla sam da je on bio osoba koja me je podsetila kako je to kada te neko voli, ali to me je samo teralo iznova i iznova da pokušam da se iskupim, da zaslužim to. Nije bilo pravo, kao ni sa Nerom. Oni su voleli mene, na različite načine, ali ne zapravo. Ti si jedini video mene, način na koji si me voleo je bio bezuslovan, nije iščekivao da ja odaberem ništa, da ja dugujem išta. Sa tobom sam po prvi put osetila kako je to kada te neko poznaje, zaista poznaje i naučila sam kako je to kada ja nekoga volim i osećam da je to dovoljno, da sam ja dovoljna. Volela sam te u potpunosti, iznenada, bez objašnjenja i očekivanja. Sve u vezi tebe je bilo novo za mene, a toliko sam vekova stara. Govorila sam ti istinu, sve o sebi, otvorila sam ti svoju dušu u potpunosti. Voleo si sve u vezi mene, čak i moje nesavršenosti i ja sam tako naučila da volim sebe, nisam se morala truditi da budem savršena, da ispunjavam nerealna očekivanja. Dešavalo se u pogrešnom vremenu, nisam svega toga bila odmah svesna, ali sam znala da ne smem to izgubiti iako sam tada bila uverena da neću biti ni sa kim, da ne zaslužujem da budem srećna. Uništila sam sve oko sebe, nisam zaslužila da budem srećna. Čekala sam predugo da te ovo pitam i ne mogu da izdržim više. Želim da znam samo da ili ne, posle ću uraditi sve po onome što ti odabereš. Molim te Alek, samo toliko. Da li mi veruješ posle svega što sam uradila, da li me voliš dovoljno da budeš sa mnom do kraja vremena?", pitala je konačno i prestala da diše. Zaboravila je da drži dlan preko mojih usta. Nasmejao sam se, čak ni kada je osetila da se smešim pod njenim dlanom nije shvatila da drži ruku preko mojih usta.. Mora da je bila jako nervozna. Nisam je nikada video ovoliko rastrojenu. Nikada.
* Voleo bih da ti mogu reći da ti ne treba moj odgovor jer je očigledno da moja duša to želi. Ja volim tebe, za mene si ti savršena, za mene ne postoji ništa što bi me učinilo srećnijim nego da gledam tebe do kraja večnosti. Možda nije ni potrebno da ti to kažem na glas, ali bih te svetovao da skloniš dlan sa mojih usta jer je preblizu mojih zuba, a kao što si ranije primetila sa pravom. Jeste mi potrebna krv. Prošlo je predugo od kada sam se hranio i voleo bih da ne razmišljam sada o tome uopšte.*
Namrštio sam se i odmakao se od nje ne dišući. Uništio sam savršen momenat, ali ona izgleda nije tako mislila jer je skočila na mene i srušila me. Uspela je da me sruši. Čekaj malo, kako je ona uspela da me sruši? Sranje, preblizu mi je, sve oko mene je prehladno u poređenju sa toplotom njenog tela, njene krvi.
" Luna, mislim da bi se trebala skloniti što dalje od mene odmah", prošaputao sam jedva kroz zube. Tek toliko samokontrole sam imao. Pokušavao sam da se skoncentrišem, da osetim da li ima životinja u blizini, ali bila je zima. Prošlo je previše vremena, a ona je bila Luna. Ona je bila, da toliki sam kliše da ću to reći, ona je bila kao droga i ona je to znala jer se nasmejala i poljubila me. Pokušao sam da je odgurnem od sebe, da je sklonim na sigurno, ali držala me je na mestu.
* Kako to radiš?*
Pitao sam se jer nije mogla biti toliko jaka, prosto nije bilo moguće. Osetio sam da se njene usne šire u osmeh iako su bile priljubljene uz moje. Nisam znao da sam njoj postavio pitanje, ali nisam zapravo mogao razmišljati od svega što mi se trenutno dešavalo, sreća, euforija, požuda i uvek zaslepljujuća crvena magla gladi.
* Tvoja duša mi veoma dobro paše. Moglo bi se reći savršeno. Možda si čuo za izraz srodna duša. Tvoja duša upotpunjuje moju, daje mi sve najbolje što mi može dati, štiti me, štitila bi me čak i od tebe. Moja duša isto to radi tebi. Daje ti najbolje što može. Voli te, kao što tvoja voli mene. Zato prekini da razmišljaš o tome. Naše duše brinu o nama. Razumem da si gladan, nikada pre ti to nije bio problem.*
" Luna, napolju smo na snegu i ja još uvek imam milion pitanja. Kako si preživela decenije sa Nerom? Šta će biti sa Eonom i Hanom? Šta je sa ostalima?", želeo sam da joj skrenem misli, želeo sam da kupim sebi vremena da se prizovem pameti jer ono što sam planirao, što sam želeo... Nikako ne bi valjalo.
" Ne sviđa ti se lice", ovo nije bilo pitanje, a ja sam se zaljubio u mali nabor između njenih obrva dok me je posmatrala zabrinuto. Nasmešio sam se jer nisam nikada ni za milion godina mogao zamisliti da Luna može biti zabrinuta zbog svog izgleda.
" Savršeno je. U potpunosti ti pripada, ali imam problem da prihvatim da pripada meni", priznao sam. Sve ovo, njen dodir, njeno sitno biće na meni u snegu... Sve ovo je morao biti san. Luna nije ni došla, umislio sam sve ovo.
" Eon zna da je Nero bio u pravu, Eon zna da je Hana njegova srodna duša i Hana to zna. Nero me nije takao jer sam ga postepeno izluđivala. Želeo je njegovu Lunu, video je njegovu Lunu, ali ja sam za njega bila Hana. Zato sam kada god mi se ukazala prilika, kada god bi bio ometen ili pripit pričala na jeziku koji smo samo on i ja znali, govorila stvari koje sam samo ja mogla znati. Počeo je da me izbegava, davao mi je zadatke samo da ne bude u mojoj blizini. Toliko sam ga zbunjivala da je mislio da je potpuno poludeo kada sam mu rekla da ja stvarno jesam Luna, nije mi verovao. Nero se izgubio u tome da je dobio ono što je želeo, da ne zna šta sada da radi sa time, Nero je problem koji ću rešiti kasnije. Da li je to dovoljno objašnjenje za sada?", pričala je prebrzo i govorila bez razlike u tonalitetu, bez naznake da joj je išta od toga bitno. Želela je samo da mene uveri u sve i da udovolji mojim besmislenim pitanjima.
" Znači ovo telo...", počeo sam podigavši obrve visoko namerno ne završivši ovu rečenicu. Znala je šta je pitam. Odmahnula je glavom smešeći se u neverici. Nisam ni ja bio u potpunosti siguran zašto sam to rekao kao reakciju na sve što mi je rekla.
" Sto osamdeset godina čekam da te imam u svom naručju. Sto osamdeset Alek! Rekao si da. Nećeš mi upropastiti ovaj momenat kada konačno nakon dva veka imam na dohvat ruke sve što sam toliko čekala. Rekao si da i to znači da si moj do kraja vremena, to znači da prihvataš da sam ja tvoja do kraja vremena. Naše duše će zauvek biti jedno i štitiće nas od svega. Zato nemoj da mi kvariš ovo i teraš me da se osećam loše. U redu je, ne veruješ mi u potpunosti imam čitavu večnost da ti dokažem da si ti moja srodna duša. Možda ti je teško da razumeš, ali posle skoro dvesta godina priča koje sam slušala o tebi, posle previše godina prilika koje sam imala da te vidim i posle previše godina slušanja žena i nekih muškaraca po dvorcu kako pričaju o tebi kao da si ti nešto što bi oni mogli imati... Posle činjenice da sam te na prevaru ukrala, da si ipak pristao na to, da bih volela da svi vide da si ti moj... Ne zanima me ni da me ubiješ iz nehata. Želim da budeš moj. Prihvati to", u početku je besnela i pričala sva puna elana, ali pri kraju se u njene reči uvukla molba. Preklinjala je da je prihvatim, nije imala pojma da ja nemam problem da prihvatim nju, imam problem da prihvatim ovo kao stvarnost.
" Koliko je ovo okrutno divan san...", prokomentarisao sam konačno i pomazio je po obrazu. Sve sam izmaštao savršenim, čak i ovaj njen mali govor. Da li je bitno što je ovo san? Da li bih preživo da nastavim kada se probudim?
" Alek, slušaj me! Ja sam tu, molim te poveruj u to i shvati ovo ozbiljno", stiskala je dlanovima moje lice besno. Bila je presmešna. Zakikotao sam se ne razmišljajući o tome, a onda je iz nekog razloga to shvatila kao izazov. Poljubila me je, nije se trudila da bude nežna, držala je u svojim rukama moje lice i ja se nisam bunio, uzvratio sam joj poljubac. Pustila je moje lice, i prelazila rukama preko mog vrata i ruku i osetio sam da njena koža gori. Ako ništa drugo moja glad je činila ovaj san glupim. Zašto sam bio gladan? Nije imalo smisla da sanjam ovo i da sam sebi kvarim san glađu. Osim ako sve ovo nije san. Mogao sam čuti da je tiho oh prešlo preko naših usana kada sam shvatio da je ovo stvarnost i podigao se u sedeći položaj.
" Da li mi sada veruješ?", promrmljala je ne odvajajući svoje usne od mojih, ali moj dlan je prešao preko njenog hladnog stopala i samo sam na to mogao da mislim. Verovao sam joj, želeo sam sve ovo, ali ne ovde. Podigao sam se na noge sa lakoćom i prebacio je u moje naručje bez muke. Bila je krupnija od Line, bila je obla i meka i topla. Malo je reći da mi se jako sviđala ova moja Luna. Režanje je samo zavibriralo iz mog grla.
" Šta to radiš Alek?", pitala me je malčice zbunjena, ali se ipak smešila. Moja zbunjenost i ponašanje su je zabavljali. Nisam bio sasvim svoj, verovatno bih i sam sebi bio smešan da sam imao vremena da razmislim o tome.
" Smrzavaš se Luna", mislim da sam uspeo ovo reći ozbiljno, strogo, ali ona je prevrnula očima, a posle godina koje sam proveo sa Lejlom nisam siguran da imam jednu strogu kost u svom telu.
Što ne znači da ću dozvoliti da se smrzava.