Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 38

Slomljena krila

04

* Probudi se.*

* Saberi se.*

* Molim te budi živ...*

* Alek!*

" Alek..."

" On je dobro. Smirite se svi."

Otvorio sam konačno oči i pri prvom pokušaju da ustanem sam shvatio dve stvari. Prvo, ja sam prvoklasna budala koja ništa nije naučila u svom predugom postojanju, drugo, nisam imao snage ni da se pomaknem. Nisam imao snage ni da se ispravim, sedeo sam blago nakrivljeno, naslonjen na tri jastuka i samo treptao jer je to bilo jedino što sam mogao uraditi. Nisam morao imati snage da shvatim šta se događa. Čučao je ispred mene i posmatrao me na način na koji su ljudi nekada davno posmatrali divlje životinje u zoološkom vrtu. Znali su da su životinje iza rešetaka i da im ne mogu ništa, ali jedna greškica i upašćete kod njih ili će se osloboditi i onda ste gotovi. Jasno sam video taj strah u njegovim očima jer ovaj put ću stvarno to uraditi ako mi se ukaže prilika. Nije me briga ni za šta.
" Zdravo Alek, drago mi je da te nisam slučajno ubio. Možeš zamisliti moje iznenađenje kada se vratila iz njene redovne posete i nije više bila u potpunostni depresivna. Znao sam da to znači da je moj najbolji prijatelj živ i da ga je videla", smešio se kao da mu je drago što me vidi, ali poznavao sam ga dobro, baš kao što je i on poznavao mene. Jesmo bili najbolji prijatelji vekovima i nisam izdržao da ne podignem obrve upitno. Znao je šta želim da pitam i odgovorio mi odmah.
" Ne osećam se dovoljno komotno da ti dozvolim da uradiš išta osim da trepćeš, zato sam postavio ostale da možeš da ih vidiš dok ti sediš tu u potpunosti obuzdan. Da li je to u redu?", bio je ljubazan, bio je srdačan, govorio je kao da on pomaže nekome ko ne može da uradi ništa sam. Nisam mogao ništa uraditi sam, ali sam jako dobro poznavao ovaj osećaj. Eon je bio ništa naspram njega. Eon je bio dašak vetra. Moj organizam se gasio, osećao sam to sa svakim otkucajem srca. Eon je uzeo moju energiju, snagu. Nero, on je uzimao život iz mog bića. Posmatrao me je kao da čeka da mu ja odgovorim, samo nisam znao kako je mislio to da uradim, kada nisam imao snage ni da dišem redovno, a kamoli da progovorim ili mu se obratim mentalno. Trepnuo sam jednom, ako mu je to išta moglo značiti. Ipak jeste jer se nasmešio i ustao držeći Alekseja u narčuju. Imao sam jasan osećaj da sam se pomerio ka njima, ali nisam se pomakao. Moj um se igrao sa mnom. Nero se šetao ispred mene noseći maleno stvorenje u naručju. Posmatrao ga je sa znatiželjnim i bolesno posesivnim pogledom. Želeo je Alekseja za sebe jer je Aleksej bio poseban, ali to nije bio jedini razlog. Želeo ga je zbog Lune, jer joj je bio važan i možda je prelazio preko svega i dozvoljavao joj da ga posećuje, jer je želeo da joj dokaže da on može biti dobar. Takođe joj je dozvoljavao kako bi mogao time da je slomi kasnije ako ne bude onako kako je on smislio, a to se desilo jer sam se pojavio ja. Svejedno, ovo nije imalo veze sa mnom, imalo je veze sa njom. Njoj baš nikako ne može da se desi da uradi nešto i da to bude ispravna stvar. Želela je samo da pomogne, ali to je upravo izazvalo suprotan efekat zbog Nera, desilo bi se pojavio se ja ili ne. Desilo bi se jer bi Neru dosadila njena katotičnost ili bi mu prosto bio takav dan, želeo je da se potrudi, ali niko nije mogao znati kada će mu dosaditi. Tako je uvek bilo sa njim i Lunom. Želeo je sve od nje i trudio se neko vreme da to bude uzajamno, ali bi mu dosadilo i onda bi se ceo njen univerzum morao vrteti oko njega. Tako je oduvek bilo i to nikada nije bio problem jer se Lunin svet oduvek vrteo samo i isključivi oko njega, dok se nije žrtvovala za Alejnovu i Ilirovu Lunu. Nije Eon bio kriv za to što je on postao ovakav, nisam ja bio kriv za to što je sada došao, niko nije bio kriv što ga Luna nije volela, ali on nije želeo ništa osim nje i to je bio problem. Kako sam pomislio na nju osetio sam da je blizu, čuo sam usporene otkucaje njenog srca, dovoljno usporene da sam osećao da paničim zbog toga. Skrenuo sam pogled na levo koliko sam mogao i bila je tu. Spuštenog pogleda, piljila je u pod ispred sebe i to ne zbog mene ili čak pokornosti Neru, nego zbog Hane i Eona koji su sasvim sigurno stajali nasuprot nje. Znao sam isto tako da po dva vampira stoje i sa njima i drže njihove živote na dohvat prstiju kao što su dvojica stajali na dohvat ruke iza nje. Nisu mogli biti brži, a Eon nije mogao biti bolji od Nera. Nero obožava kada se istorija ponovi i nikada ne pravi iste greške. Odigrao je ovo pametno, bio je strpljiv i sačekao pravu priliku. Imao je priliku kakvu nikada više imati neće, svaka njegova greška u istoriji se ponavlajala odjednom, imao je prilliku da ukrade dete kao što je Luna ukrala Eona, imao je priliku da uništi Eona, imao je priliku da ubije mene, imao je priliku da se osveti Luni za sve i kao dodatak imao je priliku da kazni Hanu jer je sa njom nestao lik njegove Lune. Ovaj lik nikada neće biti njegov jer je ovaj lik moj i u Nerovom umu je bolje da spali ceo svet do temelja nego da dozvoli da neko živi sa onime što on želi. Neće priznati poraz i neće naučiti da živi sa time. Neće se potruditi da nađe svoju sreću i neće dozvoliti da iko bude srećan ako već on nije. Uništiće nas, a onda će uništiti sve ostalo i onda će umreti srećan i spokojan.
" Ne. Neću ga ja ubiti", govorio je Alekseju nateravši me da pomislim da sam se trgao, ali sam samo trepnuo iznenađeno. Nisam primetio da je tišina predugo trajala, ali mislim da su pričali o meni jer je naglasio reč ja stavljajući meni na znanje da će Luna biti ta koja će me morati ubiti. Ne znam kako sam imao snage, ali režanje se otelo iz mog grla. Nero nije skretao pogled sa Alekseja, ali se nasmešio zadovoljno mojoj reakciji. Želeo je reakciju od svih nas, samo to je moglo učiniti ovo još boljim za njega, ali samo ja sam reagovao jer samo ja se nisam mogao kontrolisati svi ostali su znali da je bolje da ostanu smireni koliko mogu biti. Luna je delovala kao da ni nije ovde uopšte. Kako bih ja mogao da se isključim tako? Ja sam vampir za ime svega, ja ne kontrolišem pola stvari koje moje telo radi. Nagoni su sve što jesam i oni kontrolišu mene. Dakle ja ću biti onaj koji će usrati sve ovo i koji će upotpuniti Nerov doživljaj, super.
" Ti si živ jer sam ja to dopustio. Tvoj tata je živ jer sam ja to dopustio. Tvoja mama je živa jer sam ja to dopustio. Moja istorija sa svima u ovoj prostoriji je dovela do toga da ti budeš tu. Trebao sam ubiti Aleka čim sam shvatio da je postao vampir. Trebao sam ostaviti tvog tatu da poludi. Trebao sam držati tvoju mamu u tamnici do kraja večnosti. Nisam ništa od toga uradio, ali čak ni to nije razlog zašto si ti ovde, to je samo osnovni deo toga kako si ti uopšte nastao. Ja sam taj koji je omogućio da ti budeš uopšte živ i to samo zbog Lune. Zato si ti ovde. Bez obzira na to ti me vidiš kao čudovište. Reći ću ti nešto što ti niko od njih nije sasvim sigurno rekao o meni. Ja nisam čudovište, ja sam biće kao i svi oni, samo ja nisam imao sreće kao svi oni. Ja sam samo želeo da imam barem delić onoga što oni imaju. Ljubav, prijatelji, razumevanje, porodica... Vidiš. Ja sam došao da pomognem, želeo sam da ti pomognem i načinim te besmrtnim. Ti si malo čudo i sasvim očekivano bio sam radoznao. Luna mi je obećala sve ako te ostavim na miru. Obećala je sve što sam znao da neće ispuniti i opet sam to uradio jer sam želeo da joj pokažem da nije važno što sam znao da me laže, želeo sam da uradim nešto za nju. Vidiš, nisi problem ti, niti tvoji mama i tata, niti čak Alek. Nije problem ni to što nije ispunila obećanja koja mi je davala, nije me bilo briga za to, da jeste Alek bi bio mrtav, a ona bi bila ljudsko biće. Nije dakle problem što je prekršila obećanje, problem je što me je slagala i klela se da se nije vezala za vampira. Čak i ti kao malo ljudsko biće možeš videti da jeste. Ako staneš tako da ih oboje vidiš jasno je da je slagala kao što me nikada pre nije slagala. Znao sam da je to uradila i pre današnjeg dana, ali nisam želeo da verujem u to jer sam se ja trudio i želeo sam da joj verujem. Mada teško je ignorisati to i teško je ne videti to sada kada mi moje oči ukazuju na istinu. Zašto je ona mislila da sam ja glup i da neću to videti? Ne znam. Znam samo da ćete svi vi danas umreti i da neće više biti Aleka da vas spase. Žao mi je zbog toga, nisi ti kriv ni za šta, ali ovo sve je mnogo veće od tebe i konačno će se završtiti danas. Dobiću svoj mir."
Govorio mu je smireno i nisam morao biti božanstvo na zemlji da bih osećao koliko je mrzeo malo dete, koliko nas je sve mrzeo. Došao je do zadnje granice i nije bilo nazad. Ovo je bio poslednji put da se nadao sreći i Luna ga je izneverila. Nije više imao šta da izgubi i planirao je da spali ceo svet za sobom. Hana se gušila jer je plakala, nije mogla disati na nos, a nije mogla otvoriti usta, Eon je mumlao nešto iza zatvorenih usta, a ja sam želeo da iskočim iz svoje kože. Niko od nas nije mogao uraditi ništa jer nas je Nero držao na granici sa svešću. Luna je stajala pognute glave, suze su kapale sa njenog lica i to je prelilo zadnju kap. Delovalo je kao da je svaki mišić u njenom telu napet. Trudila se, radila je nešto, ali nije se dešavalo ništa i njene suze su bili poslednji ekser u kovčezima svih nas. Svi ćemo umreti danas i to me je na čudan način nateradlo da se umirim i fokusiram na Nera i Alekseja. Aleksej mu je izgleda objašnjavao nešto jer ga je Nero posmatrao fokusirano pre nego što je odmahnuo glavom.
" Nemam ništa lično protiv tebe. Ti si bio uslov. Ti si nešto što će ih sve povrediti. Deo mene čak i želi da vidi da li ćeš se vratiti", objasnio mu je Nero. Odugovlačio je i meni nije promaklo to. Čekao je nešto, a ja nisam imao pojma šta on čeka. Niko od nas nije mogao uraditi ništa, niko od nas nije mogao da uradi ništa osim da trepne. Luna nije mogla uraditi ništa, Luna nije ni disala i kako sam to shvatio panika se raširila u mojim grudima. Posmatrao sam je ne trepćući, njeno srce je usporavalo do opasnih granica i ja sam znao da to nije Nerovo delo, da to nije ono što on čeka. On je ne bi ubio pre svih nas, nije bilo ni trunke sumnje u to, nije smeo ni da se okrene prema njoj jer je čekao još uvek njenu reakciju. Znao sam sada to, ali Lunino srce je bilo tiho već deset sekundi i ja bih vrištao kada bih samo smogao snage. Kako je moguće da niko od njih ne čuje tišinu koja je dopirala od nje? Kako je moguće da Nero ne oseti da ona umire? Trebao sam znati da će ovo uraditi, trebao sam znati da je ovo uvek njen izbor za beg. Umrla bi kako bi mu poremetila planove jer je uvek to radila. Ovo je Nerov savršeni kraj i ona mu neće dozvoliti da to i bude. Trepnuo sam zbunjeno kada sam čuo da njeno srce kuca, skrenuo sam pogled na Nera, ali nije on ovo radio. Luna je udahnula duboko, glasno i snaga tog udaha, taj zvuk, kao da se vraćala iz mrtvih, je odjekivao kroz dnevnu sobu i celo moje biće. Nero se nasmešio zadovoljno, kosa mu se presijavala na suncu kao da gori dok mu je lice bilo u senci, izgledao je upravo kao demon. Nije bilo bitno kako je on izgledao. Moj pogled je bio prikovan na Lunu čija leđa su bila izvijena, bila je lica okrenutog ka tavanici, ruku raširenih široko, noge su joj bile odvojene od tla. Sve to se dešavalo u sekundi dok je još uvek udisala. Oba vampira koja su je držali su se samo srušila. Kako su njihova tela pala Nero se okrenuo ka njoj i ja sam tek tada shvatio da on nije imao pojma šta se dešava zapravo. Baš kao što ni ja nisam imao pojma, ali jebeno nisam mislio da Nera nešto može iznenaditi i to me je plašilo više nego sam Nero. Skupio je prste leve ruke u špic i držao ih iznad Aleksejevog srca. Pretio joj je i ovo je prvi put u istoriji ova dva Boga da sam znao da se Nero plaši, a to me nije tešilo jer je bilo očigledno da ovo nije nešto normalno. Luna je pala na pod i dočekala se u polučučanj. Disala je teško, kao da se bori za dah što bi i bilo za očekivati jer nije disala minutima i srce joj je bilo stalo. Položila je dlanove na zemlju, kosa je pala preko njenog lica jer je pognula glavu. Da je bila na kolenima izgledalo bi kao da se klanja Neru, ali nije se to dešavalo. Od momenta kada je Nero podigao ruku iznad Alekseja do momenta kada se Luna konačno podigla na noge prošlo je dve cele sekunde.
" Zaustavite je", čuo sam jasno Nerov glas, ali niskofrekventni zvuk je ispunjavao prostoriju, ako ga ja čujem i preostala četiri vampira su ga čula. Dopirao je sa mesta gde je ona stajala. Držala je oči zatvorenima i iz nekog razloga nisam mogao da držim pogled na njoj jednako kao što nisam mogao ni da ga skrenem sa nje, a želeo sam oba da uradim istovremeno.
" Luna ako se samo pomakneš ubiću ih sve. Ako se pomakneš svi ćete umreti. Ako ne prekineš sa ovime tvoja duša je moja!", proderao se, ali jedva sam ga mogao čuti. Želeo sam da prekrijem moje uši rukama, ali nisam mogao. Ne bih to mogao ni da me Nero nije držao. Nije bilo moguće skrenuti pogled sa Lune koja je otvorila oči kada se Nero proderao. Njene oči nisu bile njene, bile su zlatne, sijale su kao Sunce i nikada nije izgledala lepše i strašnije. Nisam stigao ni da osetim strah i paniku jer Nero je spustio dlan na Aleksejev grudni koš. Hana je vrištala kidajući svoje grlo, Eon je urlao bez mogućnosti da otvori usta, a ja sam piljio u Lunu koja je odjednom bljesnula kao munja i kretala se jednakom brzinom po prostoriji. Sve je postalo toliko svetlo da nisam mogao da razaznam ništa. Dok su se moje oči navikle na svetlost nisam im više verovao. Ovo je bio san. Gledao sam rođenim očima sliku koju sam sam naslikao. Imala je zlatna krila i štitila je njima Alekseja koji se nije ni video od svetlosti kojom je zračila. Nero je piljio u nju u neverici iako je ni on kao ni ja nije mogao videti. Delovala je veća od njega, ne samo viša, već fizički veća i to mi je bilo potvrđeno kada se njena ruka pojavila ispod njenog levog krila i zgrabila ga za gušu.
" Želela je da ti se iskupi, želela je da ti da poslednju šansu, želela je da ispravi ono što je mislila da je njena greška. Krivica je samo tvoja. Tvoja posesivnost, tvoja pohlepa, tvoja žeđ za superiornošću, uništenje živih bića! Presuda je doneta jednoglasno. Tvoja duša živi svoj poslednji život", progovorila je dubokim glasom koji je ispunjavao sve uglove mog uma jer nije uopšte bio njen. Nije delovalo kao da uopšte dopire iz njenih usta, dopirao je sa svih strana, dopirao je od nje, ali glas nije bio njen. "Izdao si zaštitnike živog sveta, uništio si sve što si dotakao. Nisi vredan onoga što ti je poklonjeno da koristiš samo za dobrobit planete i više nikada neće biti tvoje."
Nisam imao pojma o čemu je pričala, ali osećao sam da se snaga vraća u moje biće čim ga je pustila iako se nije čak ni okrenula ka njemu. Nero se držao za gušu kao da proverava da li je živ. Bio je živ, ali nije bio Nero više, to se jasno videlo na njegovom licu.
" Ova duša će biti ono što ti nisi nikada mogao biti. Ova duša će uspostaviti red u haosu jer ova duša će uvek biti voljena. Ova duša nikada neće morati tražiti ljubav silom. Ova duša će voleti živi svet bezuslovno. Sudbina je određena, odluka je doneta jednoglasno."
Svetlost koja je isijavala iz nje je sada tinjala, ali malena vatrena lopta koju je štitila krilima je sijala kao da gledate direktno u Sunce. Šta se jebeno dešava? Dok sam ja pokušavao da shvatim, dok sam pokušavao da smognem snage da se ispravim, da ubijem Nera jer nisam mogao podneti ni sekundu više njegovog bitisanja na ovoj planeti, svetlost se u potpunosti povukla. Delimično sam bio svestan da Hana i Eon ćute, da uopšte ne dišu iako su njihova srca kucala ubrzanim ritmom. Gledao sam Lunu kako u rukama drži Alekseja, nisam ga mogao u potpunosti videti jer su oboje bili delimično skriveni njenim krilima. Nisu bila zlatna, bila su bronzana, riđa. Delovalo je kao da je postala opet ona, bila je normalne visine, bila je niža od Nera koji je stajao iza nje. Kako sam ga postao svestan tako sam se setio da Nero nikada ne odustaje, da će uništiti sve što može uništiti. Pogotovo sada kada je sve izgubio. Nisam bio u stanju da stanem na noge, ali sam se srušio sa troseda i vukao se ka njima u želji da dođem do nje. Do njega. Da ga zaustavim. Nisam bio dovoljno brz, nisam imao snage. Perifernim vidom sam primetio da se Eon kreće. On se povratio brže, on je bio ipak ono što čak ni Luna nije bila. Gledao sam sve što se dešavalo kao kroz san kada ne možeš stići nikako do svoje destinacije. Vreme se razvuklo, čak i da nisam bio vampir video bih sve savršeno jasno. Video bih Lunu koja podiže pogled svesna Eona koji grabi ka njoj. Video bih Nera kako podiže ruku visoko iznad glave. Video bih da Luna predaje Eonu Alekseja i gura ih obojicu od sebe. Na kraju svega, i da nisam vampir, video bih da Nerova ruka zabada sečivo noža direktno u njeno srce čim se okrenula ka njemu. Gledao ju je pravo u oči iako ona u tom momentu nije gledala njega, gledala je mene i video sam kako ceo moj svet nestaje. Sve se rušilo zbog tog pogleda. Opraštala se od mene tim pogledom i znao sam da nešto nije u redu. Možda zato što nije bila sasvim u ljudskom obliku, možda zato što je uradila ono što je uradila, nije bilo uopšte važno, bilo je važno da mi je tim jednim pogledom dala na znanje da je ovo kraj. Samo što nije bio njen kraj pre nego što će biti njegov. Nisam skretao pogled sa Luninih očiju koje su sada bile njene, čokoladne boje, ali sam video Nera koji je delovao istovremeno zadovoljno i šokirano. Kajao se i bio je presrećan istovremeno. Nije trajalo dugo. Nije me čak bilo ni briga što nisam ja imao priliku da mu presudim. Nije me bilo briga što je Eon bio taj koji ga je dograbio i jednim potezom slomio vrat, nisam se čak ni zapitao kada je stigao da preda Alekseja Hani. Nije me bilo briga ni za šta jer sam stigao do nje kada je pala na zemlju dok je Eon još uvek držao Nera. Nije me bilo briga ni što je Nerova ruka pala na njeno stopalo kada ga je Eon ispustio. Nije me bilo briga ni što su Eon i Hana držali njenu levu ruku. Nije me bilo više briga ni za bol koji sam osećao jer se sve u meni rušilo. Nije me bilo briga jer ništa više nije bilo važno. Stigao sam do nje, to je bilo važno. Stigao sam do nje kada je njeno srce stalo i ništa više nije moglo ikada biti važno.