Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 42

Život posle Života

03

Niko od nas nije zapravo znao o čemu Aleksej i Luna pričaju, niko od nas nije želeo da priča o onome što se desilo. Alek nas je samo pitao da li je Nero zaista mrtav, pitao je to više puta, delovalo je kao da ima poteškoća da poveruje u to. Mislim da je zapravo želeo da pita ono što sam i ja želeo da znam, da li smo završili sa njim, da li će ovaj put i ostati mrtav. Razmišljao sam o onome šta se desilo, razmišljao sam o rečima koje je Luna izgovorila, iako sam bio siguran da ih nije ona izgovarala, ako sam ikakav zaključak mogao izvući iz svega toga... Nero se nikada više neće vratiti. Nisam baš želeo da se prepustim tom osećaju mira jer nije moglo biti toliko jednostavno. Mada mi je bilo jasno da niko od nas nije mogao da uništi Nera, isto tako mi je bilo jasno da ga nije ni Luna uništila, takođe nisam bio budala da verujem da je ono što je danas uradila uopšte bilo jednostavno. Možda je Alek na kraju krajeva bio u pravu, bili smo božanstvo na zemlji i ta misao je bila toliko čudna. Kakva sam ja to osoba kada sebe smatram Bogom?
" Možda bi neko trebao da ode da proveri da li su dobro. Mislim da li Luna želi odmoriti. Alek idi proveri da li je umorna, odvešćemo Alekseja na spavanje. Svakako je prošlo vreme kada ga obično uspavamo. Treba i da ga okupamo, treba i mi svi da se okupamo, želim da saperem sa sebe ovaj dan", stresla se kada je završila, a ja sam tek tada primetio da odsutno rukom prelazim preko njenih leđa kako bih je umirio. Nije mi palo na pamet da proverim da li Aleksej zamara Lunu, ali mi je palo na pamet da želim da vidim šta rade. Nisam je video dugo, nisam čuo njen glas dugo, svašta se danas desilo. Želeo sam da pričam sa njom nasamo o svemu. Možda bih sada to i mogao. Alek je izgleda prihvatio moje reči kao istinu. Možda će sve stvarno biti u redu.
" Možda sam subjektivan, ali mislim da će Luna svima biti najzanimljivija u narednih par meseci. Alekseju pogotovo. Ne treba da brineš Hana, može on i spavati sa njom, okupaćemo ga kasnije. Idi ti okupaj se i opusti se. Barem pokušaj", odgovorio joj je Alek tiho. Bio je srećan, bio je uzbuđen i bio je sasvim smiren. Bio je sve što mi nismo bili i to je bilo toliko čudno jer Alek nikada nije bio ništa od onoga svega što je sada bio. Nisam znao koliko je star, ali sam znao da je stariji od Lune. Nisam znao čak ni koliko je Luna stara, ali sam znao da je ona starija, sada već, od dva milenijuma. Znači da je Alek stariji sigurno od dva milenijuma i mislim da ga nisam morao poznavati od kada je postao vampir da bih znao da je ovo prvi put u njegovoj istoriji da je srećan i da dozvoljava sebi da bude srećan.
" Alek je u pravu, idi okupaj se, srediću ja Alekseja za spavanje", podržavao sam Aleka samo zato što sam želeo da se Hana odmori, da se malo opusti. Mislim da se nije opustila od kada se Luna pojavila pre svega ovoga, kada je došla bosa bez ičega. Bio sam siguran da se nije opustila od kada je Alek otišao. Danas je za nju bio posebno psihički i emotivno naporan dan. Ko bi rekao da se sve ovo desilo danas, nije delovalo mogućim. Nije tehnički ni bilo sve danas, ali okvirno jeste u protekla dvadeset i četiri sata, možda malo više. Nije prošlo ni četrdeset osam sati od kada je Alek pokucao na vrata, a sada se sve okrenulo u potpunosti. Sve se promenilo i niko od nas još uvek nije svestan toga. Ja nisam bio svestan ničega osim da mi se Hana smeje. Nešto što sam joj rekao ju je veoma zabavljalo.
" Šta je toliko smešno?", pitao sam, ali sam se i ja kezio. Milsim da je vreme da se svi bezbrižno nasmejemo.
" Zamislila sam te da kupaš sam Alekseja. To je smešno", odgovorila mi je iste sekunde i njen osmeh se raširio još više. Prevrnuo sam očima na njen komentar, bio sam zahvalan Aleku što se ne smeje na sav glas ovome.
" Pomoći ću mu ja, koliko teško može biti? Kupao sam i tebe", prokomentarisao je, kao da želi da je se reši, da ona što pre ode. Naravno da se nije o tome radilo i on je želeo isto što i ja, želeo je da se ona odmori i opusti. On je smatrao sebe delom krivim za stres koji je proživljavala. Neću čak ni reći da nije tako, jer jeste bilo tako. Bio je kriv za stresan period kroz koji je prošla. Današnji dan nismo očekivali, Nerovu posetu nismo očekivali, sve to nije ni stiglo postati redovno stresno. Dakle, Alek jeste kriv, jer je otišao i ona je patila zbog toga.
" To čini situaciju još smešnijom Alek. Vas dvojica...", nije završila rečenicu, odmahnula je glavom i zakikotala se kratko pre nego što je ustala na noge. "Svejedno prihvatam ponudu. Srećno sa malom zveri."
Čim je Hana zatvorila vrata od kupatila, Alek je skrenuo pogled na mene i škiljio sumnjičavo par sekundi. Nagnuo se blago ka meni preko prekrštanih nogu i nakrivio glavu kao da me procenjuje.
" Šta je sada?", pitao sam iznervirano i prevrnuo očima pre nego što sam se zavalio u trosed. Nikada me nije ovako gledao, kao da želi da uđe u moj um.
" Ne. Ne verujem ti i dalje", prokomentarisao je i naslonio se nazad u fotelju odmahujući glavom. Uzdahnuo sam umorno na njegove reči i bacio obe ruke u vazduh predajući se. Nisam znao šta bih više trebao reći ili uraditi da bih njega ubedio da ne želim da se uvučem u Lunine gaćice. Pretpostavljam da me nije više ni briga šta on misli, vreme će pokazati svoje, a on mi i dalje neće verovati.
" Razumem, ali ti ne verujem i nikada ti neću verovati", dodao je i slegnuo ramenima.
" Pretpostavljam da jedino što mogu reći jeste da cenim tvoju iskrenost. Barem se ne pretvaraš", odgovorio sam jednako ravnodušno i takođe slegnuo ramenima. Nisam više planirao da se pravdam niti da se objašnjavam. Rekao sam danas šta sam imao i šta sam mislio, on može da misli šta hoće.
" Cenim i ja što si bio iskren i prestao da se pretvaraš da ti nije potrebna. Ne kažem da ću ti praviti probleme i ne kažem da se neću potruditi da podržim tu vašu posebnu vezu ili šta god. Bio si iskren i vreme je da ja budem iskren i kažem moje mišljenje o tome. Kada se sve ono danas desilo, nisam mislio da sam ja trebao biti taj koji će je spasiti, trebao si to biti ti. Ono što želim reći jeste da ti verujem, jer ne možeš protiv toga da ti je potrebna, da si ti potreban njoj, jer je to veće od svih nas, ali ona je moja i ne verujem nikome kada je ona u pitanju. Ne radi se o tome što si to ti."
Podigao je obrve na kraju kao da me pita da li mi je to jasno, klimnuo sam glavom jer nisam zapravo mislio da mu treba moja potvrda. Rekao mi je ovo ne tražeći moje razumevanje ili potvrdu. Rekao mi je ovo da mi da na znanje kako on to vidi i kako se on oseća. Ona je njegova i on je njen. Taj deo mi je bio odavno jasan. Sada mi je bio još jasniji. Ja sam imao Hanu, Hana je imala mene, mi smo imali Alekseja, ali Luna i Alek su imali jedno drugo i to će uvek biti tako čak i ako se sve ostalo promeni.
" Sada kada smo to rešili, hajdemo da vidimo šta rade Luna i vaš sin", rekao je ovo smešeći se. Znao sam da voli Alekseja, ali sam isto tako znao da mu prija da gleda nju sa njim. Nije imao priliku da to radi često, nije imao priliku ni da to vidi više od dva puta, ali sam osetio šta je osećao kada ju je prvi put video kako ga drži u naručju. Nije mi čak ni smetalo da delim taj osećaj sa njim, Aleksej je možda bio moja krv, moje i Hanino dete, ali Aleksej je pripadao i Luni jer Aleksej ne bi bio tu da nije nje i ja nisam mogao biti sebičan.