Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 23

Plaćanje duga

02

Trebalo mi je više od dve godine, dve proklete godine sam provela skrivajući se u gradovima, pretražujući svaki milimetar šuma... Čula sam priče o tome da je Alek mrtav, čula sam ih već u prvom gradu. Znala sam da Nero nije raširio tu glasinu, jer bi time ozbiljno umanjio strah koji je izazivao u njima. Alek je bio njegovo najdragocenije oružje i nije mu išlo u korist da iko veruje da je Alek mrtav. Nije bilo lako pratiti tragove preko priča koje su ljudi pričali o njemu, nisam imala pojma šta je od toga istina, a naslušala sam se svakakvih gluposti. Nisam više ni sama znala u šta da verujem. Osim u jednu priču koju sam čula od devojke koja je tvrdila da je tetka njene majke pomogla Aleku da sakrije devojčicu smeđih očiju. Verovala sam u tu priču zato što ta devojka nije i zato što sam znala ko je devojčica iz priče. Niko nije verovao da je Alek ikome pomagao osim Neru, niko nije mogao poverovati u priče starice koja je jedina govorila istinu. Trebalo mi je par dana da uđem toj ženi u trag, ali kada sam je pronašla saznala sam samo da je godinama mrtva, iako sam očekivala to, iako me je devojka upozorila na tu mogućnost, nadala sam se i moje nade su potonule. Tako sam izgubila svaki mogući trag bilo koga od njih. Alek je sve ovo veoma savršeno uradio i bilo je nemoguće pronaći ikoga od njih. Moje sigurne kuće nisam smela posetiti, njegova sigurna kuća nisam znala gde je i tako sam ostala sasvim zasluženo sama na ovom svetu. Nisam odustala, ali sam posle tri meseca došla do ćorsokaka i rešila da ako već ne mogu da ga pronađem mogu da ga učinim onime što jeste, herojem. U početku nisam znala kako, ali kako sam putovala kroz gradove, zapošljavala sam se kao konobarica jer je to bilo jedino što sam mogla raditi, a da čujem šta judi govore. Taj posao je bio najboji izvor informacija. Nisam se nigde zadržavala duže od mesec dana, ali sam svuda pričala priču kako sam pobegla iz dvorca kada se Alek oslobodio, kako se suprostavio Neru, kako on nije zapravo nikada bio na Nerovoj strani, kako ga je Nero naterao da ubije onu koju voli i Alek nije planirao da više bude Nerova marioneta. Oslobodio se i pošao je da oslobodi sve njih od vampira koje je mrzeo, pošao je da sruši Nerovo carstvo kao svoju ličnu osvetu. Uveravala sam ih da će Alek na tron dovesti pravu osobu iako nisam bila posebno specifična u vezi toga jer nisam imala pojma ko bi to trebao biti. Godinu dana je prošlo pre nego što sam u jednoj maloj kafani čula stranca kako govori istu tu priču i znala sam da je točak pokrenut. Znala sam da Alek nikada više neće biti poznat pod imenom kraljev dželat. Sada sam čula i nove priče, priče koje opovrgnuju one koje su prethodno pričali o njemu, svako je imao svoju teoriju i svako je dodavao to na priče koje su se širile brže od letnjih vatri. Moj posao je bio završen što se toga tiče, ali sam i dalje čekala dan kada ću čuti bilo kakav trag koji će me dovesti do njega. Nakon tih prvih priči sam prestala da zalazim u gradove. Nisam više radila, nisam imala novca i nije me bilo briga. Šetala sam po šumama, jela šta sam uspela uloviti, spavala u skrovištima i napuštenim kućama, preživljavala sam i tražila njega. Zima je došla i prvi sneg mi nije pao onoliko teško koliko sam mislila da hoće, ništa mi nije više padalo teško, želela sam samo da ga pronađem. Svaki dan sam hodala kroz šumu tragajući, čekajući i onda se jedan dan prosto desilo. Zaustavila sam se u mestu. Nešto u meni me je vuklo na severo"istok. Nešto me je vuklo da požurim. Njegova duša je bila nemirna, njegova duša me je zvala. Nešto se moralo desiti, nisam znala šta, ali konačno sam znala gde je jer me je tražio iako nije znao kako, ja sam sada znala gde da nađem njega i pre nego što sam uopšte stigla da prihvatim ovu informaciju trčala sam.

Nisam znala da mogu toliko brzo trčati, to je morao biti njegov uticaj. Ja nisam mogla toliko brzo trčati, nisam se čak ni zadihala, možda se radilo o tome da nisam uopšte disala jer sam ga videla konačno. Bio mi je okrenut leđima dok sam stajala ukopana u šumi, gledao je malu savršenu kućicu preko malog jezera par sekundi pre nego što se okrenuo ka meni iznenadivši me, ali me nije video odmah. Znala sam da me nije video odmah čak i ako je zakoračio ka meni, video me je tek kada je hteo da načini drugi korak. Znala sam to jer se ukopao u mestu.
" Gde si ti pošao?", pitala sam prekasno shvativši da on ne zna ko sam ja, da on ne poznaje ovaj glas. Gledala sam ga kako otvara usta zbunjeno, ali nije rekao ništa osim.
" Molim?"
Treptao je kao da se bori sa time da shvati da li je ovo stvarnost ili ne. Ispravio se i skupio noge kao da će tako delovati sabranije. Ja sam sa druge strane imala osećaj da ću se srušiti. Čula sam mu glas nakon previše vremena. Nakon dvesta godina se obraćao meni. Ispunila me je prijatna toplota iako ništa od ovoga ne mora lepo da se završi, verovatno ni neće, ali sam trenutno u sebi slavila što mi se obraća. Što priča sa mnom iako ne zna da sam to ja. Onda sam postala u potpunosti svesna te spoznaje, on ne zna da sam to ja, on misli da sam ja negde drugde i pošao je da me traži. Pošao je u sigurnu smrt i želela sam da ga udarim zbog toga.
" Da li će ti ovako biti lakše da pronađeš glas da mi objasniš gde si ti to jebeno pošao?"
Tresla sam se od besa što je želeo da uništi sve što je meni bilo važno. Bez razmišjanja sam vratila na sebe lik koji je on poznavao, bez da sam na jednu sekundu pomislila kako će njemu biti zbog toga. Osećala sam bol koji je zbog toga osetio, gotovo je izbio sav vazduh iz mojih pluća, ali on je pao na kolena obgrlivši sam sebe kao da se drži u komadu i ja sam se već našla ispred njega. Držala sam njegovo lice u mom dlanu i trudila se da me ne obuzme osećaj euforije što ga dodirujem.
" Žao mi je Luna", prodahtao je. Nije imao za šta da mi se izvinjava, za sve sam ja bila kriva. Želela sam to da mu kažem, ali nije sada bilo vreme, ne dok se jedva drži u komadu. Nisam mu mogla sasuti sve odjednom iako sam to želela. Sagnula sam se kako bih ga podigla na noge i učinila to iznenađujuće lako. Gledao je mene nakon toliko decenija, pronašla sam ga nakon dve godine traganja koje su delovale kao da traju duže od dva veka koja sam čekala da ga dodirnem.
" Zašto si me pozvao Alek ako si krenuo negde?", pitala sam konačno, trudeći se da ne pobesnim. Nije on mogao znati da ga ja tražim, ali je morao znati da ga čekam, da ga volim i da želim da ispravim sve ovo. Morao je znati da mu nikada ne bih oprostila kada bi nestao sa ove planete.
" Umoran sam i samo želim mir. Želeo sam da ti kažem da mi je žao, čekao sam to. Eon je manje od dvesta metara odavde, ti to dobro znaš. Odužio sam ti se za to što sam ti ga uzeo, uradio sam sve što je u mojoj moći, sada želim da mi daš mogućnost da završim sa ovime."
Govorio je ono što je on mislio da je istina, moj Alek. Nikada nije mogao videti koliko je poseban. Nisam mu mogla reći da znam gde je Eon, da znam i da nisam zato došla. Došla sam zbog njega, ali mi on to ne bi verovao. Sam mi je upravo to stavio na znanje, on mi neće verovati da ja želim njega. Poznavala sam ga dobro i nisam mogla trenutno ništa uraditi po tom pitanju, zato sam uradila ono što sam ja želela i zagrlila ga. To će morati biti dovoljno dok se ne smiri situacija, dok se ne navikne da sam ovde i da ne idem nigde.
" Ti i dalje ne vidiš koliko si važan, koliko si poseban, koliko si potreban ovoj planeti. Alek... Ti možda nisi rođen kao, kako ti voliš reći, božanstvo na zemlji, ali si ti to postao, ti si za to radio, tebi to nije poklonjeno kao nama", prošaputala sam iako sam bila svesna da ne govorim njemu. On to neće čuti svakako, on to neće povezati sa njime. On neće verovati u to jer on misli da je on Vesnik Smrti, da je on najveće zlo koje ne zaslužuje sreću iako je držao u zagrljaju upravo takvu osobu, on je bio daleko od toga.
" Ti ne znaš šta sam ja sve uradio. Ti ne znaš zapravo ništa o meni Luna. Znaš šačicu meseci mog celog postojanja. Uzmi je nazad, molim te. Nisam je nikada tražio, nisam je ničime zaslužio. Samo ću je uprljati, uzmi je nazad."
On nije znao da mi je Nero pričao o njemu dok je mislio da sam Hana. Kad god bi se napio postao bi nostalgičan i samo je bilo potrebno postaviti pitanje i on bi mi rekao sve o Aleku. Znala sam mnogo više nego pre i neke stvari su me pošteno iznenadile, ali sam neke i znala jer mi ih je Alek sam rekao. Takođe Alek nije mogao znati da sam čula sve moguće verzije priča koje su ljudi pričali njemu i isto tako sam znala šta je istina, a šta ne. Baš kao što sam znala da je radio sve što je radio kako bi sve nas zaštitio, zato što je mislio da mi je dužan. Zato što me je voleo. Isto tako sam znala da on nije mogao znati šta sam ja uradila, znala sam da nije mogao pričati o onome šta sam uradila. Osim toga nije tražio svoj deo duše nazad, rekao mi je da uzmem od njega nešto što je bilo moje. Nadala sam se da ne misli na ljubav, nadala sam se da ne misli na sećanja.
" O čemu ti pričaš Alek?"
" Eon je rekao..."
Nije završio rečenicu, namrštio se tužno i razočarano, a ja sam želela da ubijem Eona. Nisam imala pojma šta mu je Eon mogao reći, ali sam bila svesna da to može biti veoma gadno. Pogotovo ako mu je to rekao u afektu, pogotovo ako je to rekao pod dejstvom ljubomore.
" Šta ti je Eon rekao?", pitala sam besno jer nisam ni želela da se obuzdam, ali sam pobesnela još više kada se nasmejao na glas jer nije verovao da je bitno ono što mu je Eon mogao reći. Nije verovao da mi je stalo i zabavljalo ga je što se ja ljutim na Eona zbog njega.
" Nije važno Luna. Zaboravi. Jako mi je drago što te vidim. Toliko sam čekao da ti kažem koliko mi je žao zbog svega da sam zaboravio koliko si mi nedostajala zapravo. Hvala ti što si brinula o meni u tamnici, hvala ti što si spasila Hanu, hvala ti što si verovala u mene. Gubim se sad već malo u svemu što želim da ti kažem, ali ništa nije toliko važno koliko je važno da ti kažem žao mi je i hvala ti", zagrlio me je čvrsto i udahnuo duboko kao da čuva ovaj momenat. Mislio je da mi je važno da mi kaže da mu je žao? Ništa nije bilo važnije od toga da mi kaže da me voli. Nije me bilo briga za ništa drugo. Morala sam znati šta mu je Eon rekao. Biće mi teško da mu objasnim sve ovo, a da mi poveruje, biće još teže ako mu je Eon rekao nešto što će opovrgnuti sve što želim da mu kažem.
" Ne. Želim da znam šta ti je rekao?"
" Nije važno Luna. Rekao sam ti šta sam imao da ti kažem, video sam te, moju Lunu. To je sve što sam želeo i to je dovoljno. Sada mogu da te pustim na miru."
Pustio me je i odmeravao sa čudnim izrazom na licu. Osetila sam tugu u njemu, osetila sam odlučnost. Mogla bih mu reći istinu, mogla bih, ali on bi mislio da to govorim samo zato što osećam grižu savesti i ne želim da on naudi sebi. Moj govor ja uvek biram Eona je ipak uticao na njega i cela moja istorija ga je navela da veruje da ću ja otrčati Eonu u zagrljaj. Istorija ne određuje budućnost, Nero je živ primer toga. Istorija se ponavljala i on je svaki put pogrešio jer je mislio da može da promeni budućnost. Sada više nije imao slamke za koje bi se hvatao i gubio se u svetu koji je sam napravio. Ja nisam planirala da se moja istorija ikada više ponovi, nije me bilo briga više šta je ispravno, a šta ne. Donela sam svoju odluku, napravila sam svoj izbor i birala sam onoga koji mi ne bi verovao da sam odabrala njega.
" Alek znam da nisam zaslužila ništa od tebe, ali te molim nemoj..."
Nisam završila svoju rečenicu jer sam ih videla na terasici malene kućice. Oboje su me gledali, a ja sam osećala euforiju što ga vidim. Nedostajao mi je, ne mogu obrisati našu istoriju, ali mogu ispisati našu budućnost. Nisam planirala da pustim Aleka da pobegne, vukla sam ga sa sobom u susret njima iako sam znala da to neće pomoći. Nisam mogla da ignorišem Eona, nisam.
" Lina otk..."
* Ne mogu da verujem da te vidim.*
Položila sam dlan na njegov obraz nesvesno. Nije izgledao isto, ali opet je bio Eon. Ovo je prvi put da ga ja gledam kao nekog drugog. Bio je to u potpunosti on, stajao je kraj Hane koja je izgledala predivno i bilo mi je krivo što je spustila pogled zbog mene, ali sam morala pogledati Eona izbliza.
* To si stvarno ti. Ne mogu da verujem da te vidim posle svih ovih godina. Toliko mi je žao zbog svega Eone. Sve sam upropastila.*
* Moram pričati sa tobom o svemu ovome jer ja... Ne znam. Sada kada te vidim nekako... Ne znam objasniti. Odabrala si njega i znam da ćeš uvek odabrati njega. Ubio me je zbog toga i onda Hana i sve ovo... Ne znam šta da ti kažem.*
* Odlučio si. Nećeš mi oprostiti nikada. Vidim da i ti znaš istinu, nadam se da ćeš mi oprostiti jednog dana, ali mi je drago što shvataš da je ona tvoja sudbina. Svejedno te volim. Uvek ću te voleti kao što znam da i ti voliš mene, ali jesi u pravu. Ja ću uvek odabrati njega, a ti više nikada nećeš odabrati mene.*
* Jako je čudno, osećam sve što sam uvek osećao, ali to nije više dovoljno. Vidim to sada, razumem to. Nemaš pojma koliko sam srećan što te vidim. Možda jesam ljut, razumem sve iako ne mogu da pređem preko toga još uvek. Sve se ovo desilo sa razlogom. Čudno je jer još uvek želim da te zagrlim, da te pojubim, deluje mi sasvim prirodno da ga mrzim što je ovde, ali isto tako znam da je to samo stara navika. Znam da će to vremenom nestati. Ti si očigledno duže ovde, ti si očigledno imala vremena da se navikneš na sve ovo.*
* Jesam, ali mi nije ništa manje čudno. Znam da ima toliko toga što treba da ti objasnim, ali treba mi nešto od tebe sada. Moram te pitati šta si mu rekao, šta on to traži da uzmem nazad?*
* Mislio sam da si mu dala deo svoje duše, da ga zaštitiš. Samo to je imalo smisla, ali sada vidim da si se vezala za njega, da si vezala njega za sebe. Nisam mislio da je to moguće, nisam mislio da se to može desiti, zato sam mu rekao da si ga ti zaštitila, da samo ti možeš da ga uništiš i da samo ti možeš to da opovrgneš. On misli da si to uradila kako bi se iskupila. Nisam razmišljao, nisam ga poznavao tada, nisam mislio da je on toliko slep da ne vidi da bi ti uvek odabrala njega. Ja sam to znao, tako sam i znao da Hana nije ti, Hana je odabrala mene. Trebao sam odmah shvatiti. Zato je otišao kod Nera. Zato je krenuo kod tebe sada. Želi da se oslobodi, da može umreti. Nisam znao da će tako reagovati....*
" Žao mi je Lina."
Alekov dlan je skliznuo iz mog kada je Eon progovorio, ali ja sam piljila u njega u neverici. Nisam bila svesna ničega, dobila sam previše informacija odjednom i nisam se baš mogla snaći sa činjenicom da se Eon meni izvinjava.
* Nemaš mi se za šta izvinjavati Eone. Volela bih da znam zašto je on toliko ubeđen da nije vredan.*
* On je vampir. Vampir koji veruje da smo mi Bogovi. Ima teoriju o tome da smo mi arhanđeli. Čak i nije glupa teorija. Setio sam se kako sam pao na zemlju, kada sam mislio da ću umreti... Setio sam se kako su mi krila gorela jer sam te pratio na zemlju i ostavio Hanu tamo. Da li ti misliš da je on u pravu? Da li smo mi arhanđeli?*
" Ne, nije baš toliko jednostavno. Ni on nije u potpunosti bio u pravu, a nisi ni ti", nisam imala vremena za to sada, to je samo bio još jedan dodatak na sve što sam morala uraditi. Nisam ni bila sigurna u ono što sam znala, ali sam znala da nismo anđeli iako se jesam sećala da su mi krila gorela dok sam padala, baš kao što se i Eon sećao toga. Samo što je bilo tu još nečega što još nisam uspela da dokučim, nije bilo moguće da radim na tome, da pratim sve ljude u dvorcu, da ispitujem Nera i razmišljam o svima ostalima dok se pretvaram da sam Hana. U svemu sam omanula što je bilo najgore od svega i nisam imala više prostora za greške.
" Dobro. U redu. Bilo mi je drago. Trebali bismo ovo uraditi opet za nekih trista godina. Želim vam sreću dalje... Eone, bilo mi je zadovoljstvo upoznati te. Hana, bilo mi je zadovoljstvo gledati te kako odrastaš. Luna, bilo mi je zadovoljstvo videti te opet. Ne bih vas više zadržavao..."
Dok sam ja smogla snage da se okrenem Hana ga je već grlila. On stvarno planira da ode, neću ga nikada ubediti da ostane. Neću ga nikada moći ubediti da ga volim, neće mi verovati. Pogotovo ako misli da to radim jer nemam izbora, jer je Eon odabrao Hanu, jer mi Eon nije, niti će mi oprostiti.
" Rekla si da...", prekrila sam Eonova usta rukom ne razmišljajući i gledala kako Hana plače grleći Aleka. Nisam imala mnogo vremena, nisam mogla zaustaviti ovo.
" Hana moja uloga u svemu ovome se završila, ti si dobro, živa si. Oni su ovde, vas troje možete pokoriti ceo svet, a kamoli jednog Nera. Biće sve u redu, ali ja... Ja ne mogu biti ovde da to gledam. Dobićeš svoj srećan kraj, znam da hoćeš, ali ta opcija...", nije završio tu misao, ali nije ni morao. Znala sam vrlo dobro šta je želeo reći i bila sam besna što ne oseti koliko ga volim. Što se pomirio sa onime što je on mislio da je njegova sudbina. Nije ni pokušao da se bori, a borio se za mene dva veka. Sada kada sam ovde on odustaje od svega.
" Hana, pusti ga", možda će želeti da me sasluša ako ne bude mislio da mi je stalo, ako ne bude mislio da želim da ga zadržim zbog griže savesti. Možda će ostati ako bude mislio da mi je potreban zbog nečega. Očajnički sam želela da kupim vreme.
" Volim te Alek, ti jesi vredan svega, ti si razlog što sam živa. Nikada ti se neću moći odužiti za to. Nedostajaćeš mi", čula sam jasno pomirenost u njenom glasu, osetila sam tugu koja je isijavala iz nje, ali to je bilo ništa naspram tuge koju sam osećala u Aleku.
" Ne brini se Hana, ne ide on nigde", iznenadila sam se kada je Eon progovorio, ali nije lagao. Makar ga Eon i ja ovde držali silom on neće ići nigde. On neće umreti. Znala sam da ni Eon to ne bi dozvolio, osetila sam ono što sam želela da osetim u njemu, voleo je Aleka.
" Eone da li ti treba još jedno predavanje?"
* O čemu on priča?*
*Napravio je malu predstavu danas. Podsetio me je na dan kada me je ubio kako bi nam dokazao da je on nešto strašno. Nešto čemu mi ne smemo verovati jer nas on može povrediti. Znam da me on ne bi povredio Luna. Stvarno bi mu trebali nekako objasniti da nije on kriv za ono što se desilo. Nisi čak ni ti. Niko od nas nije. Sudbina se igrala sa svima nama, ali njega je nekako najviše sjebala.*
" Stvarno Alek?", bilo je jače od mene, morala sam postaviti ovo sarkastično pitanje. Svi smo mi znali šta on može uraditi. Niko od nas nije zaboravio taj dan, ali on to nikada ne bi uradio da to nije bila jedina stvar koju je mogao uraditi.
" Dosta je bilo Luna. Idem sada. Želim vam sreću", bio je besan. Mislio je da nisam fer, mislio je da se igram sa njim. Mislio je da lažem jer želim da ostane i bio je i više nego besan zbog toga.
* Molim te nemoj ići.*
* Molim te pusti me da odem.*
* Nero će te ubiti.*
To je bilo jedino što sam imala u arsenalu kao nešto što bi mi poverovao. Nisam mogla reći da želim da ostane sa mnom. Da ja želim da budem sa njim. Mogla sam, ali to bi samo pogoršalo već usranu situaciju. Želela sam da mi veruje, želela sam da mu pokažem da ga volim. Frknuo je na moju jeftinu pretnju, na moju zabrinutost. Računao je na to da će ga Nero ubiti. Želeo je to i ja sam osetila kako se sve u meni ledi.
* Nije ti dozvoljeno da ti bude žao. Nemaš pravo da me lažeš i zavlačiš posle svega Luna. Pusti me da idem molim te.*
* Nikada te neću moći pustiti da odeš Alek. Rekla sam ti da te volim i da se to nikada neće promeniti i znam da sam sebična i znam da bih trebala slagati i reći sve da ti ovo olakšam. Neću to uraditi jer ne želim da odeš i znam da je to previše za tražiti, ali te molim da ostaneš.*
Rekla sam istinu i dobila reakciju koju sam očekivala. Pobesneo je jer je mislio da ga lažem, pobesneo je jer je želeo čuti ono što sam rekla i mislio je da sam samo zato to i rekla. Da ga spasem od sigurne smrti. Moja leđa su udarila o zemlju, njegovi nokti su se zabili u moja ramena, a on je čučao iznad mene kezeći se preteće, režao je i znala sam da je izgubio kontrolu. Isto tako sam znala da me nikada ne bi povredio, čak ni kada izgubi kontrolu. Voleo me je i to je bio razlog zašto je reagovao ovako, a to me je nateralo da se nasmejem još šire.
* Ipak ti je stalo.*
* Naravno da mi je jebeno stalo. Zato i želim da odjebem odavde i umrem. Šta si mislila da ću ostati da te gledam sa njim?*
Konačno je rekao ono što sam čekala da kaže. Konačno je rekao ono što sam mislila da misli, konačno je pokazao da želi da bude sa mnom i konačno sam dobila nekakvu nadu da ću imati priliku da ga uverim u ono što želim. Samo što nisam stigla to da uradim. Životna snaga je napuštala njegovo telo, pao je kraj mene, umriao je, osetila sam to u svojoj duši i strah me je na momenat paralizovao jer sam znala da je Nero ovde, jer sam znala da on ovo radi.
* Skloni se od njega Lina.*
" Ne! Prekini, prekini sa time odmah!"
Eon? Eon ovo radi!? Kako je to moguće? Nije znao šta radi, nije imao pojma šta radi, mogao je da ubije Aleka nesvesno. Udarala sam ga nesvesna da sam uopšte stigla do njega, želela sam da ga nateram da prestane, osećala sam da je prestao, ali nisam se mogla skoncentrisati ni na šta. Bila sam besna, bila sam u šoku. Eon je ono uradio. Nero nije ovde.
" Mislio sam da..."
Mislio si da će me on povrediti.
" Nikada! Nikada da mu to nisi više uradio! Jesi li me čuo?"
* Nisam znao. Izvini. Obećavam da mu nikada više neću uraditi to.*
Moraću popričati ozbiljno sa njim o ovome. Ne sada. Alek se uspeo propeti na kolena, puzao je i ja sam se osećala gore dok sam ga gledala kako sada puzi nego one četiri godine dok je visio na lancima. Pokušavala sam da upijem smrt iz njega, ali to ne ide tako. Niti se dešava toliko brzo. Eon je bio jebeno dobar! Alek se okrenuo i seo, spustio je dlanove na savijena kolena i nakrivio glavu posmatrajući me kako mu prilazim dok sam se ja koncentrisala na sto i jednu stvar.
" Žao mi je Alek. Nisam znala da će ti to uraditi, nisam znala da to može da uradi. Molim te oprosti mi, neće se ponoviti", nije bilo reči, nije bio reči kojima bih ga ubedila da je on vredan svega na ovome svetu. Ne nakon što mu je Eon ovo uradio. Znam Aleka, znam da on misli da nikada ne bih odabrala njega naspram Eona koji može ono što je upravo demonstrirao.
* Alek molim te, znam da nemam prava, ali...*
Nemam prava, nemam prava da išta tražim od njega, ali neću ga pustiti da ode. Ne pre nego što mu kažem istinu i pre nego što on odabere. Tek nakon što bude znao sve, tek ako mi tada kaže ne. Tek onda ću ga pustiti da ode. Nisam mogla više ništa tražiti od njega.
" Preklinjem te da ostaneš. Obećavam ti da će sve biti u redu, obećavam ti da ću ispraviti sve, obećavam ti da ću ti objasniti sve. Molim te Alek ostani."
Ostaće, videla sam to na njegovom licu. Udovoljiće mi. Još samo ovaj put, poslednji put tražim da nešto uradi za mene.
* Molim te nemoj mi obrisati sećanja na tebe.*
Bila sam uverena da u njegovoj mračnoj glavi samo to ima smilsa, da mu nudim ono što je za njega bila jedina opcija da se za njega sve završi dobro. Rekla bih mu da ne priča gluposti, rekla bih mu da prekine sa crnim mislima jer nije tako kako on misli da jeste, ali sam mu rekla ono što je on morao čuti da bi ostao. Podsetila sam ga na istinu.
* Obećala sam ti da neću.*