Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 16

Šta si ti? 

02

Narednih pet dana nisam uopšte izlazio iz sobe, nisam se ni pomerao, sedeo sam u istoj fotelji i slušao njene reči kao eho. Želeo sam da umrem, želeo sam da me to slomi, ali nije se ništa dešavalo jer nije delovalo stvarno. Razmišljao sam o tih par reči koje smo razmenili iznova i iznova i nikako mi nije delovalo istinitim. Govorila je istinu, sećala se, ali nije delovalo istinitim. Kada je osvanuo šesti dan čekao sam da Eon ode u lov, da se ona vrati iz bašte i konačno skupio hrabrosti da joj se suprostavim. Bila je u kuhinji kada sam izašao iz moje sobe, srce joj je počelo uspaničeno kucati, ali se pretvarala da me nije čula sve dok se nije okrenula držeći činiju u rukama. Trgla se kada me je videla kako stojim na pola metra od nje, činija joj je ispala iz ruku kada sam zakoračio ka njoj. Zaustavio sam se odmah i podigao ruke smešeći se ljubazno, ali ona se plašila jer iako je rekla istinu lagala je.
" Zdravo Luna", rekao sam smešeći se i dalje ljubazno.
" Zdravo Alek. Drago mi je da si konačno rešio da izađeš iz sobe", slagala je i okrenula se da nastavi sa pripremom povrća ignorišući u potpunosti činiju koja je ležala između naših stopala.
" Dopusti mi da ti pomognem", ponudio sam i pokupio salatu koja je bila na podu nazad u činiju. Stao sam kraj nje i ispirao povrće sa njom u tišini dok sam gledao kako se znoj od nervoze sliva niz njen vrat.
" Ne moraš ovo raditi, ali hvala ti", glas joj je bio ujednačen i bio sam impresioniran načinom na koji je uspela da sakrije nervozu iz svog glasa.
" Nije mi teško Luna, to je najmanje što mogu da učinim", gledao sam je kako se na momenat mršti na svoje ime i čekao da završi sa svojim poslom jer sam ja završio moj deo. Okrenuo sam se leđima ka kuhinjskom elementu i naslonio se. Prekrstio sam ruke preko grudi i posmatrao je kako u tišini pere povrće i seče ga dok joj se prsti tresu nervozno. Čekao sam da vidim da li će se namerno poseći.
" Reci mi Luna, da li Eon zna da se sećaš svega?", pitao sam nonšalantno. Nije značilo ništa, uvek je krila stvari od njega. Odmahnula je glavom na šta sam ja potvrdno klimnuo glavom.
" Razumem da ne želiš da mu objašnjavaš zašto nisi preuzela na sebe njegove rane kako bi on preživeo. Samo sam želeo da ti kažem da mi je žao što je on ipak umro, znam da nije bio takav dogovor, ali ja sam samo radio onako kako sam mislio da ću te spasiti", objašnjavao sam tiho i uhvatio je za rame. Ostavila je ono što je radila i okrenula se ka meni klimajući glavom tužno, ali sa navodnim razumevanjem na moju očiglednu laž.
" Hvala ti što razumeš Alek. Žao mi je što ovo nije ispalo bolje po tebe", odgovorila je iskreno tužna ovom činjenicom. Samo zbog toga je nisam zgrabio za gušu, ali sam nežno prešao rukom preko mišice njene ruke i zgrabio je za podlakticu.
" Šta to radiš Alek?", treptala je zaprepašćeno dok je pokušavala da se otme iz mog stiska, ali je imala sreće što je to jedino što joj trenutno radim.
" Šta ja radim? Šta ti radiš? Ko si ti uopšte? Ti nisi Luna, ja znam Lunu i ti nisi ona. Zato mi reci lepo ko si da se dogovorimo na lep način pre nego što se Eon vrati. Ne zaslužuje ovakav šok. Želim istinu ili ću te sam dokrajčiti kunem ti se."
" O čemu ti pričaš? Ja jesam Luna Alek. Pusti me, boli me to", otimala se uspaničeno, ali je ovaj put bilo jasno da laže. Samo što nisam stigao ni reč više da kažem, osećao sam se kao da sva moja snaga curi iz mene. Pao sam na sve četiri i borio se da ostanem pri svesti. Nisam više video Lejlu, ali sam čuo da Eon pokušava da je umiri tihim glasom. Čuo sam i nju kako mu govori da je sve u redu i konačno sam osetio da imam dovoljno snage da ustanem. Pridržavao sam se za stolicu i nekako se podigao uspravno odmeravajući Eona koji je držao Lejlu iza sebe zaštitnički. Pokušao sam da podignem prst u njenom pravcu optužujuće, ali nisam mogao. Vrtelo mi se u glavi, imao sam osećaj kao da nisam okusio krv šest meseci. Eon je bio jebeno dobar i da ovo jeste bila stvarno Luna bilo bi mi drago što me može zaustaviti.
" Šta se jebeno dešava Alek?", pitao je Eon iznervirano. Nije bio besan, bio je zabrinut jer nije želeo da me povredi, ali je mislio da sam ja povredio nju. Samo što je znao da ja nju nikada ne bih povredio.
" Ona ni... Ona la...", pokušao sam da mu kažem, pokušao sam da mu se obratim u mislima, ali sve što sam uspeo je da se srušim na stolicu i udišem plitko boreći se za dah. Nisam bio ovoliko umoran ni kada sam pobegao iz tamnice i došao ovde.
" On misli da ja nisam Luna samo zato što sam mu rekla da se sećam svega i da biram tebe", progovorila je Lejla pre nego što sam stigao išta da kažem. Uspeo sam da odmahnem glavom u momentu kada se Eon osmehnuo i podigao obrve iznenađeno. Okrenuo se ka njoj dok sam ja pokušavao da udahnem dovoljno vazduha da mu kažem da je to laž.
" Ti se sećaš?", pitao je ushićeno. Bio sam iznenađen, očekivao sam da će barem malo biti ljut na nju, ali ovo je Eon i on joj je oprostio sve davno. Gledao sam je kako klima glavom i propire se na prste kako bi ga poljubila, ali Eon se odmakao od nje.
" Izvini Eone, trebala sam te spasiti. Trebala sam, žao mi je. Ja uvek biram tebe", nije lagala, obojica smo jasno čuli ravnomerni ritam njenog srca. Samo što je lagala, ja sam znao da laže jer to nije bila Luna. Nije mogla biti ona. Ma koliko je ovo bila Lejlina inkarnacija, sećala se i trebala je biti Luna, ali nije. Bila je i dalje Lejla.
" Ne", odmahnuo je glavom i odmakao se od nje držeći je za ramena čvrsto. U njegovom glasu sam tačno čuo da misli isto što i ja, u ta dva slova je jasno rekao da i on zna da ovo nije ona.
" Eone, molim te. Alek ne veruje jer je povređen. Zašto mi ti ne veruješ?", pitala je tužno i bilo mi je jasno da bi ga preklinjala da on odabere nju i nije je bilo briga što sam ja ovde. Odabrala Luna njega ili ne, nikada mi ne bi to ovako uradila. Nije mogla biti Luna.
" Zato što Luna nikada ne bi ovo uradila, zato što bi Luna bila radije sama nego da vodi ovaj razgovor sa mnom pred njim", govorio je sada već zgađeno i besno. Svukao je ruke sa njenih ramena kao da ne može uopšte da podnese da je dodiruje. Osećao sam da se moja snaga u potpunosti vratila, čuo sam tiho u svojim mislima izvini dok se Eon udaljavao od Lejle.
" Zbunjen si. Ne znaš mnogo toga. Objasniću ti sve Eone. Moraš mi verovati, ti jesi moja sudbina, sada vidim to i žao mi je zbog svega", nije me čak ni najmanje povređivalo ovo što je govorila čak iako je govorila istinu. Bio sam uveren da to nije bila ona, ne samo ja, Eon je odmahivao glavom dok je govorila kao da ne želi uopšte da je sluša. Nisam želeo da se mešam, bilo mi je jasno da će Lejla moju navodnu ljubomoru koristiti protiv mene, ali sam bio spreman da je zaustavim ako pokuša da pobegne. Trepnuo sam i Eon ju je držao za podlaktice besno.
" Jesam zbunjen. Možda ne znam sve, ali sam siguran da ti nisi ona jer ona ne bi odabrala mene", rekao je odjednom besno i protresao je. Mislim da me je od svega što se upravo dešavalao najviše iznenadilo to što je on upravo rekao ono što je za njega presudilo. On nije verovao da bi ona odabrala mene, on je to znao. Kod mene je presudilo to što znam da mi ne bi na onaj način zabola nož u srce bez ikakvog objašnjenja i bez da me oslobodi.
" Eone, rekla sam ti već to. Rekla sam to i njemu. Svi ste bili tamo, rekla sam da ja uvek biram tebe", lagala je i govorila istinu i ja nisam imao više pojma šta se dešava, ali Eon joj nije ništa verovao i odmahivao je glavom mršteći se kao da će pući ako ona ne ućuti.
" Ko si ti? Prekini sa lažima jer ti ni on ni ja ne verujemo i bilo bi bolje po tebe da nam sama kažeš ko si", pustio ju je konačno i uzdahnuo umorno. Spustio se u fotelju i položio svoje lice u svoje dlanove odmahujući glavom u neverici. Razumeo sam ga savršeno. Sada kada je bilo očigledno i meni i njemu da to nije ona i ja sam bio u neverici. Kako je do ovoga došlo, ko je ona zapravo? Bilo je očigledno da jeste jedna od njih, bilo je očigledno da ima njene oči, bilo je očigledno da se seća detalja koje sam bio siguran da nije saznala ni od mene ni od njega. Ko je onda bila ona?
" Znao sam. Od početka sam znao da ne možeš biti Luna, ali on je bio ovde i mislio sam da sam zaslepljen ljubomorom. Sve u vezi tvog ponašanja je delovalo pogrešno, ali sam odbijao da verujem u to. Želim da znam ko si ti i zašto nam ovo radiš?", Eon je pričao u svoje dlanove. Lejla se spustila na dvosed, ali ja sam posmatrao Eona. Bio je u pravu i ja sam znao da ne deluje kao ona, ali ja nisam znao kako se ona ponašala dok se ne seti. Eon jeste i on je trebao davno ovo primetiti. Ne krivim ga što nije, ali mi ga je bilo žao jer je mislio da je konačno moguće da ima sve i sada to nije tako.
" Hana. Ja sam Hana", odgovorila je i mislim da me je više iznenadila Eonova reakcija kada ju je zgrabio za gušu nego činjenica da je ona rekla da je Hana. Bez moje volje našao sam se tamo i svukao Eona sa Lejle. Spustio sam ga u fotelju i samo piljio u njega sve dok nije klimnuo glavom dajući mi na znanje da se smirio. Udahnuo sam duboko i otišao do druge fotelje. Sedeli smo svako na po jednom komadu nameštaja, svako je bio svoje ostrvo. Sedeli smo isto kao i ono veče kada sam doveo Eona ovde uopšte.
" Ja ću da počnem priču. Dakle ovako. Pronašao sam te samu sa starijom ženom u kući u šumi. Žena nije bila vašeg roda, nije bila ni vampir, ali je poznavala jednu od lekara vašeg roda koje su bile spremne da mi pomognu. Želeo sam da uputim ženu da te odvede do jedne od sigurnih kuća, imala si tada nešto više od dve godine i imala si njene oči. Niko nema tu nijansu očiju, niko od vaših. Nero je ubio sve koji nisu pristali da rade kao lekari kako bi navodno pomagali ljudima, ali je to uradio zapravo kako bi imao kontrolu nad decom koja se rode kao vi. Luna sama mi je objasnila da su šanse da se neko ko nije rođen takav, kao što su ona, Eon, Nero i Hana rođeni, veoma male. Polagala je sve nade u to da velika četvorka, blizanci, Miha i Eni uspeju sami da se vrate jer su i u prošlom životu rođeni takvi, rođeni su sa time. Poenta ove priče je da ti nisi ni jedno od velike četvorke, blizanaca, nisi Miha ili Eni, upoznala si ih. Eon je ovde kraj mene. Nero je... svi znamo da on nije ni umro. Isto tako znam da Hana nije umrla jer me je Hana redovno posećivala i proveravala dok sam četiri godine bio u tamnici. Izveštavala je Nera o svemu i donosila mi mrtvačevu krv. Dakle ti nisi ona. Ko si onda ti?"
Eon je nemo piljio u nju dok je ona piljila u mene iznervirano, prekrstila je ruke preko grudi besno pre nego što je uzdahnula i prekrila svoje lice dlanovima. Mrmljala je nešto tiho, ali ja nisam mogao da je razumem, po načinu na koji je Eon nakrivio glavu zbunjeno, znao sam da ni on ne razume.
" Ja jesam Hana", rekla je konačno i spustila dlanove sa lice. Odmerila je prvo mene Haninim zelenim očima, a zatim je odmerila Eona koji je u momentu prestao da diše.
" Šta se ovde jebeno dešava?", Eon je postavio pitanje koje sam i ja želeo postaviti sa mnogo manje psovki nego što bih ja to uradio, ali suština je bila ista.
" Ispričaću ja vama jednu priču", počela je odjednom Lejla, Hana, priznajem, verovao sam joj iako nije moglo biti moguće. Klimnuo sam glavom nemoćan da progovorim, Eon je samo piljio u nju bez reči. Nisam imao pojma šta on misli o svemu ovome, ali sam znao da je njemu hiljadu puta gore nego meni. Za mene je ovo imalo smisla, za mene je ovo značilo da još ima neke nade. Poznavajući njegovu istoriju sa Lunom i Hanom i sada Lejlom, nisam mogao ni da zamislim šta se sve sada motalo po njegovim mislima.
" Jeste, Nero me je poslao da nateram Lunu da ode iz Eonovog života. Samo što ni Luna, ni Nero nisu grešili, Eon jeste moja sudbina. Ne mora mi niko od vas verovati, nije ni važno za ostatak priče. Ja jesam volela Eona od momenta kada sam ga videla, ali sam znala šta Nero planira i zbog toga sam uradila ono što sam morala kako bih zaštitila Eona. Bila sam uz Nera, pretvarala se da ga volim, znala sam da on vidi nju i koristila sam to. Kada je sve počelo izmicati kontroli rekla sam Eonu gde je ona, rekla sam mu jer sam mislila da niste toliko glupi da svi dođete kod Nera u kuću. On nije imao veze sa našim sećanjima, prevideo je to da će se i on sećati svega, uradila je to kako bi njega kaznila, nije želela da on ikada zaboravi na nju i Eona. Znao je sve šta će ona uraditi, ja sam to znala i pre nego što je ona došla po mene jer mi je Nero sam to rekao, ali on je mislio da će i on biti uključen u sve to. Ja sam se nadala da će to biti dovoljno i iskreno nisam očekivala da ćete se svi pojaviti. Nero je bio uveren u moju odanost, bio je uveren u Alekovu, ali Nero nije bio glup, uvek je držao rezervu u rukavu. On nikome ne veruje u potpunosti osim sebi. Da ne zalazim mnogo u detalje svi znate kako se taj susret završio. Eon ne zna da je Alek morao da počisti sav taj užas i da je on morao da ukloni sva vaša tela. Nisam bila prisutna kada je Alek to radio, ali sam sigurna da su Nerova uputstva bila veoma slikovita."
Eon je skrenuo pogled na mene, nekakav zvuk se oteo iz mog grla, a Hana je nabrala obrve tužno. Nisam želeo da se prisećam toga, nisam bio siguran zašto je morala ovo da pomene uopšte.
" Alek ja tebe volim, želim da Eon zna kroz šta si sve ti prošao, kroz šta sam ja prošla da biste mogli razumeti sve. Izvini. Sigurna sam da to nije nešto čega želiš da se sećaš."
Odmahnuo sam rukom na njene reči, barem sam sada bio siguran da ona jeste Hana iako nisam znao kako je to moguće jer sam video Hanu pre manje od mesec dana. Ipak, samo Hana je ovo mogla znati. Samo ona, Nero i ja smo bili prisutni kada je Nero to tražio od mene iako se sada sećam da je ona otišle pre nego što je Nero počeo sa, kako je sama rekla, slikovitim zahtevima.
" Uradio sam što sam morao, nije važno sada. Nastavi", rekao sam ne obazirući se na činjenicu da je rekla da me voli. Znao sam da je zahvalna na svemu što sam uradio za nju u ovom životu. Voleo sam i ja Lejlu, ali nisam nešto preterano voleo Hanu. Nisam ništa posebno osećao prema njoj, jer nisam obraćao dovoljno pažnje na nju. Nisam je poznavao iako sam je krivio što je ostavila Eona. Sve bi se drugačije završilo da je ona samo ostala sa njim. Sada sam znao da to sve i nije bilo tako jednostavno za nju. Svejedno bih voleo da je ostala uz njega tada.
" Preskočiću onih nekoliko decenija koje sam provela izigravajući srećnu porodicu sa Nerom pre nego što je postao kralj. Svi znate kakav je bio prema Luni, nemojte misliti da je njoj bilo najgore, ali bilo je dana, veoma malo, ali bilo je dana kada je video njegovu Lunu i voleo je. Bilo kako bilo postao je kralj, ja sam bila kraljica i bilo je dobro neko vreme, ali onda je postao opsednut onima koji su se vraćali. Još važnije od toga postao je opsednut time da nađe nju. Želeo je da joj se iskupi i svaka beba koja mu je doneta, a nije bila ona, je kasnije izazvala izliv besa na sve oko njega, ali najviše na mene jer sam izgledala kao ona. Zbog svega toga sam se držala po strani kada bi Alek došao, sakrivala bih se danima, ali me je uvek pronašao. Mrzela sam Aleka zbog toga iako nije on bio zapravo kriv, znala sam da mu nije lako što to radi. Svejedno sam počela da primećujem da se jedna osoba uvek pojavljuje kada je Alek tamo, niko je nije ni primećivao. Ne bih je ni ja primetila da se nisam krila i obraćala pažnju na sve kako bih ostala skrivena. Dugo mi je trebalo da povežem da je uopšte ista osoba u pitanju, kroz decenije se njen lik menjao, ali je uvek stajala na istom mestu i uvek je imala isti tužan pogled. Trebalo mi je previše vremena da obratim pažnju na nju. Jednom sam naletela na nju u hodniku, prepoznala sam je samo zato što sam je videla taj isti dan. Ismevala sam je što je zaluđena Vesnikom Smrti. Izbacivala sam na nju svoje frustracije, ali ona nije bila potrešena time, pustila me je da je ismevam. Kada sam konačno shvatila šta radim i kakva sam postala, rasplakala sam se. Odvela me je u moju sobu i ušuškala me u krevet. Čak mi je i pevušila pesmu koju me je Alek naučio kasnije u ovom životu. Bila je tamo i kada sam se probudila. Niko nije puno pažnje obraćao na mene tada. Nero čak nije ni bio u dvorcu, otputovao je. Devojka je provela sa mnom dve nedelje dan i noć. Nije mnogo pričala, a ja je nisam mnogo ispitivala iako sam trebala jer sam trebala znati odmah da je u pitanju neko kao mi, ali nisam pitala jer sam bila zahvalna što je tamo. Izbacila sam iz sebe sve što sam skupljala decenijama, a ona me nije osuđivala, uglavnom me je mazila po ruci u tišini i slušala kako kukam. Sećam se da mi nije bilo jasno zašto joj verujem, zašto se ne plašim da će me odati Neru, jer kao što sam rekla bilo mi je u podsvesti da je ona neko ko je kao mi, a ako je neko kao mi i živa je, znači da je odana Neru. Ono što sam ja radila je bila izdaja, ali sam nekako znala da ona neće iskoristiti ono što me je mučilo protiv mene. Jedno veče me je otvoreno pitala da li želim da mi ona pomogne. Smejala sam se tada iako sam svim srcem želela da me ubije jer sam znala da ne mogu više živeti onako. Znala sam da ni ne smem umreti, znala sam da bi me Nero mučio mnogo gore kada bi znao da želim da uništim inkarnaciju lika njegove Lune. Devojka mi je strpljivo objasnila da ona zna kako može ubiti nekoga od nas bezbolno, da ona zna da ću imati pomoć kada se vratim. Nisam joj verovala, nisam mogla verovati da bi mi iko pomogao, ja sam bila Hana, Nerova kraljica. Ko bi mi pomogao kada bih se opet rodila? Niko. Završila bih u Nerovim rukama i bilo bi hiljadu puta gore nego što mi je bilo. Rekla mi je da me Nero neće tražiti, da će me Alek zaštititi. Nisam joj ni odgovorila na glas jer nisam želela da se nadam, nisam smela da se nadam. Prekrila je moje lice dlanovima čim sam klimnula glavom plačući. Izgovorila je reči koje sam ja malopre izgovorila i rekla mi je da će me to štititi. Kada je skinula dlanove sa mog lica gledala sam sama sebe i konačno razumela, tada sam joj i rekla da pristajem jer sam znala da ona jedina može da uradi sve što je predlagala. Ne znam šta se dalje desilo, samo sam zaspala. Probudila sam se u ovom telu i živela sa Alekom, živela sam savršenim mirnim životom i obožavala sam Aleka dok se nije pojavio Eon. Sve se promenilo tada, ali se nije promenilo to da te volim Alek i da sam ti zahvalna na svemu."
" Tesa je Luna... Lejla je Luna... Luna je Hana...", prodahtao je Eon u neverici. Paničio je, čuo sam da mu srce brže lupa, ali ja sam sedeo nepomično. Nisam mogao da verujem da nisam primetio da je ona Hana, bila je uz mene četiri godine i trudila se da preživim. Bila je tamo oba puta kada sam mislio da neću preživeti više, oba puta je prebacila moje rane na Hanu jer je znala da je Eon sa njom. Pobegla je jer je znala da ću ja primetiti ko je ona ako je budem imao blizu sebe, ako budem obratio punu pažnju na nju. Ona je odabrala svoj put, put na kojem nisam ja i nije Eon. Poslala je Hanu Eonu. Mene je ostavila samog. Zaštićenog, ali samog i ona je sa Nerom.