Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 30

Dar života

02

Bili smo u gradu nakon samo pet minuta. Nisam imao pojma odakle uopšte da počnem da ih tražim. Alek izgleda jeste, poznavao je grad bolje od mene. Trebalo mu je samo pola minuta da mi poveruje da Luna nije odgovorna i smirena osoba kada je sa Mihom, zato što će uraditi šta god Miha bude tražio od nje. Stigao sam i da mu ispričam o par situacija kako bih mu dao na znanje šta može da očekuje. Kada ju je Miha izgubio u igri karata, pa smo morali da je tražimo i otkupljujemo nazad. Kada je ona njega izgubila u takmičenju u obaranju ruku, pa smo morali ne samo da ga otkupljujemo, već i nagovaramo da se vrati nazad jer je bio rob vlasniku vinarije. Trebalo mu je nedelju dana da se otrezni. Kada su njih dvoje bili sami nikada se nije dobro završilo, a stigao sam da mu kažem da je bilo nekoliko situacija čak i kada smo ih Eni i ja nadgledali da su uspeli da naprave sranje. Nisam mu ispričao za poslednji put kada se to desilo, nisam želeo baš ni da se prisećam toga jer to mi je bio prvi poljubac sa Linom.
" Neću lagati, želim da vidim tu Luninu stranu", prokomentarisao je Alek vodeći me kroz grad. Uzbuđenje je odisalo iz njega iako ga nisam video, ne bih ga video čak i da nisam išao iza njega, lice mu je bilo skriveno pod ogromnom kapuljačom. Malo je nedostajalo da ispadnem totalna budala i pitam ga zašto ne skloni kapuljaču, ali sam se na vreme setio da je on Vesnik Smrti i da svi znaju njegovo lice, njegov ožiljak. Verovatno svi misle da je mrtav i on želi da tako ostane, ne mogu ga kriviti, svi mi samo želimo normalan život, a sada nam pogotovo ne trebaju komplikacije zbog Hane.
" Nisi je nikada video pijanu?", pitao sam iznenađeno, ali Alek je samo slegnuo ramenima. Verovatno nije na to mislio, a nisam ni ja želeo to da pitam." Nije to poenta Alek, poenta je da ona i Miha privuku pažnju i to obično nikada nije dobra vrsta pažnje. Nemoj misliti da ako ne tragaš ti za Nera da je on odustao. Zaboravljaš da je nisi ti pronašao kada je bila Lina?"
Naleteo sam na njega jer se zaustavio ispred mene i nisam to očekivao. Osetio sam u tom kratkom momentu da su mu se svi mišići napeli. Nastavio je da hoda, ali je sada hodao mnogo brže, na granici sa onime što bi se moglo nazvati ljudskim hodom.
" Blizu smo, nemoj mi se izgubiti sada jer ja ne mogu ući tamo sam jer i ja znam privući pažnju veoma lako. Najgoru vrstu pažnje", prošaputao je, jedva sam ga razumeo iako je bio samo nekoliko metara ispred mene. Sustigao sam ga za sekundu jer se zaustavio ispred jednog prolaza između starih zgrada. Nisam morao poznavati grad da bih znao da ono nije bilo mesto gde ste želeli da zalazite.
" Kako znaš da su ovde? Mogu biti bilo gde", prokomentarisao sam dok sam gledao u mrak u pravcu u kojem je i on gledao. Nije se čula muzika, nije se čula buka ni pijani razgovor. Nisam čuo ništa zapravo.
" Zato što je ovde Miha naučio na težak način da ne možeš napiti vampira. Ne zapravo", odgovorio mi je i nestao u senci. Pratio sam ga po zvuku. Stigli smo do kraja slepe ulice, Alek nije stao, otvorio je vrata i ušao u prostoriju osvetljenu strelicama načinjenim farbom od fosfora. Tek sada sam shvatio da ovo mora biti neko ekskluzivno mesto, barem za današnji svet. Bio sam siguran u to kada sam video bele neonke koje su bile gotovo izumrle, takoreći. Sada sam već čuo i muziku. Ovo je moralo biti jedno od možda deset mesta ovakvog tipa na celoj planeti i Miha je baš morao da ga pronađe, ali sa druge strane gužva je naša prednost. Nismo prešli možda još desetak metara kada je Alek otvorio vrata. Imao sam osećaj kao da je preko mene prešao talas, muzika je tekla iz tih vrata. Nisam čuo ništa ovoliko glasno toliko dugo, ali Alek je već ušao unutra, nisam imao vremena da se navikavam, pratio sam ga bez reči. Našao sam se u prastaroj sali za fiskulturu koja je bila pretvorena u klub i bio bi to dobar klub čak i u našem vremenu. Bilo je ovde sigurno dvesta duša. Izbrojao sam osam šankova i nisam morao da tražim Lunu ili Mihu, Alek ju je odmah našao. Zaustavio se i zarežao što me je nateralo da pomislim da nešto nije u redu, ali sam pratio pravac u kojem je i njegova kapuljača bila okrenuta i znao zašto je zarežao. Nije mi bilo jasno kako je bilo moguće da ju je pronašao u ovoj gužvi. Morao sam znati kako to radi.
* Kako si je pronašao?*
Pitao sam posmatrajući u senku koju je bacala njegova kapuljača, znao sam da nije skreenuo pogled sa nje. Nije mi odgovorio ništa, posmatrao ju je ruku prekrštenih preko grudi, nisam bio siguran ni da me je čuo. Da ga nisam posmatrao ne bih video da je ispod leve ruke šakom napravio mimiku otkucaja srca. To je bilo... prokleti savršeni vampir.
* Čuješ njeno srce pored svih ovih srca i muzike?*
* Čujem i Mihino i poprilično sam siguran da spava sa naše leve strane. Čujem i srce osobe koja joj se unosi u privatni prostor i niko ga više neće čuti ako ja odem tamo prvi. Ne želim da privlačim pažnju, pa ako bi bio ljubazan....* nije rekao više ništa, nisam mogao videti ni da li se smeši. Zamahnuo je rukom u pravcu u kojem je Luna stajala sa nekim plavokosim muškarcem, samo što njegova kosa nije bila svetla kao Alekova. Bila je tamnija, kao što je Mihina sada bila. Kao što je Nerova nekada davno bila. Iznenadio sam se sa kojom sam lakoćom stigao do nje. Osvrnuo sam se samo jednom, ali nisam više video Aleka. Verovatno je želeo da se približi, ali je tražio neku skriveniju poziciju, ili je otišao. Moguće je i to. Možda je otišao po Mihu?
" Leone!", uskliknula je Luna iznenadivši me i skočila mi u zagrljaj. Da li ona stvarno misli da Alek nije ovde? Leon? Nisam stigao ni da je pozdravim, niti da reagujem zapravo ikako. Stajao sam kraj nje, grlila me je jednom rukom oko struka, moju levu ruku je prebacila preko svog ramena. Izbrojao sam petnaest čašica za žestoko piće na barskom stoliću ispred nje. Nasuprot nas je stajao plavokosi momak kojeg sam prethodno video sa leđa. Mrštio mi se, ne baš sa pravom, ali jesam nameravao da mu ukradem priliku da vodi Lunu bilo gde.
" Ovo je Markus, Markuse ovo je Leon", predstavila nas je učtivo. Momak, Markus i ja smo učtivo i zbunjeno klimnuli jedan drugome glavom. Nisam znao kako mu se Luna predstavila, ali sam bio siguran da ne mogu ni da se nadam da ću nasumično pogoditi. Kako sam se poklonio blago Markusu, tako sam video Aleka. Pretpostavio sam da mu ovo uopšte nije više bilo zanimljivo.
* Da li nas možeš čuti odatle?*, bilo je to glupo pitanje, znao sam da može. Zato je i bio tamo. Nije mi odgovorio, klimnuo mi je jednom glavom odsečno, a ja sam usmerio pažnju na Lunu.
" Emanuel je otišao do toaleta, a Markus mi je pravio društvo. Zaista je divan, zar nije to lepo od njega?", Luna je brbljala čim sam skrenuo pogled na nju. Nisam razumeo zašto se ponaša kao da je ovo predstava, mogla mi je mentalno reći šta god je želela, ali nije to radila. Zato sam rešio da prosto idem njenim tokom.
" Da. Jeste. Hvala ti", obratio sam se dečku koji se smešio zbunjeno.
* Znaš da je Alek ovde i znaš da nas posmatra. Zašto ovo radiš?*
" Markus mi je pričao veoma zanimljivu priču. Moraš ispričati mom bratu, on je najveći fanatik te istorije, Vesnik Smrti mu je oduvek bio lični heroj. Nikada nije verovao u sve one priče. Ispričaj mu ono što si meni ispričao", brbljala je, a ja sam u sebi samo ponavljao reči koje je birala, Alek je radio isto samo se obraćao meni i to je samo činilo sve još gorim. Brat? Alek je moj heroj? Oh Luna, veoma lepo odigrano. Misliš da si jako pametna.
" Zaista?", pitao sam Markusa smešeći se navodno uzbuđeno, ali Luna mu nije dozvolila da počne. Ona je započela priču pre njega i odmah sam shvatio zašto mi nije sve ovo rekla mentalno. Znala je da Alek sluša. Nije nam mogla obojici govoriti istovremeno.
" Da. Markus mi je odao tajnu, ali ne brini se. Leon neće nikome reći. Markus mi je pričao o onom danu kada je navodno Alek ubio sve one ljude koji su bili kao Nero...", počela je Luna obraćajući nam se naizmenično, a ja sam navodno zagrizao mamac i usmerio svu pažnju na Markusa. Luna je skrenula pogled na Aleka i nasmejala se. On neće ubiti Markusa, on će ubiti nju.
" Moja teorija je uvek bila da on to nije uradio jer je to želeo. Nero je to tražio od njega. Kao i sve što je posle došlo. Ne verujem u priče koje kruže. Nemaju mi smisla. Zašto bi Vesnik Smrti, kraljevo najjače oružje, bio ičije kuče. On može sam da ubije Nera."
Markus je uzbuđeno klimao glavom na moje reči. Već sam video da ga u potpunosti imamo u šaci. Samo što sam isto tako jasno video kada je Alek odmahnuo na moje reči. Mislim da sam se prvi put zapitao zašto ga Alek nije ubio i postarao se da ga ubije svaki jebeni put kada bi ovaj pokušao da se vrati.
* Ono što ti možeš da uradiš je samo trik naspram njega Eone.*
Nisam stigao ni da počnem da prihvatam Alekovo objašnjenje na pitanje koje mu nisam postavio, Markus je rešio da mi ispriča svoj deo priče.
" Bio sam tamo. Alek je ubio samo jednu osobu. Mi smo ostali bili pozvani da štitimo Nera, bili smo pozvani da ubijemo ostale."
Alek je zakoračio ka nama, ali se zaustavio iste sekunde kada je Luna odmahnula glavom navodno piljeći u Markusa u neverici. Markusa koji je bio vampir, Markusa koji je možda ubio Mihu ili Eni. Markusa koji je sasvim sigurno bio ovde po Nerovom naređenju da pronađe bilo koga od nas, da pronađe nju. Skoro instiktivno sam je povukao u zagrljaj, bliže sebi.
" Reci mu ono drugo. Reci mu...", zvučala je kao zaluđena tinejdžerka koja ima priliku da stoji u blizini omiljenog člana najpopularnijeg benda. Mislim da bi mi vilica pala u čudu. Bila je jako dobra, pogotovo ako se uzme u obzir koliko je popila. Takođe nešto još nije štimalo, Alek je rekao da ne možeš napiti vampira, Markus je bio mrtav pijan.
" Neko je počeo glasine da je Alek mrtav, ali Alek je zapravo bio u tamnici jer je Nero ubeđen da je Alek nekoga sakrio. Nekoga od onih sličnih kralju i kraljici", nastavio je Markus opijeno, ali ozbiljno.
" Oni ne stare, a čak i ako umru, oni se vrate Leone. Da li možeš da poveruješ?", pitala me je Luna poskakujući uzbuđeno. Nabacio sam svoj najbolji Ma šta mi napriča izraz lica i piljio u Markusa jer najbolji deo tek dolazi. Ovo sam i sam znao.
" Da. Nero se toga plaši, ali je imao Aleka da kontroliše to. Samo što sada više nema Aleka i sada smo svi mi poslani da ih sve nađemo. Ne samo njih, već i Aleka i kraljicu... Sve se raspada", uzdahnuo je umorno, kao da mu je dosta svega. Razumeo sam ga, trčao je po znanom svetu ni sam ne znajući šta traži za poludelog kralja. Osim toga tražio je Aleka, znao čovek ko je on i kakav je on ili ne, ako je neko pobegao iz kraljeve tamnice, takvu osobu ne tražiš. Već se moliš da je nikada ne sretneš.
" Ali rekao si da Aleka više nema. Zašto ga onda tražite?", pitao sam želeći da ga nateram da nastavi da govori. Osim toga Alek je iza njega mahao rukom da podstaknem Markusa da nastavi.
" Niko od nas ne želi da nađe Aleka. Ako Alek stvarno okuplja one slične Neru niko od nas nema šanse. Niko od nas ne želi da nađe Aleka generalno. Alek je izgladneo pokidao lance, ubio dva čuvara i pobegao bez traga. Nisam lud da ga tražim. Kraljicu možda, ona je bespomoćna...", nastavio je zamišljeno, a ja sam osetio da mi se ruke tresu. Luna me je uštinula za dupe. Luna me je stvarno uštinula za dupe!
" Zar ona nije pobegla sa Alekom?", nastavila je Luna i kunem se da sam čuo podsmeh u njenom glasu. Nju je ovo jako zabavljalo iz nekog razloga. Kako nju ovo nije brinulo za ime svega? Bila je mrtva pijana, eto kako.
" Nju smo lakše pratili. Menjala je likove, ali je priča bila uvek ista. Radila je po kafanama, živela je kao beskućnik, ljudi govore da je spavala u štalama", objašnjavao je mašući rukama preko svog lica dočaravajući promene koje je Luna izvodila.
" Ona nije bila kraljica uopšte Leone. Reci mu Markuse!", sada sam znao zašto je toliko uzbuđena. Ovo je bio deo nekog njegnog plana koji je očigledno uspevao. Pitao sam se da li Alek zna za ovo.
" Nero je uveren da je to bila njegova Luna. Eonova... Alekova...", mahao je rukom nezainteresovano. Bilo je očigledno da ga ne zanima ljubavni četvorougao i da ga zamara i da priča o tome.
" Ta svetica Luna o kojoj si slušao toliko ceo svoj život je veoma oskudnih morala Leone", prokomentarisala je Luna kraj mene klimajući glavom navodno me tešeći zbog toga što ću biti razočaran u priče koje sam čuo o njoj. Moja reakcija, to što sam prevrnuo očima na njene reči, je podstakla Markusa da se da u objašnjavanje i znao sam da je Luna upravo to želela.
" Njihova priča je veoma komplikovana, ali Nero je želi i samo tbog toga uopšte tražimo kraljicu. Uveren je da kraljica Hani nije zapravo kraljica Hana već neko vreme. Nije u početku verovao, ali ona mu je navodno sama to rekla i sada čak i on veruje da je ona njegova Luna. Ona je zapravo veoma stara duša i veoma moćna osoba. Nero i ona imaju dugačku istoriju i sve ovo je uradio, sve ovo radi zbog nje. Nije ga briga za Eona, za veliku četvorku, za nikoga od njih, čak ni Aleka. On samo želi nju da nađe."
Luna me je štipala za zadnjicu uzbuđeno i već sam se pitao kako ću objasniti Hani modricu koja će tamo sasvim sigurno nastati. Mislila je da će mi laknuti što je Nero usmerio svu pažnju na nju. Želela je da ovo čujem kako bih manje brinuo zbog Hane, ali Luna, moja Luna je zaboravila da ja nju volim i da mi nikada ne može biti lakše zbog toga što baca uvek sebe pod nož zarad svih nas.
" Zato je Markus ovde. Misle da je mogu pronaći kako konobariše negde, širi istinu o Neru i ostalima. Markus i Nerovi ljudi je traže za Nera, a ostatak sveta je traži da joj pomogne.Vatra se širi i svi smo u istom kokošinjcu", objasnila je na kraju Luna, a onda me je pustila i približila se Markusu. Uhvatila ga je za ruku i treptala kao nevinašce. Svako muško biće bi palo na to. Taj pogled bi istopio stenu.
" Da li misliš da postoji šansa da je ona ovde?", pitala je Markusa sladunjavim glasom od kojeg mu je srce ubrzalo ritam. Moj pogled je stalno bežao ka Aleku.
" Čak i da jeste, postoji šansa da nije sama. Ne bih joj mogao prići ako je bilo ko od njenih ljudi sa njom. Ako ju je Alek pronašao, ne bih joj mogao prići nikako", objašnjavao je Markus, bio sam i više nego siguran da je rekao više nego što je smeo reći, više nego što je smeo sanjati da nekome kaže na glas. Luna se nije poremetila zbog ovih reči, držala se svoje uloge do kraja. Prelazila je prstima preko svog vrata navodno sklanjajući kosu. Da je Markus bio malo trezveniji čuo bi da Alek reži, da mu se Alek približava.
" Aleku se ne bi svidelo da te vidi blizu nje? Da si joj recimo blizu kao meni sada?", pitala je grizući se za usnu. Sada je već preterivala jer ni meni nije više bilo svejedno da je gledam, bilo mi je žao sirotog Markusa.
" Alek bi me već ubio da si ti ona i da je on blizu. Alek bi me ubio da je ovde čak i da joj ja nisam blizu. Imamo sreće što on nije ovde večeras", objasnio je Markus kroz šapat za koji je sigurno mislio da ja ne mogu čuti, a ja sam uzdahnuo jer je ovo bilo smešno. Vrtela ga je oko malog prsta. Ne možeš napiti vampira. Moje dupe ne možeš napiti vampira. Prelazio je prstima preko njenih leđa kao da ja ne stojim ovde. Jeste da me je predstavila kao svog brata, ali i onda. Pokaži malo jebenog poštovanja. Nasmejala se na ono što joj je rekao i šapnula mu je nešto na uho. Nije bilo šanse da je čak i Alek to čuo. Markus je klimnuo glavom jednom, ali nije rekao ništa.
" Vesnika Smrti je lako prepoznati, nije da je to potrebno, kada on očigledno može da te ubije pre nego što primetiš da ti je u blizini", nastavila je odjednom na glas pre nego što se ugrizla za usnu piljeći u Markusove oči, dok sam ja piljio u Vesnika Smrti čiji fitilj samo što nije izgoreo.
" Ali kako vi raspoznajete njih?", pitala je trepćući i gledajući ga ispod oka. Podigao je prste do njenog lica smešeći se, svi znamo šta je nameravao da joj pokaže, a onda je prestao da diše. Skrenuo je pogled iste sekunde na mene. Gledao me je pravo u oči, a ja nisam imao šta drugo da uradim osim da mu mahnem smešeći se. Markus se nije obazirao na mene, nije čak ni na Lunu. Odgurnuo se od nje i zverao preko naših glava pre nego što se okrenuo. Alekov tajming je bio besprekoran. Našao se tamo u tačnoj stotinki sekunde. Markus je bio Alekove visine, svejedno je delovalo kao da je Alek za glavu viši. Markus nije morao da vidi njegovo lice da bi znao da je to Alek. Njegovo srce je lupalo neverovatno brzo, ali Alek se nije kretao, nije uradio ništa. Skrenuo je odjednom glavu ka Luni kao da ga je dozvala, ali ona nije rekla ništa, ispijala je nešto iz čaše nonšalantno. Dok smo Alek i ja posmatrali nju kako ispija piće one je skoncentrisano posmatrala Markusa koji se samo srušio ispred Aleka. Nisam primetio da se Alek pomakao, ali to mi je moglo promaći svakako. Uzmakao je za korak kada je Markus pao i posmatrao Lunu nakrivljene glave, osećao sam da je zbunjen iako mu nisam mogao videti lice još uvek. Ja nisam razumeo šta se dešava, ali je Luna ispila svoje piće, zaputila se ka Aleku i pre nego što je stigla do njega nestala je. Kao da je u zemlju propala. Nisam je čuo, nisam imao pojma šta radi, ali se posle par sekundi Alek sagnuo i podigao je na noge. Skočila mu je za vrat i obgrlila ga rukama i nogama, a to je bilo previše za mene. Markus me je previše podsećao na vampira koji ju je prošli put pronašao, sve ovo je previše podsećalo na to veče i ja nisam želeo da gledam kako se pentra po Aleku inače, a pogotovo ne sada.
* Idem da pronađem Mihu. Ne puštaj je.*
* Nisam ni planirao.*
Odmahnuo sam glavom dok sam se udaljavao od njih. Jebeno čudno veče i Luna i njene igrice i predstave. Imao sam milion pitanja za nju, ali neću ih moći postaviti jer će ona biti sa Alekom, jer će pitanja postavlajti on. Reći će mi sutra. Mogu živeti sa tim. Mene čeka Hana, mirna, sigurna Hana koja nema pojma gde sam ja. Ja se pretvaram u Lunu. Ne. Nikada neću postati takav. Reći ću Hani sve. Zašto da ne? Ništa strašno se nije desilo. Valjda...